Da li nam je čaša puna do pola ili je do pola prazna?

Među glavnim međunarodnim istraživanjima učinka učenja, IEA (The International Association for the Evaluation of Educational Achievement , prim.prev) je 8. decembra 2020. godine objavila rezultate TIMSS (Trends in International Mathematics and Science Study, prim.prev) istraživanja, sprovedenog 2019. godine. Novoimenovani srpski ministar prosvete Branko Ružić je predstavio rezultate za Srbiju na konferenciji za novinare, naglasivši da su učenici testove uradili „iznad proseka“.

Članovi srpske vlade su stekli veliko iskustvo u tumačenju statističkih podataka od izbijanja epidemije, pa nije ni čudo što je i novi ministar koristio dobro proverenu metodu fleksibilne procene: u slučaju četvrtaka, prosečna ocena od 508 poena u Srbiji je ocenjena kao vrlo visoka u rasponu od 475 – 550, u rangu prosečnih/srednjih. Mora se priznati da je ministar takođe primetio da je broj bodova u četvrtim razredima u Srbiji opao za deset (10) u poređenju sa prethodnim merenjima iz 2015. godine, ali je smatrao utešnim što nismo zaostali za zemljama u regionu.

Između 2011. i 2015. godine, Srbija je bila jedna od zemalja u kojima je vrednost performansi stagnirala: nije se pogoršala, ali se nije ni popravila. Tokom ovog perioda, u većini zemalja je trend bio poboljšanje, i to se može u 2019. godini reći za većinu njih.

Šta je TIMSS?

U poređenju sa ranije opisanim PISA istraživanjima, TIMSS deluje u strožijem okviru u pogledu ciljanih oblasti obrazovanja (pismenosti): meri i ocenjuje performanse u matematici i prirodnim naukama. Druga bitna razlika između ova dva istraživanja je i ta, da TIMSS više uzima u obzir lokalne karakteristike zemalja, nastavne programe i planove koji se tamo predaju, kada sastavljaju bazu od otprilike 1000 zadataka. Oba istraživanja pružaju važne podatke o stanju obrazovnih sistema u zemljama učesnicama, jer osim učeničkog učinka prikuplja i informacije o pozadinskim faktorima, koji su najmanje toliko važni za procenu uslova u društvu koliko i rezultati učenja dece i mladih koji tamo žive. Pored toga, kao što mu i samo ime govori (Trends in International Mathematics And Science Study), ispituje trendove, procese i promene, koje obrazovna i ekonomska politika takođe može pametno da iskoristi u donošenju odluka.

Istorija TIMSS-a

Međunarodno udruženje za evaluaciju obrazovnih postignuća učenika (IEA – International Association for the Evaluation of Educational Achievement) osnovano zvanično 1968. godine kao međunarodno naučno društvo za istraživanje i merenje obrazovanja. U okviru UNESCO-a, stručnjaci koji su se bavili obrazovanjem su već 1958. godine prepoznali, da efikasna evaluacija obrazovnih sistema nije moguća bez tačnog poznavanja ulaznih i izlaznih rezultata. Potrebno je dakle, veliko međunarodno merenje iz kojeg se mogu izvući potrebni indikatori. Tadašnji istraživači su videli svet kao ogromnu obrazovnu laboratoriju, u kojoj će različiti obrazovni sistemi u različitim društvima eksperimentisati u potrazi za najboljim načinima za obrazovanje svoje omladine. Pretpostavljali su, da će, ako se podaci prikupljaju u velikom obimu, pronaći varijable koje se neće pojaviti u pojedinačnom ispitivanju svakog obrazovnog sistema.

Međunarodno istraživanje učinka TIMSS, koje je i danas u funkciji, organizovano je 1995. godine kao nastavak druga dva slična međunarodna merenja koja je prethodno sproveo IEA.

Merenjem učenika četvrtog i osmog razreda možemo dobiti predstavu o razvoju i promeni učinka obrazovnih ciklusa (niži – viši razredi), tokom vremena. Pored toga, od 2015. godine postoji i „napredna“ verzija TIMSS-a, koja cilja učenike koji pružaju izvanredne performanse na polju STEM-a (science, technology, engineering and mathematics – nauka, tehnologija, inženjering i matematika). U novije vreme, test zadaci su prošireni lakšim pitanjima za učenike četvrtog razreda. Ovo proširenje je bilo neophodno zbog različitih propisa o upisu: u nekim zemljama prvi razred započinju u mlađem uzrastu, ili na drugačiji način uče na primer da čitaju, od učenika u drugim zemljama, stoga se dečiji učinak ne može upoređivati istim zadacima. U osnovi, test daje tačnije rezultate merenja na „slabijem“ delu skale, jer je važno da zadaci testa dobro odražavaju sadržaj nastavnog plana i programa i sa njim povezane performanse.

Tim stručnjaka u svakoj zemlji učesnici radi na razvoju testnih pitanja, sarađujući sa drugima na razvoju testnih alata, banke zadataka i upitnika, prema lokalnim potrebama, nastavnim planovima i programima, a u organizacionim okvirima. Zadaci su tajni, samo nekoliko njih se objavljuje javno u svakom ciklusu, a zatim se zamenjuju novima. U budućnosti, slično kao i u PISA istraživanjima, i TIMSS će proširiti svoj repertoar interaktivnim zadacima, koji simuliraju događaje iz svakodnevnog života, i učenici moraju da pronađu rešenje za njih. Ovakve vrste zadataka se mogu prenositi preko računara. U 2019. godini, TIMSS je već započeo prelazak na digitalno testiranje. Tada bi – po sopstvenoj odluci – svaka država učesnica mogla da bira između papirnih i digitalnih testova. Očigledno je da je prelazak na računarsko prikupljanje podataka planiran bez obzira na promene izazvane epidemijom.

