Nakon što je društvena mreža Tviter (Twitter), koja broji 340 miliona korisnika širom sveta, 9. januara trajno suspendovala nalog aktuelnom predsedniku Sjedinjenih Država Donaldu Trampu (Trump) posle upada njegovih pristalica u američki Kongres, brojni Trampovi podržavaoci, kako iz sveta, tako i iz Srbije, potražili su druge internet platforme za komunikaciju.

“Družimo se ovde dok ne bude nešto bolje”, napisao je Vladimir Đukanović, poslanik Skupštine Srbije iz redova Srpske napredne stranke (SNS), partije predsednika države Aleksandra Vučića, 11. januara, na društvenoj mreži Geb (Gab.com).

To je prva Đukanovićeva objava na ovoj platformi koja je postala alternativni kanal oglašavanja za Trampa i njegove pratioce. Sam Đukanović je jedan od preko milion pratilaca (eng. follower) američkog predsednika na Gebu.

Naprednjaci na alternativnim platformama

U opisu na svom profilu Đukanović je, između ostalog, o sebi napisao da je “advokat, narodni poslanik, verujući čovek i Srbin”, dok je kao fotografiju svoje stranice odabrao precrtane crveno-crne zastave koje simbolizuju antifašizam.

Podsetimo, američki predsednik je u maju prošle godine saopštio da će antifašistički pokret u Americi proglasiti terorističkom organizacijom.

Đukanović je, inače, bio korisnik i društvene mreže Parler, koja je takođe postala utočište za konzervativne i ekstremno desne korisnike interneta. Parler je ugašen 11. januara, pošto je kompanija „Amazon“ prestala da joj pruža uslugu veb hostinga, a pod obrazloženjem da je Parler napravio propuste u politici prema nasilnim sadržajima.

Istog dana kada je Tviter ukinuo nalog Trampu, Đukanović je obrisao svoj nalog na toj društvenoj mreži. Kako je objasnio u objavi na tada još uvek aktivnom Parleru, Đukanović je Tviter napustio nakon „gašenja naloga neistomišljenicima i podržavanja cenzure“.

„Ako promene svoje ludačke cenzorske odluke, možda se vratim“, poručio je poslanik SNS.

U jednoj od svojih objava na Parleru, Đukanović je napisao i da tu dopušta komentare, pa čak i uvredljive:

“Smatram da je ova mreža osveženje i prilika da normalno komuniciramo. Nadam se da ćemo u tome uspeti.”

Đukanović je inače aktivan i na društvenoj mreži Telegram, gde je 11. januara pozvao svoje pristalice da “napuste Tviter i tako iskažu protivljenje savremenom cenzurisanju”, uz ocenu da je cenzura “uzela maha” i na Fejsbuku (Facebook), Instagramu i Vacapu (WhatsApp).

Ovaj poslanik u Srbiji vladajućeg SNS je 11. januara svojim pratiocima na Telegramu ponudio i, kako je rekao, „sjajnu alternativu Jutjubu (YouTube)“ – sajt Rambl (Rumble), namenjen za objavljivanje video klipova. Rambl је još jedna platforma ka kojoj su migrirale Trampove pristalice poslednjih sedmica.

Đukanović je sa svog Telegram naloga 12. januara podelio i informaciju da se pridružio ruskoj alternativi Fejsbuka – društvenoj mreži VKontakte.

Poslanik SNS nije bio dostupan za izjavu na svojem broju telefona.

Osim Đukanovića, na donedavno aktivnom Parleru naloge su imali i neki drugi poslanici SNS.

Članovi Dosta je bilo pozivaju na alternativne mreže

Kako je objavio na svojem Tviter nalogu 8. januara, Parleru se priključio i Saša Radulović, lider opozicione i vanparalamentarne stranke Dosta je bilo (DJB), koji je na toj društvenoj mreži javno pružio podršku Trampu.

Njegova stranka, Dosta je bilo, javno izražava skepsu prema vakciniji, a takođe zastupa i antimigrantske stavove.

Radulović je od nedavno aktivan i na Gebu. U za sada jedinoj objavi na toj društvenoj mreži, predsednik DJB je najnovije istraživanje javnog mnjenja u Srbiji, prema kojem „većina građana Srbije veruje da je ‘farmakomafija’ uključena u širenje virusa, a trećina građana smatra da je Vlada Kine proizvela korona virus u laboratoriji“ prokomentarisao sledećim rečima:

„I to je ‘teorija zavere’? Ljudi postavljaju očigledna pitanja. Svima je jasno da nešto nije u redu. ‘Mediji’ ih vređaju i prave budalama.”

Na Gebu je aktivna i visoka funkcionerka Dosta je bilo, Branka Stamenković, koja je podelila tu informaciju 10. januara na Tviteru. Stamenković, kao i predsednik njene stranke Radulović, su među Trampovim pratiocima.

Stamenković je u svojoj prvoj objavi na ovoj platformi podelila video Dejvida Najta (David Knight), autora podkasta na desno orijentisanom američkom sajtu InfoWars, sa kojeg se šire različite teorije zavere.

Geb popularan među srpskim teoretičarima zavera

Američkog predsednika na listi pratilaca ima i osoba pod nadimkom Dika82, koja je u opisu napisala: “Južni Banat Srbija, Hrišćanin, Sin, Brat, Patriota, Stop migrantima, Stop lošim poslodavcima.”

