Na margini jednih izbora bez uloga George W. Bush je ušao u istoriju kao jedan od najpopularnijih predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Već na samom početku njegovog mandata, indeks njegove popularnosti se kretao oko 50%, da bi do kraja ovaj pokazatelj pao na 20%. Međutim, nakon terorističkog napada 11. septembra 2001. godine, njegova podrška je skočila u nebesa. Samo mesec dana nakon rušenja Kula bliznakinja, anketa je pokazala podršku američkih birača od već 92 posto (!), a indeks popularnosti od 80 – 90 posto je uspeo da zadrži još mesecima.

U svakom slučaju, mnogo sličnih primera se još može pronaći u istoriji, ali i ovaj je sasvim ubedljiv. Mi smo instinktivna bića, u trenutku kada osetimo da je naša zajednica, porodica, selo, narod, naša država u opasnosti, ostavljamo po strani svoje unutrašnje suprotnosti i zatvaramo se. Ni čovek današnjice se po ovom ne razlikuje od svog pretka od pre sto, hiljadu ili sto hiljada godina, niti se jedan Amerikanac po ovome razlikuje od Novozelanđanina, Japanca ili baš Srbina.

Izbori koji slede u nedelju se na više načina veoma razlikuju od bilo kojih drugih izbora u skoroj istoriji srpskih izbora, a verovatno će se razlikovati i od izbora koji budu usledili. Oni predstavljaju posebnu dimenziju, potpuno jedinstven slučaj u lancu uzastopnih izbora. Na primer, nikada do sada se nije desilo to, da su odredili datum izbora, počela je kampanja, pa je došao jedan dvomesečni (prinudni) odmor, koji je pošteno podelio na dva dela izborni proces, pa je određen novi datum i nastavljena je kampanja. A tokom dvomesečne pauze, pojavio se neprijatelj, koji ugrožava zajednicu i koji je naravno, iako nevidljiv, još uvek među nama.

Praktično nema smisla razmišljati o šansama za izbore, upuštati se u raznorazne analize. Na izborima će pobediti Srpska Napredna Stranka, ogromnom većinom, a ankete javnog mnjenja se razlikuju samo po tome da li će trenutno vladajuća stranka počistiti izbore sa 58 ili 62 procenta – ali je moguće da će realnost čak i ova predviđanja prevazići.

Osim njih, jedini siguran partner je pouzdan partner naprednjaka, Socijalistička partija Srbije, sa rezultatom između 10 i 15 procenata. A svi ostali se ljuljaju na ulaznom pragu. Treba primetiti da je Srbijanka Turajlić, predstavnica Pokreta Slobodnih Građana – koji bi prema nekim predviđanjima mogao postati čak i treća parlamentarna snaga iza već pomenute dve –  ovih dana u Subotici izjavila da „trenutno nema nikakve šanse da smenimo sadašnju vlast, to je potpuno jasno“. Pa kada ste i gde poslednji put čuli snažnu opozicionu kampanju sa „glasajte za nas, jer se ovde svakako ništa promeniti neće“?

Iako se ništa promeniti neće, treba reći u korist intelektualaca koji preuzimaju političku ulogu, da je to barem neko izgovorio. Za trenutnu vlast bi valjda bio najneprijatniji scenario, kada osim naprednjaka i socijalista zaista niko ne bi ušao u parlament. To bi ipak nekako „ružno izgledalo“. Verovatno da su i oni osećali tu opasnost i ne baš dekorativan izgled zbog ovoga, pa su doprineli spuštanju parlamentarnog praga sa 5 na 3 procenta – ali čak se i ovo može pokazati malim.

Pa možemo izjaviti da stojimo pred takvim izborima, koji nemaju ulog. Isti ti će ostati na vlasti, koji su i do sada bili i verovatno će na isti način praktikovati vlast, kao što su to i do sada radili. Ko je od toga imao koristi, može već unapred da otvori šampanjac, a ko nije, ne može ni da se nada nekim značajnijim promenama. Ni bojkot nema ulog, jer je opozicija podeljena po ovom pitanju, pa od bojkota ne može biti iskovan ni politički ni moralni kapital.

Možemo čak i to da kažemo, da ovi izbori neće imati čak ni pouku – baš zato što vise iz reda, ne mogu se uporediti ni sa prethodnim ni sa nekim sledećim izborima. Ali to ipak nije istina. Pouka uvek postoji. Ali je mi nećemo izvući u noći 21. juna, već dosta kasnije.

Mesecima, možda čak i godinama.

Peter KOKAI

Slika: Mina Delić