Malo je mađarskih sportista iz Vojvodine koji mogu da se pohvale učešćem na Olimpijskim igrama. A još je izvesnije da trenutno u Vojvodini postoji samo jedan vrhunski mađarski sportista koji je osvojio i zlatnu i srebrnu i bronzanu medalju u igrama sa pet prstenova, a on je niko drugi do Laslo Šuranji, sportski strelac koji je u Tokiju pored svoje dve medalje na Paraolimpijskim igrama u Riju 2016. godine osvojio i jednu srebrnu medalju, a na ceremoniji zatvaranja nosio je zastavu Srbije.

Pre svega čestitam na srebrnoj olimpijskoj medalji! Kakvo je bilo takmičenje u Tokiju, da li je bilo teže ili lakše osvojiti medalju tamo nego u Riju?

-Hvala lepo! Ovogodišnje takmičenje je bilo manje više isto kao i ranije, jer su mi već godinama najjači protivnici skoro isti. Od 2005. godine se takmičim na međunarodnim takmičenjima, tako da već prilično dobro poznajem svoje rivale, od kojih neki prestare, ali na njihovo mesto dolaze mladi ljudi, međutim krem takmičenja je manje više isti. U Riju sam osvojio zlatnu medalju, a takmičar iz Emirata srebro. U Tokiju je redosled bio obrnut, on je pobedio, ja sam završio drugi. Znamo ko je za šta sposoban, ali naravno da su oni koji uđu u prvih osam sportisti takvog nivoa, da svako od njih može da pobedi. Sve zavisi od toga u kakvoj su formi taj dan. Sve je to neka vrsta putujućeg cirkusa. Na primer, u Japanu sude iste sudije kao i u Nemačkoj, pošto nema mnogo međunarodnih sudija.

Šta osim slave uopšte znači medalja? Ako dobro znam, i država to nagrađuje.

-Srbija po donetom zakonu o sportu iz 2011. godine nagrađuje medalje. U stvari, država prilično podržava osvajače medalja, za medalje postoje razne nagrade.

Ako već postoji pomoć države, pored navedenog, u čemu sve pomaže država, na primer, šta bi mogli da istaknete od onoga što obezbeđuje država, Ministarstvo sporta?

-Ministarstvo konkretno uzima u obzir medalje osvojene na evropskim, svetskim prvenstvima i olimpijskim igrama. Ono što ja lično mogu da zahvalim ministarstvu je da su me priznali kao nacionalnog sportistu, to jest, dobio sam nacionalno priznanje, i kao rezultat toga imam pravo na određeni mesečni doprinos koji primam do kraja života.

Sigurno su već svi koji prate sport čuli za ovo, ali ne škodi da se razjasni o čemu se zapravo radi.

-Sportista u Srbiji dobija mesečni anuitet ako osvoji medalju na evropskom, svetskom prvenstvu ili na olimpijadi. Bronzana medalja osvojena na evropskom prvenstvu je naslabija, olimpijska medalja je najjača, to je sve drugi nivo, a dodatak konkretno zavisi od toga koju je medalju na kom takmičenju sportista osvojio. Ja na taj mesečni iznos imam pravo od 2013. godine, kada sam osvojio Evropsko prvenstvo. Ovo je vezano za starost, jer se sportista za ovaj doprinos kvalifikuje kada napuni 40 godina. Pored mesečnog doprinosa, tu su naravno i jednokratne naknade. Daju se kada se sa turnira kući vratimo sa medaljom, a visina toga zavisi i od ranga takmičenja.

Kako izgleda jedan vaš dan ili nedelja u smislu priprema?

-I za olimpijske igre se pripremam na isti način kao i za bilo koje takmičenje. Nema posebno istaknutog takmičenja, za sva takmičenja se pripremamo istim tempom. Uoči Olimpijade, na primer, išao sam svaki dan u Novi Sad na trening dva meseca pre početka igara sa pet prstenova, da budem pred očima mog ličnog trenera Dragana Markovića. Tamo postoje pogodni uslovi, gde na primer možete da trenirate na pedeset metara, jer ne možete bilo gde da pucate sa pedeset metara. Jedan moj dan izgleda tako da odem ujutro za Novi Sad, posle treninga se vratim kući popodne oko 4, 5, odmorim se, spavam, a sutradan Jovo nanovo. I tako ide cele nedelje osim nedelje kao dana. A osim toga i kod kuće treniram. Imam strelište od deset metara gde mogu da se pripremam za takmičenja.

