Svi mi ponekad malo kukamo što je zima, što je hladno i tako dalje…

Inače je naš narod poznat po tome da mu je leti pretoplo, a zimi prehladno, tako da uvek ima razloga za kukanje, ali dobro. To nije tema ovog teksta.

Ovogodišnja zima jeste bila malo ozbiljnija nego proteklih godina, bilo je čak i malo snega, ali je to daleko od zime-zime, kakva bi trebala da bude. Međutim, ima delova sveta gde je zima baš zima, čak i preterana za naše uslove, pa je interesantno saznati kako je preživeti ako vas ikada put nanese tamo.

Jedan od takvih delova sveta je definitivno Sibir. Odgovor na naslovno pitanje potražila sam na sajtovima koji su sibirski, ali na engleskom jeziku, kao što je na primer youngpioneertours.com, na kom Sibirci pišu svoja iskustva i daju savete u nadi da će pomoći turistima (ima li ih zimi zaboga?) ili nekom putniku namerniku.

Sibirska zima – kako hladnoća utiče na ljudsko telo?

Novosibirsk (Zapadni Sibir) nije najhladnije mesto na svetu, iako je izložen niskim temperaturama od -40 stepeni Celzijusa. Na tako niskim temperaturama je prilično veliki izazov biti napolju. Nozdrve vam se slepe dok udišete vazduh, trepavice prekrije mraz, suze vam oči, osećate kao da vam se lice ledi. Međutim, kako Sibirci kažu, ako ste pravilno obučeni, ako jedete i odmarate se dovoljno, imate sve šanse da uživate u sibirskoj zimi. Ko voli, je li.

Koju odeću obući za sibirsku zimu?

Sibirci imaju izreku: „Pravi Sibirac nije onaj kome nikad nije hladno, već onaj ko se pravilno oblači.“ Dakle, šta oni nose zimi?

Pre nekih tridesetak godina, bunda je smatrana za najbolju stvar na -40. Danas međutim, sa pronalaskom novih sintetičkih materijala i novih tehnologija koje čuvaju toplotu u zimskoj jakni, više nema potrebe za ubijanjem životinja i otimanjem njihovih bundi. Bar je za nešto taj razvoj tehnologije dokazano dobar. Osim toga, visokotehnološki materijali od kojih se pravi zimska odeća su lagani, pa ne moramo više da se mučimo sa teškom odećom poput kaputa od ovčije kože. Isto važi i za obuću – sada je mnogo modernija nego ranije – osim ako ne želite da isprobate deo narodnog folklora, valenki, lokalne zanatske čizme od ovčije vune. Kažu da je potrebna prilična veština da bi ih nosili, jer nisu baš savitljive, pa noge i stopala mogu jako da vam se umore, posebno ako se prvi put upoznajete sa ovom vrstom čizama. Osim udobnosti, odeća i obuća od savremenih materijala se mnogo lakše suši nakon zabave na snegu kojeg ovde ima u izobilju. Sama Saša Petrova, Sibirka čiji sam tekst konsultovala, preporučuje tradicionalnu odeću samo u slučaju da želite da osetite kako je bilo biti pravi Sibirac pre nekih pedesetak godina, inače slobodno možete kupiti običnu zimsku odeću od savremenih sintetičkih materijala. Da bi se ipak opravdala toplina prirodnih materijala, preporučuje se da šal, kapa i rukavice ipak budu od prave vune. Sibirci kažu da ako su pomenuti odevni predmeti od prave vune, osećaćete ukupnu veću stopu toplote.

Psihološki aspekti suočavanja sa hladnoćom

Što se ovih aspekata tiče, odnos ljudi prema hladnoći se menja i to rezultira promenom njihovog ponašanja. Saša kaže da se sada ne nosi dva para debelih vunenih hulahopki, već i ona sama nosi jedan par debelih pamučnih helanki preko tankih hulahopki i to je to.

