Šetate se šumom, uživate u lepom danu. Najednom zvuk motorne testere poremeti vaš mir u prirodi. Neki ljudi nemilice seku drveće. Šta ćete uraditi?

Mnogobrojni su ekološki problemi sa kojima se suočava naša zemlja, ali i region. Među njima ilegalna seča šuma prepoznata je kao vrlo živ i duboko ukorenjen problem. Civilni sektor postao je ključni akter u zalaganju za pronalazak rešenja i aktivno radi na izgradnji mosta između građana i državnog aparata.

Glavni cilj regionalne mreže Inicijativa za šumarstvo i okolinu (Forestry and Environmental Action) iz Sarajeva upravo jeste unapređenje stanja životne sredine i šuma u Bosni i Hercegovini i regionu. Osnovni princip rada mreže FEA je podrška vlastima i zajednicama, kao i privatnom sektoru u odgovornom korišćenju prirodnih resursa, a u skladu sa opravdanim zahtevima društva.  Kancelariju imaju i u Beogradu, a uspešno deluju na području cele jugoistočne Evrope i zapadnog Balkana.

“Edukacija građana je jedan od

primarnih ciljeva našeg projekta.”

Njihova misija je, kako ističu, pomoći u izgradnji društava koja održivo i odgovorno upravljaju svojim prirodnim resursima. S ponosom kažu da iza rada i uspeha njihove  organizacije stoji dinamičan mali tim mladih, obrazovanih i izuzetno sposobnih ljudi, dok njihova mreža broji mnogo volontera i stručnjaka iz različitih oblasti iz celog regiona.

Procenjuje se da je u Bosni i Hercegovini pod šumama i šumskim zemljištem oko 63 odsto celokupne površine zemlje, što ilegalnoj seči širom otvara vrata. FEA u okviru aktuelnog projekta priprema aplikaciju za anonimnu prijavu ilegalne seče šuma, o čemu smo govorili sa koordinatorkom projekta Lejlom Hukić.

 

Ideja projekta je da se putem aplikacije omogući građanima da anonimno prijave ilegalnu seču. Da li će postojati način da se građani informišu o tome kako da prepoznaju ilegalnu šumarsku aktivnost?

Edukacija građana je jedan od primarnih ciljeva našeg projekta i većina aktivnosti je posvećena tome. U okviru projekta će biti izrađen i edukativni kratki video materijal koji će pored informisanja o značaju zaštite šuma promovisati aplikaciju, ali i odgovarajući način prijave. Podjednako, FEA kao implementator projekta učestvovaćei u raznim ekološkim TV i radijskim emisijama. Naše društvene mreže su, takođe, naš dobar saveznik u ispunjavanju zadatka edukacije i informisanja građana.  Ono što je bitno da se naglasi jeste činjenica da će građani redovno biti izveštavani i o postignutim rezultatima nakon što se aplikacija plasira u upotrebu.

Pilot područja za korišćenje aplikacije su okolina Sarajeva i Zenice. Da li se planira proširenje i na ostala područja? Od čega to zavisi?

Za realizaciju ovog projekta odabrana su dva kantona pogodna za uspostavljanje mobilne aplikacije.  Kanton Sarajevo uprkos velikom broju organizacija i institucija koje se bave zaštitom šuma nije pošteđen ilegalnih seča.

Drugi kanton koji je predmet ovog projekta je Zeničko-dobojski. U oba kantona postoje problemi sa ilegalnim sečama, koji do sada nisu adekvatno rešavani.

Planirano je proširenje na Srednjobosanski i Unsko-sanski kanton, a to zapravo zavisi od rezultata implementacije projekta u pilot područjima, kao i od finansijskih sredstava za realizaciju.

Na koji način smatrate da će ovaj projekat doprineti smanjenju korupcije i ilegalne seče šuma?

Osmišljavanjem i izradom aplikacije  koja će imati funkciju da svaki građanin preko mobilnog telefona anonimno i besplatno prijavi ilegalnu seču zasigurno će podstaći razvoj ekološke svesti građana i na ovaj način će biti pretočena u konkretnu akciju ka zaštiti šuma. S druge strane, uz pomoć anonimne prijave građaninu se daje osećaj sigurnosti prilikom prijave ilegalnih aktivnosti.

Sa kojim nadležnim institucijama i organima ste uspostavili saradnju (ili planirate da je uspostavite)? Na čemu se konkretno bazira ta saradnja?

U procesu smo uspostavljanja saradnje sa ministarstvima privrede/poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva,  ministarstvima unutrašnjih poslova oba kantona, upravama za šumarstvo, šumarskim inspekcijama, javnim preduzećima šumarstva te timovima za borbu protiv korupcije. Saradnja sa ovim institucijama se bazira na promovisanju projektnih aktivnosti i rezultata u okviru mogućnosti i nadležnosti istih, podržavanju implementacije projektnih aktivnosti, te aktivnom učestvovanju u aktivnostima projekta.

Kako ćete motivisati građane da se bave temom ilegalnih seča i da prijave ove aktivnosti, ukoliko ih prepoznaju? Preko koje platforme planirate da im priđete i da ih angažujete?

