Pre dva veka, u konzervativnoj Engleskoj, samo nekoliko finansijera sa naprednim pogledima na svet, prepoznali su, da bi postavljanje parne lokomotive koju je Džordž Stivenson razvijao devet godina, na šine, a koja bi služila za prevoz putnika i tereta, mogao biti dobar posao. Praksa je ovo i dokazala, a železnički transport se pokazao kao izuzetno korisna, profitna investicija. Ovo je privuklo pažnju države, a kasnije i širom Evrope, a sve više i više vlada je pokušavalo da dobije što veći udeo u železničkim kompanijama.
Međutim, sve veća upotreba drumskih vozila, predvidela je pad prometa fiksnih koloseka, tako da danas već teško da postoji železnička kompanija koja može da opstane bez efikasne finansijske podrške države. Ni Javno preduzeće železnice Srbije nije uzuzetak. Naprotiv! Ono proguta godišnje milijarde novca poreskih obveznika, kao rupa bez dna, a istovremeno, štetna nejasnost tajne pokriva „zadnju stanicu“ novca prebačenog iz budžeta.
Bilo bi dugotrajno nabrajati sve greške i propuste, koje je pre mesec i po dana objavila jedna novinarka lista Politika iz Beograda. Međutim, činjenica je, da su navodi koleginice zasnovani na izveštaju vladinog Saveta za borbu protiv korupcije. U ovome je reč o izgradnji takozvanog transportnog koridora 10, to jest o njenoj nestručnoj organizaciji, jer dok se radi na liniji Beograd – Budimpešta, nije moguće pokretati vozove. S druge strane, vlada je podržala nova preduzeća trodelnih srpskih železnica sa više od 47 milijardi dinara, a koja su i pored toga akumulirala ogromne gubitke od 12 milijardi.
Ni do sada nije bilo sumnje da bi železnica davno bankrotirala bez državne podrške, ali je činjenica i to, da je bilo tehnoloških viškova posle reorganizacije, ali su poslovi otpuštenih ljudi prepušteni spoljnim partnerima, dakle privatnim firmama. Karikirajući stanje, ovo bi se otprilike moglo dočarati slikom gomile zemlje koja treba da nestane: u nedostatku bolje opcije, iskopajmo jamu i ubacimo je unutra.
Posebna tema bi mogla biti i raščlanjenje nekadašnje JDŽ (Jugoslavenske Državne Železnice): direktori i svi ostali neproduktivni zaposleni bili su angažovani u svakoj novoj kompaniji. I naravno, u većini slučajeva, članovi vladajuće stranke su (doduše, ne zbog posla, ali) imali priliku da zarade za život.
Pored ove poslednje tvrdnje, Savet za borbu protiv korupcije je u svom izveštaju naveo i upravljačke i organizacione propuste, a time je posegnuo u prilično veliko osinje gnezdo. Naime, na izveštaju se ni mastilo nije osušilo, a kultna vladina plavuša (ministarka građevinarstva i saobraćaja) već je vrlo oštro reagovala na navode. Iako praktično ništa nije porekla, u besu je predvidela buduću sudbinu saveta. Naime, izjavila je, da će njeno ministarstvo savetovati vladi, da u kratkom vremenskom periodu razmotri (i) aktivnosti saveta, kvalitet njihovih izveštaja… itd. Takođe ne isključuje mogućnost „reorganizacije“ ovog nadzornog tela i popunjavanje njegovih redova profesionalcima. Prevedeno na uobičajeni jezik: sve njegove članove otpustiti i na njihova mesta posaditi „odgovarajuće“ osobe. Ako govorimo o demokratiji, iz ovog stava lako možemo zaključiti, da istoj nema ni traga. Ministarkin ispad je prilično diktatorski. Pitanje je samo šta stoji iza ovog naleta vreline. Da li potpredsednica vlade oseća da se za vjek i vjekov ubetonirala u najviše izvršno telo države, odakle prema pravilima demokratije ne može samo tek tako da se eksplodira, ili viče onaj, čija kuća gori?
Kako god da stoje stvari, na osnovu ove veoma nediplomatske i politički nezrele reakcije, možemo čak i zaključiti, da ovoj zemlji (tačnije njenom rukovodstvu) nije potrebno takvo telo, koje ozbiljno shvata svoj zadatak, i koje savetu ministara predočava propuste.
Inače, ministarska kritika ide protiv „preporuka“ EU u vezi pristupnih pregovora, pošto su nedavne tvrdnje u Briselu posebno glasile kao prigovor na opravdanja protiv vladavine zakona i antikorupcije u Srbiji.
Srpski rečeno: imamo još mnogo toga da uradimo na ove dve teme. Ni to nije slučajno, što je rukovodstvo države pripremilo pregovore o pet pitanja, ali Evropska unija ni do dana današnjeg nije to otvorila.
Dok se naši političari – u svojim izjavama – fokusiraju na ovaj strateški cilj, njihova koleginica preti da će uništiti savet koji je kritikuje. Izgleda da je na svoju zastavu već izlepila novi grb. Sladoled i goluba, što jasno znači „ako ne ližeš, letiš“.
Mihalj Bot (Slobodna reč)
Ni do sada nije bilo sumnje da bi železnica davno bankrotirala bez državne podrške, ali je činjenica i to, da je bilo tehnoloških viškova posle reorganizacije, ali su poslovi otpuštenih ljudi prepušteni spoljnim partnerima, dakle privatnim firmama. Železnica, naslovna fotografija: Pixabay