Sledeće takmičenje posle Olimpijskih igara u Tokiju će za vas biti Evropsko prvenstvo.

-Kontinentalni šampionat bi trebalo da se održi u martu, ali se zbog epidemije korona virusa ne zna da li će se zasigurno održati. Zatim sledi Svetsko prvenstvo u novembru 2022. godine, koje sigurno neće biti otkazano, jer će biti u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde se redovno sve održava.

Što se tiče Tokija, šta ste osim takmičenja videli, možete li nam ispričati nešto o gradu?

-Nažalost, grad nismo mogli da vidimo, samo onoliko koliko se moglo videti iz autobusa, jer je izlazak u grad bio zabranjen zbog epidemije. Sa aerodroma smo odvezeni do Olimpijskog sela, koje je na sat vremena vožnje, pa smo za to vreme videli ono što smo videli, pa od Olimpijskog sela do streljane, koja je opet bila na samo sat vremena.

Prethodne dve olimpijade su i na ovom polju bile drugačije…

-Da, tamo se moglo otići u grad, naravno, čovek ne ide na olimpijadu da bi posetio grad, ali uvek ima dan, dva. I u Riju i u Londonu smo imali jedan ceo dan kada smo mogli da posetimo znamenitosti.

Sledeći je Pariz, da li se barem duhom spremate za to?

-Da, naravno, ali kao što sam već rekao, spremaćemo se za Olimpijadu na isti način kao i za bilo koje takmičenje i naravno ostaje da se izborimo za pravo učešća. Prvo takmičenje na kom će biti moguće kvalifikovati se biće pomenuto Svetsko prvenstvo.

Kako izgledaju ove kvalifikacije?

-U kvalifikacijama se radi o tome da se odredi broj kvota, odnosno koliko ljudi može da učestvuje na olimpijadi, pa kada su ta mesta popunjena, formira se lista učesnika. Za Evropsko i Svetsko prvenstvo nije određen broj, skoro svako može da uđe, ali je na olimpijskim igrama situacija drugačija. U gađanju mete ovde ima i po 160 sportskih strelaca, a to uključuje i sportistkinje, strelce pištoljem itd., tako da nije sve moja konkurencija. Uoči Olimpijskih igara biće najmanje dva svetska i najmanje dva evropska prvenstva, kao i druga kontinentalna prvenstva i na njima može da se postigne kvota. Ako saberemo i oduzmemo, ispada da za učešće na olimpijadi mogu da se izbore prvo i drugo mesto, odnosno osvajači zlatne i srebrne medalje.

Sledeća olimpijada će biti za tri, a ne za četiri godine. Po čemu se osvajanje kvote razlikuje od četvorogodišnjih perioda?

-Sistem kvota neće doneti puno zabune, jer se kvota i inače obično deli na tri godine. Godina posle olimpijade je neka vrsta pauze, ali sada to neće biti slučaj, jer je jedna godina skliznula.

Šta se može očekivati od Olimpijade u Parizu i kvalifikacija za nju? Malo je daleko, ali neka zamisao već sigurno postoji.

-Mislim da neće biti problema izboriti se za učešće. Naravno, istina je da nije tako lako osvojiti kvotu, nije baš da svi uđu. Međutim, osećam da posle tri paraolimpijska učešća mogu lakše da sagledam stvari i mislim da neću imati problema.

Šta biste rekli o konkurenciji?

-Konkurencija je uvek tu, ljudi se širom sveta pripremaju. Ipak, većina zemalja više ulaže u sport, tako da je uvek jaka konkurencija, uvek dolaze dobro pripremljeni novi sportisti.

I upravo zbog toga, kakvu razliku u kvalitetu doživljavate kod takmičara koji dolaze iz zemalja u kojima se više ulaže u sport?

-Ova kvalitativna razlika se ogleda u kvantitetu, što znači da ove zemlje obično šalju više sportista na takmičenja. U nečem drugom konkretno, kao što je oprema ili slično, ne. I mi smo isto tamo kao i svi drugi elitni sportisti u svetu.

Kako to funkcioniše na nivou Srbije, koliko je sa vama bilo takmičara sada i koliko vas je uglavnom?