Sibirci kažu da nema potrebe za preoblačenjem (na minus četrdeset, brrrrrrrr): oni u gradu retko provode sate napolju, a ako odu u šetnju šumom ili se skijaju ili hodaju dovoljno brzo da se zagreju. Dakle, pravilo je jednostavno: ne treba se preterano oblačiti – dva sloja ispod jakne su sasvim dovoljna, samo se treba pobrinuti da isplanirate dan tako da dovoljno puta uđete negde unutra ili da se krećete dovoljno brzo i aktivno da se lepo zagrejete.

Ono što se takođe sa sigurnošću može reći je da se sibirska zima takođe mnogo razlikuje u decembru od one u martu. Iako je sve pod snegom još uvek, temperatura vazduha je mnogo viša u martu (od -10 do -17 stepeni Celzijusa), dok je taj prosek u januaru -25 do -35. Sibirci u martu često zaboravljaju vunene rukavice kod kuće, te hodaju sa rukama nabijenim u džepove jakne. Ja mislim da bi mi ruke na toj temperaturi otpale, tako da sigurno ne bih zaboravila rukavice ni u martu.

Saveti o ishrani za vreme sibirske zime

Prava ishrana je takođe od esencijalne važnosti tokom ovako niskih temperatura. Sibirci kažu da je od najveće važnosti tada jesti meso, životinjsku mast, jaja, sir i puter. Ova hrana vašem telu daje dovoljno energije da podnese neprijateljski smrznuto okruženje. Slanina i jaja za doručak uz dobru šolju nekog vrućeg pića, šta god želite. Peljmeni, pozi, manti (različite vrste testa punjenog mesom, recimo kao naše punjene knedle) ili supa za ručak i šnicla za večeru, najbolje su hranljive materije za one koji žele da provedu mesec ili dva usred sibirske zime. Uzgred, sibirska zima traje od sredine novembra do sredine aprila, ako se računa period kada je tlo pokriveno snegom. Naravno da se voće i povrće ne isključuje potpuno, ali Sibirci preporučuju da se vegetarijanski hranite danima kada boravite unutra. Teško da na -40 stepeni Celzijusa nečije telo baš žudi za salatom od paradajza, te je očito da je teško biti vegan ili vegetarijanac u Sibiru tokom zime.

Ono što je još zanimljivo je i činjenica da su sibirski gradovi veliki, ali kompaktni. Većina ljudi živi u visokim ili niskim stambenim zgradama. To smanjuje prostornost gradova i olakšava razvoj visoko efikasne infrastrukture u ovom podneblju. Visoke ili niske stambene zgrade formiraju blokove, a svaki blok ima nekoliko piljarnica, školu, kliniku i još neke preduzetnike, pa su prodavnice za osnovne potrebe na razdaljini koja se može preći peške. Kada je -40 stepeni, većina automobila ne može ni da krene, te je ovo potreba, a ne pogodnost.

Na još jednom sajtu, properrussian.com, Eugenija Vlasova, još jedna mlada Sibirka, piše o tome da sibirski gradovi takođe imaju dobro razvijen javni transport. Kada su tako niske temperature, upravo on postaje nezamenljiv.

U sibirskim stanovima je jako toplo. Kada je -40 stepeni, dešava se da je u stanovima i po +28 stepeni. Ralzlog ovakve vrućine u sibirskim stanovima su efikasan sistem grejanja i državni kodeksi i norme koje propisuju komunalnim preduzećima da održavaju više temperature u hladnijoj klimi. Kod nas je sve obrnuto, ne daj nam Bože sibirske klime.

Međutim, temperatura u stanovima se ne može individualno kontrolisati kod centralnog daljinskog grejanja, jedini način da malo rashladite stan i pustite svež vazduh je da otvorite fortočku, mali ventilacioni prozor, koji se proteže u okvir jednog prozorskog okna.

Sibirci su ispekli zanat što se zime tiče, to je sigurno, a neke stvari pomenute u ovom tekstu, možda mogu da se primene i kod nas, za vreme naših zima, doduše neuporedivih sa sibirskim.

Mlada Sibirka (Foto: properrussian.com)