Ni poslednji dan protekle godine, nije mogao da prođe bez monologa predsednika Srbije, koji se na njegovom omiljenom ružičastom kanalu emituje kao televizijski intervju. Moram to ovako da formulišem, jer je u poslednje vreme Aleksandar Vučić samo jednom intervjuisan: u Podgorici, na dan sahrane vladike Amfilohija. I bio je u nevolji šef države, jer nije dobio unapred dogovorena pitanja, mikrofonski stalci prerušeni u reportere nisu se „dodvoravali“. Iz tog razgovora po njega nije proizašlo ništa dobro, pokazalo se tu svašta, izašlo je na videlo carevo novo ruho.
Bubice su zastarele
Stariji ljudi se sećaju mnogo toga. Oni koji su mojih godina, sećaju se i toga, da je već bilo primera da su prisluškivali šefa države. Sredinom šezdesetih godina prošlog veka, iznenada je smenjen ministar unutrašnjih poslova, Aleksandar Ranković, zamenik predsednika Tita.
Opšte je poznato da je svet tada bio drugačiji, drugačiji je bio i sistem, a i međunarodno okruženje. I država je bila veća nego ova danas. Kasnije su se ispostavile neke zanimljive stvari u vezi sa pozadinom smene ministra, bubicama koje su navodno pronađene čak i u predsednikovoj spavaćoj sobi. Rankovića su penzionisali, negde početkom osamdesetih, posle smrti maršala Tita i on je preminuo u Dubrovniku.
Danas vladine organizacije specijalizovane za takve stvari rade sa savremenijim tehnikama prisluškivanja, mikrofoni zvani bubice su već zastareli. Za stručne kancelarije, prisluškivanje zanimljivih ljudi, vrši se mnogo naprednijom tehnologijom. Istina, u većini zemalja je ova operacija strogo regulisana, ugrađena u zakonske okvire, pod strogim uslovima, ali zakoni su doneti da bi ih kršili.
To smo mogli videti i decenijama ranije, na primer u Sjedinjenim Američkim Državama, u vezi slučaja Watergate.
U slučaju takvih skandala ovde kod nas, problem je što počinioci dolaze od najvernijih zaposlenika i vernika stranke prisluškivanog šefa države i stranke. Možda se zbog nepažnje takvih partijskih vojnika može dogoditi ono što i sam predsednik naziva pokušajem puča. Njegov sledbenik koji deluje najodanije, a koji je sada ministar unutrašnjih poslova, odmah je izjavio da će oni brzo rasvetliti slučaj, kao i njegovu pozadinu.
Tehnike skretanja pažnje
Ne samo politički analitičari, već i obični građani, manje zainteresovani za politiku, primetili su da se ovde gomilaju skandali koji uključuju političke aktere – a u stvari je reč samo o pametnom i razmotrenom doziranju. Novim samo zamagljuju prethodni, odnosno skreću pažnju sa prethodnog skandala. Tako i dolazi do ovakvog objašnjenja koje se širi u vezi sa skandalom o prisluškivanju. Desilo se naime, da je kanabis pronađen na farmi u okolini Stare Pazove u Vojvodini, koja se zvanično bavi organskom proizvodnjom, a osnovana je i poslovala uz značajnu podršku države. Tokom policijske racije, istražitelji su otkrili još nekoliko nezakonitih radnji, a ne samo tone droge. Takođe je krenula i glasina da je vlasnik imanja pod imenom Jovanjica blizak prijatelj Andreja Vučića, mlađeg brata šefa države, a upućeni najnovije proizvodnju i distribuciju marihuane nazivaju državnim poslom. Činjenica je ta da je od toga proizišla optužnica, a potom i sudski postupak, a vlasnik po imenu Koluvija je seo na optuženičku klupu. Oni upućeni kažu da je skandal prisluškivanja detoniran kako bi se skrenula pažnja sa ovog zločina koji je izazvao mnogo pažnje, to jest sa suđenja povodom istog. Dobro obavešteni beogradski listovi (ne samo tabloidi), a i nekoliko verodostojnih izveštača takođe misle da znaju, da se u pozadini mora tražiti sukob između dvojice Vučića i Nebojše Stefanovića (nekadašnjeg predsednika parlamenta i do pre nekoliko meseci ministra unutrašnjih poslova, sadašnjeg ministra odbrane). Došlo je do sukoba interesa dva klana – tvrdi nekoliko beogradskih novinara. Ne vidimo pravu pozadinu događaja, ali prašina se nije podigla bez razloga.
Prema posmatračima, trenutni događaji se već mogu videti kao deo predizborne kampanje za izbore sledeće godine. Intenziviranje konstantne kampanje vide iza predsedničke TV izjave. Tim pre, što je bivši ministar unutrašnjih poslova (sada ministar za vojsku) potvrdio: u njegovom bivšem ministarstvu su neki zaista zloupotrebili svoj položaj.
Uspomena druga Bašće
(lik iz filma mađarskog režisera Petera Bačoa, kod nas poznatog kao “Krunski svedok”, prim.prev.)
Nadležni organi za sprovođenje zakona (policija, tužilaštvo, istražni organi itd.), sigurno će uraditi svoj posao, samo je pitanje šta će biti objavljeno od svega što budu saznali. Moguće je, da će neki zvaničnik ministarstva, možda niži činovnik „nagrabusiti“, ali je moguće zamisliti i takav scenario, u kome ćemo barem delimično biti svedoci borbi unutar stranke na vlasti, borbi različitih interesnih grupa. U takvim slučajevima možda treba obratiti pažnju i na tabloide i njihove urednike, jer oni obelodanjuju detalje pogodne za objavljivanje, a koje su odobrili naručioci. Drugim rečima, ponovo će skrenuti pažnju u smeru u kom treba.
U vezi gore navedenog, meni na pamet pada jedan od likova iz izvanrednog filma Petera Bačoa, „Krunski svedok“, legendarni drug Bašća. Ona scena, kada uniformisano lice poziva na odgovornost novinara koji se preznojava u konceptualnom scenariju tužbe: „A druga Bašću više ne žele ni da ubiju?!“
I tako, posle praznika, kada smo započeli još jednu godinu zlatnog doba, nije zgorega obratiti pažnju ni na ono što se smatra talogom, svojevrsnim nusproizvodom svečanih prilika. Čak dva rukovodstva vojvođanskih gradova (Vršac i Ruma), poželeli su građanima „srećne uskršnje praznike“. Baš je bio Badnji dan, a napredni gradonačelnici su pobrkali ova dva verska praznika. Parlamentarna predstavnica njihovog koalicionog partnera, Elvira Kovač iz SVM-a je – obraćajući se na srpskom – pak promenila reč „orgulje“ u „orgije“. Što nikako nije ista stvar.
A inače je bila reč samo o crkvenim orguljama u Senti, koje su (uz podršku EU) obnovljene u zlatno doba.
Janoš Nemet (Slobodna reč)
Prisluškivanje, naslovna fotografija: Pixabay