-U Riju nas je bilo petoro strelaca, a u Tokiju šestoro. Sada među nama nije bilo sportistkinja kao što je bilo u Riju i Londonu.

Ako sam dobro razumeo, zadovoljni ste podrškom države i Ministarstva za sport i na klupskom i na pojedinačnom nivou.

-Ja konkretno ne mogu da kažem da nisam zadovoljan. Mene i na opštinskom nivou već odavno podržavaju…

I ta podrška je konstantna? Dakle, ko god je na vlasti, podrška ne izostaje?

-Naravno. Od početka sam se izjasnio partijski neopredeljenim. Štaviše, baš zbog toga i nisam želeo da budem drugačiji. A takođe i mislim da jedan sportista nema šta da se meša sa politikom i obrnuto, politika bi trebalo da ima manje veze sa sportom… Prvi put sam dobio stipendiju za vreme gradonačelnika Novog Bečeja Miše Vrebalova i od tada je konstantno primam na opštinskom nivou. Inače, nije to tako velika suma, ali je svakako pomoć. Ali su oni pomogli i pored toga, uzeli su učešća i u kupovini oružja, tako da sam u suštini zadovoljan i na opštinskom nivou. Nakon određenog nivoa ni sa ministarstvom nema problema. Hoću reći da sportiste početnike manje podržavaju i klubovi teže opstaju.

Ovo su takođe važna pitanja o kojima bi bilo prirodno govoriti, ali je kod nas situacija malo drugačija.

-Naravno, tako je, mada se ja u suštini ne mogu žaliti, ali samo zato što nakon postignutog nekog nivoa to tako funkcioniše. Sportisti je teško da počne, ali kako postigne uspeh, sve je manje problema. Onda već priznaju njegov talenat… Do sada su mi sve platili, tako da ne mogu da se žalim. S druge strane, već je neko vreme primetno, da se svake godine sve manje novca izdvaja za sport.

Da li ste se i vi borili sa ovakvim problemima kao početnik?

-Naravno da jesam. Teško je kupiti oružje, pogotovo u jednom ovakvom sportu… Alat je skup. Dok nisam kupio svoje prvo oružje, i ja sam se mučio. Jer ako je puška na primer koštala 3000 evra, bilo je problema sa kupovinom. Već onda mi je opština Novi Bečej pripomogla, u početku su isplatili oko četvrtinu sume. Naravno, sada već imam oružje koje košta četiri do pet puta više, ali to je ono što ide sa ovim sportom.

Laslo LENKEŠ

Anuitet zahvaljujući medaljama

Nacionalno sportsko priznanje, koje je ustanovljeno kao sportska penzija, dodeljuje se sportistima koji su osvajali medalje u srpskim bojama na olimpijskim igrama, svetskim i evropskim prvenstvima. Mesečna naknada je ranije bila dostupna od 35 godine, ali je zakon od tada izmenjen i sportisti počinju da je dobijaju kada napune 40 godina. Takođe je važno napomenuti da se doživotna renta dodeljuje nakon osvojenih medalja sa svetskog i evropskog takmičenja u sportskoj disciplini koja je i olimpijska. Ako sportista ima više od jedne medalje, onda će anuitet dobiti iza svog najvrednijeg rezultata. Sportista koji osvoji bronzanu medalju na evropskom prvenstvu prima prosečnu neto zaradu iz decembra prethodne godine, a koja je prošle godine iznosila 66 092 dinara. Sportista koji osvoji srebrnu ili zlatnu medalju na olimpijadi, paraolimpijadi ili šahovskoj olimpijadi, dobija dve i po prosečne plate, to jest kod tenisera ako osvoji Dejvis ili Fed kup. Oni koji osvoje bronzu ili srebro na olimpijadi, paraolimpijadi i šahovskoj olimpijadi dobijaju dve prosečne plate. Sportisti koji osvoje bronzanu medalju na svetskom prvenstvu ili zauzmu drugo mesto na evropskom, do kraja života primaće jednu i po prosečnu platu. Tri prosečne decembarske plate mesečno idu svakom ko je osvojio zlatnu medalju na olimpijadi, paraolimpijadi ili šahovskoj olimpijadi. Iz navedenog se pokazuje da je osvajač olimpijske medalje, sa četrdeset godina, ove godine svakog meseca primao sportsku penziju od 198 276 dinara.

Foto: privatna arhiva