FEA je isplanirala niz aktivnosti edukativnog karaktera od direktnih razgovora i radionica/obuka sa građanima (ekolozima, studentima, planinarskim i lovačkim društvima, i sl.) preko interakcije na društvenim mrežama. S obzirom da smo u početnoj fazi implementacije projekta, građane smo uključili u definisanje sadržaja mobilne aplikacije. Paralelno, intenzivno radimo na izradi edukativnog video materijala, animiranog karaktera, koji će sadržavati sve informacije potrebne da se jasno razluči razlika između ilegalnog i legalnog u šumarstvu. FEA će koristiti svoje društvene mreže (Facebook, Instagram, Twitter), ali i neke od najčitanijih Internet portala u BiH. Društvene mreže su dobar način za dopiranje do mladih ljudi kod kojih je posebno neophodno razvijati svest o ovoj tematici.

Šta je ono što će mobilna aplikacija sadržati, odnosno, kako bi to trebalo da izgleda?

Aplikacija će biti  dostupna za android i iOS operativne sisteme, preko Google Play Store i Apple Store platformi.  Ukoliko građanin želi da prijavi ilegalnu aktivnost neophodno je da preko aplikacije unese lokaciju gde su ilegalne seče primećene. Aplikacija bi nudila opciju za dodavanje fotografija ili video materijala ilegalne aktivnosti sa koordinatama lokacije, datumom i vremenom snimanja fotografije. Spomenuti elementi na fotografijama i video materijalu će služiti za proces verifikacije, odnosno, da li se ilegalna aktivnost zaista na toj lokaciji i u tom vremenskom periodu dogodila. Pored onlajn prijave biće moguća i oflajn prijava koja se može izvršiti čim se pristupi konekciji Interneta.

Stalno čujemo izraz “jačanje saradnje između javnog i civilnog sektora, između države i građana”. Da li u praksi postoji istinska volja da se ovo jačanje saradnje ostvari?

Naše bogato iskustvo nam govori da zaista postoji volja za jačanjem saradnje. Ono što je neophodno da se to zaista i ostvari jesu ovakvi projekti koji direktno utiču na sve interesne strane i pomažu da se stvore novi kapaciteti za stvarno i sveobuhvatno uključivanje građana u društvene procese i njihovu participaciju u istim.

Vaš projekat pomaže USAID putem programa podrške građanima u borbi protiv korupcije. Koliko znači imati ovakvu podršku u realizaciji jednog projekta? Šta je ono što ne biste mogli postići da je podrška izostala?

USAID-ov program “Podrška građanima u borbi protiv korupcije” ima za cilj povećano učešće građana u borbi protiv korupcije. Na tom principu je zasnovan i naš projekat “Aplikacija za anonimnu prijavu ilegalnih aktivnosti u šumarstvu uz pomoć građana”. Podrška koja proističe iz ovakvog programa je od izuzetno velike važnosti, pre svega zbog osnaživanja i promovisanja uloge civilnog društva.  U tom kontekstu, sve projektne aktivnosti strukturirane su tako da podstaknu snažan i održiv građanski antikorupcijski aktivizam. Duboko verujemo da je ohrabrenje i unapređenje građanskog aktivizma u Bosni i Hercegovini, ali i u regionu, moguće isključivo kroz programe iza kojih stoje respektabilne i kredibilne organizacije kao što su USAID, Centri civilnih inicijativa BiH (kao primarni implementator ovog programa), Transparency International BiH i Centar za razvoj medija i analize, a sa njima, rame uz rame, i FEA.

Koje rezultate očekujete u pogledu realizacije ovog projekta i kad možemo očekivati prve rezultate? 

Naš je cilj da osiguramo da šumarski sektor bude transparentniji i participativan, stoga svi naši projekti doprinose ovom cilju, ali to je dugotrajan proces. Očekivani rezultati projekta su podsticanje građana da anonimno prijave ilegalne aktivnosti, praćenje ilegalnih aktivnosti tokom vikenda kada čuvari šuma ne rade, praćenje ilegalnih aktivnosti od strane NVO i šumarskih institucija i izveštavanje javnosti o tome, podizanje svesti i edukacija građana o šteti prouzrokovanoj ilegalnom sečom, kao i edukacija o adekvatnom načinu prijave. Ujedno, očekivani rezultat projekta je utvrđivanje na koji način javna preduzeća prikupljaju podatke o ilegalnim sečama i zagovaranje određenih izmena kako bi izveštaji nadležnih institucija o ilegalnim sečama bili potpuniji i transparentniji. Prve rezultate možemo očekivati već u drugoj polovini 2021. godine, kada se mobilna aplikacija planira pustiti u upotrebu.

Milionska šteta od bespravne seče šuma

U državnim šumama na teritoriji Federacije BiH u 2019. godini usled bespravne seče bilo je uništeno i oštećeno 32.199 kubnih metara drva, što je više od polovine ukupne štete (uključujući i štetu od požara, bolesti itd.). Procenjuje se da je ukupna šteta prouzrokovana ilegalnom sečom u državnim šumama iznosila 2.129.000 KM (oko 130 miliona dinara).

Prema istraživanju CINS-a iz 2017. godine Republika Srbija i privatni vlasnici gube milione dinara zbog ilegalne seče, a godišnje se u proseku bespravno poseče najmanje 17.000 kubnih metara drva u državnim šumama.

Institucije svake godine podnose na stotine krivičnih i prekršajnih prijava protiv šumokradica. U Srbiji svake godine prosečno oko 450 osoba bude osuđeno zbog krađe šuma, ali većinom je reč o uslovnim presudama. U krađu ponekad budu umešani i sami čuvari javnih preduzeća, pokazalo je istraživanje CINS-a.

 

Mina Delić (Slobodna reč)

Šuma, naslovna fotografija: Iz arhive mreže FEA