Jednom smo budne oči usmeravali na Sloveniju.

Dok je jogurt tekao ulicama Novog Sada vruće jeseni 1988. godine, i ko zna odakle došla gomila je zahtevala smenu pokrajinskog rukovodstva, nekoliko meseci ranije, Slovenija i javnost koja je samu sebe smatrala progresivnom, slavili su četvoro ljudi osuđene na zatvor.

Proces protiv četvorice ili sled događaja poznat i kao afera JBTZ, pokrenuo je lavinu, čija stvarna svrha, pretpostavlja se, nije bila razbijanje Jugoslavije, koja je još tada postojala, ali da je jedan od značajnih eksera u kovčegu bivše federativne države bio upravo taj slučaj, (ovim očima) već deluje prilično sumnjivo.

Dalekog proleća 1988. godine, slovenačka Agencija državne bezbednosti je započela istragu, kako je tonski zapis sa sastanka Centralnog komiteta Komunističkog saveza Jugoslavije stigao do određenog novinara po imenu Janez Janša, koji je na osnovu njega u listu Mladina napisao svoj članak Noć dugih noževa. Tajna policija je takođe pri pretresu kuće utvrdila da je Janša posedovao i dva strogo poverljiva vojna dokumenta, a u kojima je detaljno bila opisana uloga Jugoslovenske narodne armije u suzbijanju mogućih demonstracija i nereda.

Zbog Janšinog članka vlasti su zaplenile kompletan tiraž Mladine od 10. maja, a četiri osobe su dospele na optuženičku klupu zbog odavanja vojnih tajni. Pored Janeza Janše, vlasti su optužile i Janeza Borštnera, Davida Tasića i Francija Zavrla, a Senat Vojnog suda u Ljubljani nije mnogo sitničario, i izrekao je strogu zatvorsku kaznu svoj četvorici, nakon što su „utvrdili“ da je audio materijal koji je sadržao informacije o hapšenju „problematičnih“ članova Slovenačke Socijalističke omladine, neko ukrao od visokog zvaničnika slovenačkog rukovodstva, da bi dokument pao u ruke urednika i novinara Mladine, gde je već pomenuti Janša napisao članak u kom je oštro kritikovao moguće raspoređivanje vojske protiv civila…

Ljubljansku četvorku je osudio vojni sud. Međutim, ovaj proces je izazvao ogroman skandal širom zemlje. Tokom suđenja su konstantne bile demonstracije ispred zgrade gde se ono održavalo, a zatim su na masovnim demonstracijama od više desetina hiljada ljudi, građani zahtevali poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, demokratizaciju, političke reforme, slobodu štampe i novinara…

Popuštajući pred pritiskom javnog mnjenja, prvo Janša, pa zatim i ostali, pušteni su mnogo pre nego što su izdržali kaznu. Posle oslobađanja, ljubljansku četvorku su proslavili kao narodne heroje.

I tokom desetodnevnog rata nakon slovenačke nezavisnosti, Janša je već bio ministar odbrane u novoj slovenačkoj vladi.

I to su otprilike i bili njegovi poslednji slavni dani.

Nedugo zatim se ispostavilo da Janša, heroj demokratije, slobode štampe, slobode govora, nikako nije neprijatelj sopstvenog džepa. Za novac je prodao naoružanje i opremu Jugoslovenske narodne armije koja je tada bila u raspadu, iz slovenačke kasarne, Hrvatskoj i Bosni – a novac od prodaje nikada nije ušao u slovenački budžet…

Nešto kasnije, dok je Janša baš grejao premijersku stolicu, još jedan korupcionaški skandal je potresao Sloveniju – i iako je doneta pravosnažna presuda, Ustavni sud ju je poništio…

Dakle, čoveka koji je svetlost dana ugledao kao Ivan Janša, iako ga ceo svet zove Janezom, više nisu želele da oslobode narodne mase, on više nije bio ratnik slobode, nego je postao predmet ismevanja…

Zatim je 1. jula ove godine Slovenija preuzela predsedavanje Savetom Evropske unije. Kao premijer Slovenije, predsedavajući EU, Janša je već govorio o: moraju se poštovati različita mišljenja o vrednostima na kojima se temelji Unija, osuda neistomišljenika ili primena dvostrukog standarda u njihovom slučaju, je najkraći put za kolaps Evropske unije.

Janša je samo površno pokrio činjenicu da trenutno predsedava EU-om, ali ne pokušava da stvori mir u njoj: već u četvrtak, dok su razmenjivali osmehe sa Ursulom fon der Lejen, šefom Evropske komisije, na svečanoj ceremoniji u Ljubljani, slovenački premijer je prilično grubo dobacio poslanicima levog centra i slovenačkim sudijama, a zatim puno pričao o levičarskom upravljanju pravosuđem svoje zemlje… Frans Timermans, komesar EU za vladavinu prava, smatrao je da je ovim Janša napao princip nezavisnosti sudija. Janša je uzvratio da optužbe protiv njega potiču iz kulturne razlike između zemalja zapadne Evrope i istočnih država članica, a koje Zapad ne priznaje, a još manje poštuje.

Onda je rekao: „Mi nismo kolonija. Mi nismo drugorazredni građani Evropske unije. Insistiramo na jednakom postupanju kao i prema drugima.“

Poznato?

Da, ove rečenice se obično izgovaraju u Budimpešti. Mađarski premijer uglavnom ponavlja ove misli – doduše u izdanju od pre nekoliko godina, ali se mogu prepoznati.

Očigledno je da Janša jasno podržava mađarskog premijera i mnoge korake mađarske provladine većine, koji su u drugim delovima Unije u najmanju ruku sumnjivi.

Činjenica da mađarska strana pokušava da uzvrati prijateljski gest vidljiva je i iz činjenice da je Viktor Orban govorio na svečanosti u Ljubljani povodom godišnjice nezavisnosti Slovenije.

Nekadašnjem Janši, pre trideset godina, divili su se kao građaninu koji je još uvek bio upoznat sa idealima demokratije, slobode štampe i osnovnih sloboda. Sada ga gledaju sa sažaljenjem, nekim prezirom, jer je bio u stanju da sam sruši sopstveni nimbus. I sa izvesnom zabrinutošću da će takav političar predsedavati Evropskom unijom narednih šest meseci, a u koju će Ljubljana, zajedno sa Budimpeštom pokušati da pogura Srbiju – dok on sam snažno namiguje izvan iste…

Živimo u čudnim vremenima, predvođeni čudnim ljudima. I sa posebnom zabrinutošću gledamo kako će sve ovo da se razvija.

Jednom smo budne oči usmeravali prema Sloveniji, baš kao i danas…

Foto: photofoco.com