Mikloš Feher, freelance pisac i novinar, student doktorskih studija na Univerzitetu u Novom Sadu smatra da u domaćim medijima nedostaju lokalni intervjui, materijali, kao i brzina. Razgovarali smo i o tome kako su mladi danas promenili navike u konzumiranju medija.
Koje medijske platforme vi pratite?
-Ja sam već odrastao u svetu interneta, u tome sam se socijalizovao, tako da internet igra važnu ulogu u mom čitalačkom izboru. Štaviše, prenosni uređaji koje nosimo po džepovima i koji nas prate svuda su takođe odlučujući. Prvenstveno se informišem iz digitalnih medija, trudim se da se saznajem iz šireg spektra, nezavisno od toga da li je portal blizak vlasti ili je nezavisan. Pratim Origo, Index, posebno volim Partizanov Youtube kanal, njega sam i finansijski podržao. Od vojvođanskih platformi pratim skoro sve koje su dostupne, Mađar So, Sabad Mađar So, Esvereš (Autonomija u akciji mentalnog otrežnjenja javnosti – emisija uživo na mađarskom jeziku, prim.prev.) jako volim, a pratim i portal Autonomija, a i to ako se pojavi poneki članak u Merce-u (prvi mađarski portal vesti finansiran i osnovan isključivo putem finansiranja čitalaca, sa levičarskim pogledom na svet, prim. prev.).
Da li svesno birate izvore vesti ili sve čitate?
-Nije tajna da sam do nedavno radio za Mađar So kao novinar. Međutim, ta vrsta novinarstva u koju sam se zaljubio još kao srednjoškolac se do sada dosta promenila i usuđujem se da kažem da se to nije dogodilo u dobrom smeru. Tako da sada biram. Mislim da se može mnogo više naučiti i svetu čitajući Dostojevskog ili Tolstoja, eventualno savremenu vojvođansku mađarsku književnost ili onu u Mađarskoj, nego da svakodnevno pratimo vesti koje se dele na internet portalima. Ove vesti se sastoje od dve-tri rečenice, većina čitalaca ni ne klikne na njih, jer im je dovoljno da vide naslov te već i komentarišu. Ja tražim one sadržaje koji su malo duži, a to je trenutno 5-10 minuta čitanja na mom telefonu, nije potrebno mnogo truda, ali mnogo ljudi misli da je i to već mnogo za mobilni telefon, jer su tu laptopovi i desktop računari. Ako čovek čita tekst u štampanom obliku, lakše je konzumirati i duži materijal.
Šta mislite šta je to na šta danas mladi od 18 do 25 godina obrate pažnju u vestima?
-Po mom mišljenju, oni se informišu sa internet platformi, oko 70-80 posto njih preko prenosivih uređaja, a laptopovi i desktop računari su već isključeni sa njihove liste. Ono što je interesantno međutim, je da već postoji generacijski jaz između mene i onih koji su sada 10 godina mlađi od mene, to jest tinejdžera. Na primer, mlađi brat moje partnerke konzumira informacije preko TikToka. Ne informiše se potpuno preko njega, ali ako se tu pojavi neki video od par sekundi o bilo kojoj temi, događaju, te ako mu se to dopadne ili smatra da je interesantno, onda klikne na hešteg, pogleda još par video zapisa, pa prateći pisanja stigne do raznih članaka i intervjua za utvrđivanje činjenica. Tako da su se navike konzumacije medija promenile, pomerile se u slikovnom pravcu, a odatle prelaze u tekstualni.
U kojoj meri vojvođanske medijske platforme mogu da konkurišu ovom trendu?
-Mi pokušavamo da se takmičimo, ali se često zapravo samo vučemo, međutim i ovde je svet štampe toliko polarizovan, da preko pretraživača možete pronaći bilo koga i bilo šta. Mi svakako možemo samo da pratimo ove trendove, verovatno zato što nemamo dovoljno ljudskih resursa na raspolaganju, kao što ima naša matična država. Mi ne možemo da držimo taj korak, to jest da na svakom događaju budemo prisutni, da pratimo vesti, dogadjaje, u obliku slike, videa ili čak ilustracije pored teksta.
Da li mediji privlače mlade? Po mom mišljenju, navike konzumacije medija se razvijaju sa 18-25 godina. Kako se odnose mladi prema srpskim medijima?
-Slažemo se da je to ovog sloja teže doći, ali ne mislim da je to jedna vojvođanska, mađarska specifičnost, već je pre globalni fenomen. Konstantna poteškoća sa ovim platformama je u tome što otuđuju mlade korisnike i čitaoce, budući da uvek dođe druga medijska platforma koja ukrade tu generaciju. Kako TikTok otkriju stariji, sigurno će biti razvijena jedna takva platforma, na koju će se preseliti tinejdžeri, jer žargonski rečeno, truba im je što dolaze stariji i svašta postavljaju. To nije lokalna specifičnost, ali je činjenica da ne možemo da privučemo tu generaciju, a nije sigurno ni da to predstavlja problem, budući da se u ovom uzrastu razvijaju navike vezane za konzumiranje medija, a onda i u razvoju mlade ličnosti dolazi ono da otkrije ko je, kakav je njegov pogled na svet, a prirodno je da iz svega toga usledi i njegov čitalački ukus.