U zaglavlju profila ova osoba je postavila zastavu Konfederacije, koju su nekada činile južne savezne države ujedinjene u borbi protiv ukidanja ropstva u američkom Građanskom ratu. Od jula 2020. zabranjeno je isticanje ove zastave u prostorima američke vojske, nakon što je Pentagon objavio nova pravila o zabrani „simbola podele“.

Od decembra 2020. na Gebu je aktivna je i stranica “Stop svetskim zaverama”, koja na profilnoj fotografiji ima istaknuto slovo Q, simbol pokreta QAnon, koji je javnosti poznat po agresivnom plasiranju brojnih teorija zavere. Na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Jutjubu (YouTube) uklonjeno je na hiljade naloga povezanih sa QAnonom.

U poslednjoj objavi, Tviter je 12. januara trajno suspendovao 70.000 naloga povezanih sa pro-Trampovim pokretom teoretičara zavere QAnon kako bi sprečio da se ta društvena mreža koristi u svrhe podsticanja na nasilje.

Šta je Geb?

Geb je društvena mreža koju su 2016. godine osnovali Endru Torba (Andrew) i Ekrem Bijikaja (Büyükkaya). Sedište kompanije je u Pensilvaniji.

Prema pisanju portala Bussines Insider, ova društvena mreža beleži poslednjih nekoliko dana ogroman rast broja korisnika. Kako je sama kompanija saopštila, svakog sata pridruži se oko 10.000 novih korisnika.

Ova platforma je do aprila 2020. godine imala 1,1 milion novih kumulativnih registrovanih naloga i 3,7 miliona posetilaca na mesečnom nivou.

‘Raj za neonaciste’

Geb je u javnosti poznat i kao “raj za neonaciste”. Tu etiketu kompanija je zaslužila svojom politikom da ne uklanja profile korisnika koji šire antisemitizam, rasizam i uopšte govor mržnje.

Iz tog razloga su brojni pripadnici neonacističkih grupa već godinama upućeni na ovu platformu. RSE je detektovao i profil potpisan pseudonimom “Serbian Nazi” (eng. srpski nacista), koji kao profilnu fotografiju ima Adolfa Hitlera i aktivan je od decembra 2018. godine.

U opisu profila se navodi da je “protiv migracija, multikuluralizma, novog svetskog poretka, komunizma i marksizma”, a za “beli ponos, evropizam i tradicionalizam”. Profil ima 29 pratilaca.

Na ovoj društvenoj mreži registrovana je i osoba pod nadimkom “Serbian Nationalist” (eng. srpski nacionalista) koji kao numeričke simbole koristi 1488, što u slengu neonacističkih grupa predstavlja slogan “Adolf Hitler – hajl Hitler”. Kao fotografiju u uzglavlju ovaj profil ima keltski krst i nacistički lobanju “totenkopf” zajedno sa grbom Srbije iz perioda kvislinške vlade Milana Nedića tokom Drugog svetskog rata.

Geb je u fokus javnosti dospeo u oktobru 2018. godine, nakon napada na sinagogu u Pitsburgu, pošto je utvrđeno da je jedini osumnjičeni za napad, Robert Gregori Bauers (Gregory Bowers), objavio poruku na Gebu koja ukazuje na neposrednu nameru da sprovede u delo ovaj napad u kojem je ubio 11 osoba. Bauers je i pre toga prošlosti objavljivao antisemitske postove na ovoj platformi.

Medijska pismenost put ka suzbijanju loših narativa

Andrej Petrovski, tehnički direktor u nevladinoj SHARE Fondaciji, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je neophodno da postoje određena pravila ponašanja na društvenim mrežama, ali naglašava da je internet toliko veliki prostor da svi narativi uspeju da pronađu svoje mesto.

“Imamo primer aktuelnog predsednika SAD koji je, nakon što je zabranjen u svim mejnstrim platformama, počeo da koristi aktivno kanal na Telegramu, gde ima stotine hiljada pretplatnika koji opet dobijaju poruke koje žele da dobijaju”, kaže Petrovski.

To što su retrogradni narativi izbačeni iz mejnstrima svakako pomaže jer se ograničava broj ljudi koji je izložen takvim porukama, kaže Petrovski. On, međutim, upozorava na negativne aspekte ove taktike:

“Te grupe su onda koherentnije i radikalnije, zato što postoji osećaj pripadnosti određenom klubu i samim tim se podiže sloboda izražavanja čak i radikalnijih ideja. Kad je to javno, ipak postoje određene kočnice i zadrške u tome koliko daleko može da se ide”, kaže Petrovski.

Put ka suzbijanju loših narativa Petrovski vidi u edukaciji korisnika interneta o tome kako da čitaju informacije kojima su preplavljeni na Svetskoj Mreži.

“Kroz kritičko razmišljanje, kroz postavljanje pitanja, fekt čeking, kroz sve te metode medijske i digitalne pismenosti koje će građanima ukazati na to da malo kritičkije konzumiraju sadržaj”, smatra Petrovski.

Izvor: Radio Slobodna Evropa

 Društvene mreže, naslovna fotografija: Pixabay