Verovatno ne treba posebno pojašnjavati šta je Uskrs i zašto se slavi. Ipak, da se malo podsetimo.

To je najveći hrišćanski praznik, kojim se obeležava dan kada je Isus Hristos vaskrsnuo iz mrtvih. Ovaj praznik se proslavlja tri dana, predstavlja takozvani pokretni praznik, s obzirom da se datum menja svake godine, ali je uvek u nedelju. Uskrs se uvek slavi prve nedelje posle punog meseca nakon prolećne ravnodnevnice. Kod pravoslavnih hrišćana, ovaj praznik uvek pada između 4. aprila i 8. maja. Kod katoličkih hrišćana, on pada između 22. marta i 25. aprila.

Na Uskrs se širom planete farbaju jaja, spremaju razne poslastice, proslavlja se ovaj divni hrišćanski praznik.

Da li znamo zašto se jaja farbaju? Prema podacima iz Istorijskog zabavnika, ova tradicija potiče iz prethrišćanskog perioda, dakle još pre rođenja Hrista i njegovog stradanja. Jaja su oduvek bila simbol života, rađanja, pobede nad smrću. Međutim, u kontekstu farbanja jaja za Uskrs, prvi put se pominju u 12. veku, a u Srbiji tek u 16. Ima raznih narodnih predanja u vezi sa ovim običajem. Na primer, jedna priča govori o tome da su stražari koji su čuvali Hristov grob jeli pečenu kokošku, a jedan stražar se plašio da bi Isus mogao da oživi. Ostali stražari su mu se podsmevali zbog toga i rekli mu da će se to onda dogoditi kada ta pečena kokoška koju jedu poleti i snese crveno jaje. Prema predanju to se i dogodilo, a Hrist je vaskrsao i poleteo ka nebu.

Druga priča govori o legendi vezanoj za Mariju Magdalenu. Kada je ona došla u Rim da propoveda Hristovo Jevanđelje, caru Tiberiju je donela na poklon korpu punu jaja. Car nije verovao da bi Hrist mogao vaskrsnuti i rekao je da bi to bilo kao kad bi ta bela jaja u korpi postala druge boje. Kada je Marija Magdalena izgovorila „Hristos Vaskrse“, jaja u korpi su postala crvena.

Kako piše u Istorijskom zabavniku, postoje i legende koje farbanje jaja vezuju za događaje pre Hristovog vaskrsenja. U jednoj od njih, ispod krsta na Golgoti na kom je bio razapet Hrist, bilo je gnezdo grlice. Krv je poprskala grličina jaja u gnezdu i obojila ih u crveno, pa od tada hrišćani dan Hristovog stradanja obeležavaju farbanjem crvenih jaja. Međutim, kao što je gore i pomenuto, interesantno je i to da farbanje jaja zapravo izvorno uopšte nije hrišćanski običaj. Još drevni Egipćani, Persijanci, Feničani i Hindusi su farbali jaja, jer se ovim kulturama verovalo da je svet stvoren iz ogromnoga jajeta, te da jaje samo po sebi predstavlja simbol života. Sve ovo se savršeno uklopilo u hrišćansku tradiciju.

Zanimljiva stvar je vezana i za uskršnjeg zeca, mada bi bilo mnogo logičnije da jaja nosi kokoška. Odakle onda zec?

Paganska verovanja su prepuna priče o njemu. Izvorno, uskršnji zec je simbol plodnosti i ponovnog rađanja. Verovatno da cela priča potiče iz Nemačke, prema nekim zapisima iz 16. veka. Nemački doseljenici su ovu priču preneli u Ameriku i tako je uskršnji zec postao zapravo najveći komercijalni simbol Uskrsa, premda ga u Bibliji uopšte nema.

Za Uskrs su takođe vezani najzanimljiviji, ponekad i najluđi običaji širom sveta.

Kako piše National Geographic, u Slovačkoj je na primer običaj da se mlade žene polivaju vodom i bičuju ukrašenim granama vrbe, dok one koji ih bičuju i polivaju daruju jajima i pićem. Ovo šibanje se zasniva na verovanju da grančice vrbe treba devojci da prenesu plodnost. Polivanje se praktikuje i u Mađarskoj, kada momci polivaju devojke ili žene raznim parfimisanim vodama. Taj običaj se zadržao i kod nas u Vojvodini. I tada devojke, žene daruju svoje „polivače“ jajima, sitnim novcem ili ponekim „unučićem“.

Jedan od najzanimljivijih običaja koji je meni privukao pažnju se praktikuje u Norveškoj i datira iz 1923. godine. Tada su dvojica mladih pisaca baš uoči Uskrsa objavili naslov romana u najpoznatijem i najčitanijem listu u Norveškoj, Aftenpostenu, a čitaoci su naslov knjige Bergen Train Looted In The Night (Bergenski voz opljačkan u noći, prim.aut.), protumačili kao vest. Knjiga se naravno ekspresno prodala, a Norvežani od tada slave Uskrs čitanjem kriminalističkih priča, a razne proslave kod njih uoči Uskrsa imaju za temu neki kriminalistički događaj.

Francuzi na primer posle crkvene službe na dan Uskrsa kreću u lov na šarenim skrivenim jajima po baštama. Naravno da je ovo omiljeni običaj među decom, jer se tu nađe i pokoje čokoladno jaje. Ovaj običaj se proširio u mnoge zemlje Evrope, a praktikuje se i u Americi.

Italijani za Uskrs jedu čuveni „kolomba“ kolač, koji se pravi u obliku golubice i simbolizuje dobre vesti.

Pravoslavci jaja farbaju na Veliki petak, a prvo crveno jaje koje se izvadi iz boje je „čuvarkuća“. Veruje se da ono štiti dom i porodicu.

Tucanje jajima je jedna od omiljenih zabava, a običaj nalaže da prvo domaćin uzme jaje. U Grčkoj se poštuje isti običaj, samo je kod njih pravilo da se jaje mora držati sa tri prsta.

Na dan uoči pravoslavnog Uskrsa, vernici se okupljaju u crkvi Svetog groba u Jerusalimu, kako bi prisustvovali čudu. Poglavari pravoslavne crkve svake godine obavljaju ceremoniju primanja plamena koji se formira iznad Hristovog groba, a koji se dalje prenosi na sveće, time simbolišući širenje vere među ljudima. Ono što je najinteresantnije u celoj priči je da se taj plamen specijalnim avionom prevozi u Rusiju, Grčku i druge pravoslavne zemlje. U Grčkoj se za Uskrs često priređuju i vatrometi.

Katolici i pravoslavci neke običaje dele, neki su različiti, ali su svi lepi i živopisni. Ono što je svuda zajedničko kod onih koji proslavljaju Uskrs širom sveta je da je Veliki petak za hišćanske vernike najtužniji dan, jer je tada Isus razapet na krst. Tradicija vezana za Uskrs je veoma bogata i zapravo pokazuje koliko ima različitosti i istovetnosti među narodima i kulturama.

Kako god ga proslavljali, proslavite ga u miru i ljubavi.

Možda ga ove godine zbog okolnosti u kojima se nalazimo proslavimo malo drugačije, ali ne bi bilo loše da se setimo simbolike Uskrsa i na sam praznik, a i svakog drugog dana. Ljubav, život, mir.

Hristos Vaskrse! Vaistinu Vaskrse!

Uskršnja jaja (officeholidays.com)