Šta je to što po vama nedostaje domaćim novinama?
-Ono što ja mislim da nedostaje, možda nije u saglasnosti sa mišljenjem javnosti. Vrednost je kada se pojavi duži izveštaj, ili intervju sa ljudima koji žive u našem okruženju, bave se nekom za nas neuobičajenom aktivnošću, možda čak i kod kuće prave neke takve proizvode, koje zbog nedostatka vremena ne mogu da dopreme do tržišta, ali ih prodaju od kuće. Ovo je naravno samo jedan primer, ali meni nedostaju ovakvi specijaliteti, iako se pojavljuju u nedeljnicima ili vikend novinama. Starije ljude možda više zanima ovaj sadržaj, dok mlađe više zanimaju senzacionalističke vesti, u ovome verovatno pomažu i algoritmi, koji funkcionišu na društvenim platformama.
Ja mislim da su na lov na klikove, senzacionalističke naslove baš mladi manje otvoreni, jer već mnogo bolje koračaju ukorak sa digitalizacijom i protokom vesti. Kako vi to vidite? Ko se bolje uklapa u vesti koje love klikove?
-Pre svega, radi se o tome da svi kliknu na takve vesti, ali dok mlađa generacija zna da je to lukavo podmetnuta, možda i lažna vest, dok stariji ne mogu da razlikuju stvarne informacije zasnovane na činjenicama od laži, lažnih vesti. Mlađi su već odrasli u tome, u tome su se socijalizovali. Prepoznaju ključne reči po kojima mogu da razlikuju stvarnost od senzacionalističkih vesti, ali ipak kliknu na njih, kao proveru.
Razni podkasti i Youtube kanali postaju sve popularniji među mladima, a izgleda da se pojavljuje i jedna takva generacija koja već jedva prati novinske portale, radije duže diskusije ili emisije sa ličnim stavom, kvalitetne debate svuda nedostaju. Po vašem mišljenju, koliko su ovi digitalni formati uspešni kod nas?
-Ja lično konzumiram i jedno i drugo, ali nikada paralelno. Mnogi mladi ljudi su u stanju da gledaju dva videa paralelno, ja to vizuelno ne mogu da prihvatim. Ovi formati postaju sve rasprostranjeniji i izgleda da postoji jedan takav sloj koji je i finansijski voljan da podrži ove inicijative, jer verovatno shvataju da je ono što vide samo jedan deo produkcije. U pozadini ima mnogo ljudi koji rade na pojedinoj produkciji, voditelj, montažer, snimatelj, te možda ljudi bolje razumeju da nije u redu da je to dostupno svima, i da to možemo besplatno da konzumiramo, kada mnogi ljudi rade na emisiji, ne bi li produkcija bila kvalitetna. Isto tako bih dodao da u to pogledu i Mađarska zaostaje za zapadnim tendencijama. Kao zanimljiv primer naveo bih Španiju, gde se intervjui i komentari vezani za fudbalske utakmice emituju putem Twitch-a, novinar pozove igrače na večeru gde će ih intervjuisati. A preko ove onlajn striming platforme gledaoci mogu da pošalju jednokratnu podršku, ali i da se pretplate na kanal.
Pretplate i donacije se pojavljuju na više kanala i platformi. Često su pojedine stranice dostupne i besplatno, a mnogi ljudi se odlučuju i na pretplatu na istaknuti sadržaj na portalu.Za koga je pretplata?
-Za one koji svesno žele da konzumiraju vesti. Ranije sam bio pretplaćen za HVG360, ali sam otkazao pretplatu, jer sam osećao da ne dobijam onoliko koliko sam očekivao. Nažalost, ne postoji način za plaćanje određenog članka, iako bi bilo potrebe za tim, ljudi bi plaćali. Podržao sam Partizanov Youtube kanal preko Patreona, koji je aplikacija za sponzorstvo, preko njega se može slati novac, podržavajući neki program ili kanal. Ni tamo se nisam pretplatio zato što sam želeo dodatni sadržaj, već zato što sam želeo da podržim sam kanal iz solidarnosti.
Šta je problem kod domaćih medija? Malo njih čita onlajn platforme ovde, mnogi kritikuju izgled… Kako vi vidite sve ovo, šta je to što bi bilo potrebno promeniti, šta je to što je zapravo problem?
-Što se tiče vojvođanskih mađarskih medija, mogu da istaknem samo da iako smo brzi, nismo još dovoljno brzi. Naša glavna referentna tačka su i dalje oni važniji srpski organi, odatle se informišemo. Često odatle preuzimamo zvanične informacije, jer se tamo pojavljuju ranije nego kod nas, prevedene. Ono što možemo međutim da svalimo na srpsku štampu su te specifičnosti Vojvodine, ali je problem što mlade ljude ne interesuje nužno šta se dešava u njihovom neposrednom okruženju. Šta se dešava u Adi, Senti, kakav festival je baš sada na Paliću, za to je uvek manje interesovanja, premda bi to trebalo učiniti privlačnijim. BIlo kvalitetnijom pojavom, bilo na drugi način. Ovo nije obavezno jednostran projekat, jer to takođe znači i to da organizatori ne koriste mogućnosti koje pružaju mediji manifestacijama, ili različite marketinške alate.
Oršolja Šeregelj
Mikloš Feher (Foto: hidcor.com)
