Nekadašnji i sadašnji saradnici mađarskog nedeljnika Čaladi Ker (Porodični Krug) proslavili u krugu svojih čitalaca, putem video konferencije, 30 godina postojanja ovog lista.

O prošlosti, sadašnjosti i budućnost ovog lista govorili su, tokom vikenda, na onlajn proslavi, između ostalih, osnivači, glavni urednici lista, kao i pojedini čelnici bivše izdavačke kuće Forum.

Čaladi Ker je osnovan 20. decembra 1990. godine, kao naslednik naglo ukinutog lista sindikata radnika Dolgozok. Osnivač i prvi Glavni i odgovorni urednik lista bio je Tibor Purger, a na prvoj naslovnoj strani našlo se delo slikara Tivadara Košuta, dok je cena prvog broja bila 15 dinara.

Osnivač i nekadašnji Glavni urednik Čaladi Ker-a Tibor Purger rekao je da 1990. godine Božić nije obećavao da će biti srećan, štaviše, od Božića 1988. godine su se vojvođanski Mađari našli u potpuno novoj situaciji, nakon što su Miloševićevi poslušnici preuzeli vlast nad Vojvodinom, a za nekoliko meseci je 15.000 ljudi ostalo bez posla.

“Među njima su i oni, koji su se sada ovde pojavili, kao na primer i ja, koji sam tri puta za godinu dana ostao bez posla. Između ostalog, ukinut je i Nedeljnik sindikata radnika Dolgozok. Svi članovi uredništva su ostali bez posla. Pošto niko nije pokušavao da nam pomogne, odlučili smo da pomognemo sami sebi i da pokrenemo novi list koji će se dopasti ljudima”, naveo je Purger.

Kako je rekao, ponosan je što je ovaj list opstao tokom 30 godina, za šta je zaslužna i Marija Habram, koja je bila deo prve redakcije, a kasnije su joj se pridružili njen suprug i sin.

“Najteža ratna vremena list ne bi mogao da preživi bez požrtvovanog rada Marije Habram”, podsetio je Purger.

Sadašnji Glavni i odgovorni urednik Čaladi Ker-a Janoš Teke, koji je prethodno bio sportski urednik u listu Mađar so (Magyar Szó), za razliku od svojih kolega, koji su uklonjeni iz ovog dnevnog lista, on je sam napustio Mađar so.

“Prvih nekoliko meseci plata mi je bila 10 odsto manja nego na prethodnom poslu, radio sam pet puta više i suočavao se sa puno očekivanih i neočekivanih problema. Znam da je velikoj većini ljudi novac na prvom mestu, ali to što je moja porodica uravnotežena i srećna, vredi više od bilo kog novca, kao i činjenica da svake noći zaspim mirno i ponosno, jer iz nedelje u nedelju uspevamo da stvorimo nešto trajno u mađarskom javnom životu u Vojvodini”, kazao je Teke.

Direktor Fondacije za slobodu štampe iz Sente Peter Kokai, podsetio je da je svojevremeno tema Čaladi Ker-a pokrenuta na jednom sastanku gde se pojavila vest, da se tadašnja vlasnica Marija Habram umorila od dugogodišnjeg rada i da želi nekom da preda ovaj list ili da ga ukine.

“U proleće 2016. godine, Marija je jednom prilikom velikodušno rekla timu mladih novinara, koji su u međuvremenu na nekorektan način uklonjeni iz Mađar So-a, da osnuju kompaniju i da će im predati list. Mislim da je to sa njene strane bila odgovorna odluka, i po mađarsku zajednicu”, smatra Kokai.

On je dodao da je u tom cilju osnovana i Fondacija za slobodu štampe.

Jedna od sadašnjih urednica Čaladi Ker-a Žaklina Vigi Žoldoš, koja pet godina radi u u ovom listu, rekla je da je odnos sa čitaocima mnogo čvršći nego što je bio u Mađar So-u.

“Kada pozovem sagovornike za izjavu, svi nam prvo govore o njihovom odnosu sa Čaladi Ker-om. U poslednjih devet meseci, posebno kada su stariji od 65 godina bili zatvoreni, usled pojave korona virusa, odlučili smo da razgovaramo i sa drugim zaposlenima, beležnicima, raznosačima novina, koji takođe imaju više od 65 godina. Želeli smo da pokažemo kako oni žive, a ukoliko rade od kuće, kako doživljavaju ovu situaciju. Više od mesec dana smo kontinuirano radili, bilo je fantastično! Na isti način smo se svakodnevno podržavali i u redakciji, bodrili jedni druge, a ukoliko bi se neko razboleo, pomagali smo. Od tada osećam da je Čaladi Ker zaista Porodični Krug”, rekla je Vigi Žoldoš.

Slikar Tivadar Košut, čiji je rad svojevremeno bio na naslovnici prvog broja lista, od tada je postao poznat širom sveta.

“Veoma je dobro što se i na svečanoj konferenciji Čaladi Ker-a razvila prava porodična atmosfera. Drago mi je, što sam bio tamo među prvima, i što sam deo lista, jer ovaj nedeljnik govori o nama samima”, rekao je Košut.

Prema mišljenju saradnika lista Antala Bozokija, može se izjednačiti sa čudom da je list uspeo da preživi sve ove godine.

“Trideset godina nije malo ni u životu jednog čoveka, a kamoli u životu jednog lista nacionalne zajednice. Pogotovo ne u tako turbulentnim društvenim uslovima u kojima kontinuirano živimo. Ni sada, ali ni pre 30 godina, novinarstvo nije bilo manje opasno, kao što to nije bilo ni izdavanje nezavisnih novina, jer je odgovornost velika u informisanju, rekao je Bozoki i dodao da je “Čaladi Ker prvi list koji je uspešno privatizovan”.

Nekadašnja Glavna urednica lista iz 2010. godine Ana Fridrih, koja danas živi u Budimpešti, smatra da je list opstao zato što je blizak ljudima.

“Velika vrednost Čaladi Ker-a je da pravi velike reportaže o ’malim ljudima’. Upravo su ove velike reportaže dokaz da veliki ljudi žive među nama”, rekla je Fridrih.

(Slobodna reč)

Nedeljnik Čsaladi Ker proslavio 30 godina postojanja