Za šta se mogu koristiti TIMSS rezultati?

Podaci o uspesima učenika, zajedno sa upitnicima, pružaju pregled učinka obrazovnog sistema na globalnom nivou: gde se nalazi država u poređenju sa ostalima? Rezultati pružaju dragocene informacije za obrazovnu politiku o efikasnosti korišćenog sistema ili pri planiranju novina u istom. Ukazuje na nedovoljno uspešne oblasti i pomaže u razvoju nastavnog plana i programa. Uzastopna merenja na svake četiri godine, pokazuju razvoj četvrtaka, kada se ponovo testiraju u osmom razredu – na teorijskom nivou. Pružaju važne informacije o školskom i kućnom okruženju učenika koji utiču na njihove rezultate. Generalno govoreći, podaci TIMSS-a mogu pomoći obrazovnim sistemima, obrazovnoj politici, kako mogu da se pojačaju ona područja, na kojima učinak određenih grupa učenika zaostaje za rezultatima drugih. Encikopledija TIMSS-a, publikacija koja izveštava o rezultatima studije, pomaže pojedinim zemljama u tome.

Gizela Berze, foto: privatna arhiva

Treba imati na umu, da ovakva ispitivanja nisu pogodna za ličnu pojedinačnu procenu učenika. Ne dobijamo podatke o strukturi sposobnosti određenog deteta ili na primer, njegovim ili njenim specifičnim poteškoćama u učenju. Čak ni slika pojedinačnih škola ne bi bila tačna na osnovu rezultata testova. Ova merenja vrednuju obrazovne sisteme – između ostalog i zbog tehnike uzorkovanja.

Pored učenika, TIMSS takođe anketira i roditelje, vaspitače, nastavnike i učitelje, kao i direktore škola. Podaci pružaju dinamičnu sliku praktične primene svake odluke o obrazovnoj politici. Pokazuju slabe tačke i puteve koji mogu pomoći u razvoju.

TIMSS zadaci

Test zadaci su organizovani oko dva glavna aspekta: matematike i prirodnih sadržaja, kao i oblasti povezanih sa razmišljanjem. U današnjem svetu su upotreba i tumačenje podataka postali jedno od najvažnijih područja, pa nije ni čudo što se i TIMSS fokusira na otkrivanje kvaliteta obrazovanja u ovoj oblasti u svakoj zemlji. Tip zadataka meri učinak učenika u čitanju, tumačenju i predstavljanju podataka, kao i to, kako deca mogu da iskoriste podatke za rešavanje problema.

Gizela Berze, foto: privatna arhiva

Rezultati TIMSS-a

U 2019. godini, u anketi su učestvovale 64 zemlje, uključujući i Srbiju, sa oko 600.000 učenika i nastavnika.

Šta tačno znači srpski prosek od 508 poena za učenike četvrtih razreda iz matematike?

Tačke učinka (rezultati), klasifikuju se u sledeće opsege performansi:
Ocena između 400 – 475 (sposobnost) smatra se niskom i znači da učenici imaju samo osnovno obrazovanje. U 2019. godini 96 posto svih učenika četvrtog razreda i 87 posto učenika osmog razreda su dostigli tu granicu, pa su na testu imali ili barem takav rezultat ili bolji. U Srbiji je to 89 procenata. Zbog onlajn obrazovanja, važno je upozorenje, da je nažalost samo 70 procenata dece sa lošijim porodičnim poreklom dostiglo ovaj minimum.

Učenici sa osvojenih 475 – 550 poena, srednji uspeh, već mogu i primeniti svoje osnovno znanje. U Srbiji je skoro 70 procenata učenika dostiglo ovaj nivo. Ovde se može pronaći i prosečan rezultat učenika četvrtog razreda iz matematike sa svojih 508 poena. Srećom, ova vrednost je relativno udaljena od granice, gde je već veoma teško sprečiti nezaustavljiv pad kvaliteta obrazovanja. Kod srpskih učenika međutim, pad uspeha upozorava na trend koji treba da se promeni po svaku cenu.

Gizela Berze, foto: privatna arhiva

Na primer, učenici sa visokim rezultatima između 550 – 625, u stanju su da primene svoje znanje u tekstualnim zadacima. U ovaj opseg ili viši, ušlo je otprilike 30 posto naših učenika.

Izvanredan nivo, iznad 625 poena, postigli su samo najbolji, 7 posto svih učenika. Kao što smo u poslednje vreme mogli da vidimo, i sada je najveći procenat dece koja su postigla tako visok nivo (30 – 50 posto) u zemljama Dalekog istoka.

Pored rezultata učenja, TIMSS takođe pruža i važne informacije o uticaju okruženja na rezultate učenja. Prema dr Dirku Hastedtu, direktoru IEA, pozadinski podaci su najmanje toliko važni u rezultatima TIMSS-a, kao i samo merenje znanja. Na primer, oni pokazuju pozadinu rastućeg jaza između učenika koji zaostaju i onih sa visokim uspehom: socijalno – ekonomsko poreklo (siromaštvo), porodično, zlostavljanje u školi, kratkotrajno predškolsko obrazovanje i nivo obrazovanja roditelja imaju vidljiv efekat na uspeh učenika.

To su one okolnosti koje jedna država može da promeni, pomažući svojoj omladini da postigne bolji učinak.

Gizela Berze (Slobodna reč)

Prevod sa mađarskog jezika: Ljudmila Janković Gubik

Izvori: