Pod civilnim društvom podrazumevamo jedan od kamena temeljaca ostvarivanja demokratije, zaloga građanskog učešća u donošenju odluka. Prema Kodeksu dobre prakse za građansko učešće u procesu donošenja odluka usvojenom 2009. godine, nevladine organizacije svojim znanjem i nezavisnom ekspertizom mogu dati značajan doprinos procesima donošenja odluka. To je zato što javno izražavajući svoju zabrinutost i prihvatajući probleme, oni mogu pomoći u oblikovanju politike.
Uobičajeno mesto u političkom diskursu je dovikivanje sa strane i bagatelizovanje tog prizvuka sa strane elite moći. Iako odgovornost, suočavanje sa greškama nije đavolska rabota, posebno u društvu koje se izjašnjava kao demokratsko.
Jedno od obeležja civilnog društva je da se suprotstavlja politici, kako bi i oni imali pravo glasa u javnom životu, koji se nerado bave politikom, ili barem ne žele direktno da budu uključeni u proces. Ali u kojoj je meri to moguće u praksi?
Građansko nezadovoljstvo
Početkom septembra je na društvenoj stranici Facebook osnovana grupa Zaštitimo šume Subotice. Inicijativu su pokrenule Jelena Grujičić i Jasna Skenderović, koje su nedavno postale komšinice, nakon što su se obe preselile na ivicu šume, a kojima su se ubrzo pridružili i mnogi građani sa svojim iskustvima. Slušajući uznemirene starije meštane, koji su svedočili da nikada ovako intenzivno leti nisu sekli šumu, i videvši da je u letnjim mesecima posečena površina od skoro 30 hektara, odlučile su da o ovome obaveste i građane, jer su od nadležnih dobile samo odgovor da seča ide po planu. Pitala sam Jasnu Skenderović o svrsi grupe i njenim dosadašnjim iskustvima:
-Od radnika koji rade na terenu smo jasno saznali da je planirano da se poseku svi borovi kod jezera Tresetište. Smatram da stanovništvo treba unapred obavestiti o intenzivnoj seči šuma, uz nezavisno stručno mišljenje, u suprotnom bismo mogli da se suočimo sa nenadoknadivnom štetom. U odlučivanju o sopstvenom okruženju, najveća interesna grupa su pre svega sami građani, i to je njihovo zakonsko pravo. Zato moramo znati plan i za narednu godinu. Vojvodina je najmanje šumovit region u Evropi i bilo bi neodgovorno ugroziti jednu od poslednjih šuma u Bačkoj – kaže Jasna Skenderović.
Plansko gazdovanje šumama, smatraju inicijatori, ne bi trebalo da oslikava ovakvu sliku, sa ogoljenim šumskim delovima, traljavom izvedbom, ostavljenim panjevima i naramcima. Javnost je dala veliki podsticaj izražavanju građanskog nezadovoljstva, slike i iskustva su se nizali i svako je pokušao da doda ono što je mogao. Tokom kratkog perioda postojanja grupe, lepo se zacrtao akcioni plan za zaustavljanje krčenja šume i sam put građanske grupe koji jedna građanska grupa od temelja treba da pređe pri rešavanju jednog problema od javnog interesa. Da vidimo koji su to koraci!
Prikupljanje podataka
Veoma je važno da se inicijativa zasniva na tačnim i verodostojnim informacijama. Razjašnjenje okolnosti, donosioci odluka, eventualno definisanje odgovornih i mogućih interesnih grupa su osnovni uslovi za utvrdjivanje pravih razloga za aktivnost, da li je postupak zakonit i koje se rešenje može primeniti.
Jedan od najboljih načina da se odgovori na ovakva pitanja je podnošenje zahteva za podatke u javnom interesu, jer će nam to omogućiti relativno brzo dobijanje verodostojnih informacija. Ustanove, javna preduzeća i državni organi koji obavljaju javne poslove i koriste javna sredstva imaju zakonsku obavezu da daju zadovoljavajući odgovor na interesovanje bilo kojeg građanina. Više informacija građanima je dostupno na sajtu Zaštitnika građana (www.poverenik.rs).
U grupi Zaštitimo šume Subotice više osoba je nadležnim organima uputilo zahteve za prikupljanje podataka od javnog interesa. Kao rezultat aktivnosti članova grupe, ispostavilo se da je primarni problem to što šuma nije zakonom priznata kao zaštićena gradska zona.
-Cela istorija Subotica svedoči da je opstanak grada nemoguć bez šume koja ga okružuje. Vekovima nas je zaštitna šuma štitila od taloženja peska, isušivanja, zagađenja i dezertifikacije zemljišta. Nažalost, prema važećem zakonu, šuma u Subotici je samo izvor sirovine od koje imaju koristi, a ovo krčenje zbog svoje netransparentnosti može biti na štetu građana i šume. Bilo bi korisno da nezavisni stručnjaci procene trenutno stanje na terenu, da se vidi da li je obnova šume uspešna i da li se prema zvaničnim podacima ovogodišnjih posečenih 70 hektara može nazvati planskom sečom. Ali što je najvažnije, građanska inicijativa želi da utiče na Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Ministarstvo zaštite životne sredine, da se podigne stepen zaštite šuma i da se prekvalifikuje u zaštitnu zonu grada. Prema sadašnjem zakonu, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode bi trebalo da reaguje, makar samo zato što su pod borovima Tresetišta nedavno pronađene strogo zaštićene vrste gljiva. Ovo je jedno veoma lepo otkriće, jer se do sada nije ni znalo da subotička šuma krije takvo jedno blago. Uverena sam da u šumi ima i drugih vrsta koje treba zaštititi, ali u krajnjoj liniji i zbog svih društveno – ekonomskih aspekata ljudskog zdravlja i naših života koji su sa tim povezani.
Zdrava sumnja
Često se iz zvaničnih dokumenata ili čak posmatranja na terenu pojavljuje potpuno drugačija slika od onoga što zvanični organi pokušavaju da pokažu. Da bi izbegli sukobe ili krivično gonjenje, vlasti često uskraćuju određene informacije. U ovom slučaju na primer, najveće je pitanje to, na koje se površine uopšte odnosi seča, da li je planirano pošumljavanje, jer se mladi zasadi retko viđaju na tom području.
-Javno preduzeće Vojvodina šume ima službu za odnose sa javnošću, koja bi trebalo redovno da obaveštava građane o planovima rada u šumi uz stručna objašnjenja. Građani su na licu mesta kod jezera videli sveže obeležene borove za seču koji nisu uvršteni u zvanični plan gazdovanja šumama. Takvi slučajevi su veoma zbunjujući. Ostaje da se vidi kako će Pokrajinski zavod za zaštitu prirode reagovati na strogo zaštićene vrste koje smo nedavno pronašli.
Podsticanje aktivizma
Građanska inicijativa može biti uspešna samo ako interesovanje članova grupe ne jenjava dok se problem ne reši. Kako bi podstakli aktivizam, grupa je najavila nekoliko događaja, poput zajedničke vožnje biciklom i koncerta u šumi. Ovakva iskustva, kao i šetnje šumom u užem krugu, produbljuju lični angažman. Međutim, izuzetno je važno da građani zajedno deluju kako bi sprečili seču šuma.
-Facebook grupa je do sada postojala samo kao pojedinačna građanska inicijativa, bez formalne organizacije, kao spontan i otvoren forum za sugrađane. Kao takvo mesto, gde se ljudi podstiču da odgovorno učestvuju u donošenju odluka u svom okruženju. Čini se da su njihovi glasovi bili dovoljno snažni da inicijativa poprimi formalni oblik u narednom periodu, čak i da uključi više organizacija. To zavisi od građana. Svi pojedinačni govori, virtuelno i fizičko učešće podigli su nivo transparentnosti po pitanju šuma i pomogli da se na ovu važnju temu skrene pažnja šire javnosti.
Solidarnost, razmena iskustava
Ovaj problem nije izolovan slučaj, i druga naselja u Vojvodini su se već suočavala sa sličnim problemima. Za Frušku goru, koja ima i status rezervata prirode, redovno se čuje o nelegalnoj seči, ali su slične vesti već uzdrmale raspoloženje i u Senti. Povećalo bi delotvornost grupe kada bi i oni podržavali jedni druge, pa čak i zajedno delovali po određenim pitanjima.
-Kako je Facebook grupa do sada delovala u nezvaničnom obliku, još uvek nismo razvili dovoljno veliku mrežu kontakata sa drugim organizacijama, ali svakako mislim da je važno da delujemo zajedno, da svi zajedno radimo u cilju očuvanja zdrave životne sredine. I pojedinci i organizacije. I da delujemo što pre.
Javnost
Više ljudi iz grupe Zaštitimo šume Subotice iskoristilo je svoj lični kontakt kapital ili su posetili redakcije čiji rad i sami prate. Naime, transparentnost i informisanje javnosti je ono što se prvenstveno očekuje od odgovornih.
-U vreme kada već osećamo negativne posledice čovekovog odnosa prema prirodi, ne smemo dozvoliti da javnost i nauka ne steknu uvid u to kako treba preduzeti mere zaštite šuma, posebno u trenutku kada se izrađuje plan seče za narednu godinu. Ova odgovornost lično pogađa medije, ali i građane i smatram da šuma i dalje ostaje aktuelna tema.
Transformacija u zvaničnu platformu
Postati formalna platforma je neophodan i u nekim aspektima suštinski korak u građanskoj inicijativi. Srećom, u Srbiji za to postoje zakonska rešenja, kao što je neformalna grupa građana, koja dozvoljava da grupa od najmanje tri osobe bez zvanične registracije, a koja ipak deluje kao javni akter u rešavanju problema. Takva građanska grupa bi mogla biti efikasnija u vršenju pritiska na donosioce odluka, ali pored toga bi bila važna i zbog toga, jer je i prilikom izrade mogla da uoči prošlogodišnji usvojeni plan upravljanja šumama i da na vreme reaguje.
-Ja lično u ovome učestvujem samo kao građansko lice i verovatno će tako i ostati. Ali mislim da bi zvanična grupa koja bi uključivala tim ekoloških stručnjaka bila veoma efikasna. Naravno, uz veliku podršku građana, koji ovoj inicijativi daju najviše snage. Bez sugrađana ovo ne može da uspe. Rešenje vidim u jedinstvenom pozivu nadležnim ministarstvima i ekološkim organizacijama da se Subotička šuma prekvalifikuje u zaštićeno područje grada. Visoki borovi pored jezera su turistička atrakcija i simbol jezera Tresetište za Subotičane. Verujem, da će ih glas građana spasiti. I ovako ih je ostalo simbolično malo – sažela je suštinu njihove težnje Jasna Skenderović.
Virag Đurkovič
Foto: privatna arhiva
