Kako piše na portalu thescientist.com, izgleda da rani izveštaji potvrđuju da Omikron izaziva manje tešku infekciju od Delte, ali još nije jasno u kojoj meri je to posledica same varijante kao takve ili same populacije.

Kada je Omikron varijanta SARS-CoV-2 prvi put počela rapidno da se širi i nadmašila druge varijante krajem 2021. godine, brzo je postalo očigledno da je ova varijanta prilično drugačija od onih pre nje. Za razliku od Delte, koja se pojavila u decembru 2020. godine, a koja je bila povezana i sa ogromnim porastom hospitalizacija i smrtnih slučajeva prošle godine, Omikron nije izgledao tako opasan na skali individualno zaraženih ljudi. Međutim, bolnice, klinike i jedinice intenzivne nege su i dalje pune pacijenata, jer je broj novih slučajeva i hospitalizacija u SAD trenutno veći od 145000, rekord se ruši iz dana u dan, ne malim delom i zbog toga, što niz mutacija u šiljastom proteinu virusa čini vakcine daleko manje efikasnim u zaustavljanju infekcije nego što je to bilo kod prethodnih varijanti.

Prema pisanju New York Timesa, rekordan broj dece je hospitalizovan sa virusom COVID-19 u SAD, a broj novih infekcija prijavljenih dnevno nastavlja vrtoglavo da raste. U sredu, 12. januara, dvonedeljni prosečni broj novih slučajeva je premašio 780000.

Kako Omikron nastavlja da se širi, ostaje nekoliko pitanja o tome kako i zašto se razlikuje od drugih varijanti u pogledu ishoda bolesti i prenosivosti. Neki klinički izveštaji ukazuju na to da pacijenti sa Omikronom prolaze lakše od onih sa drugim varijantama, a neka istraživanja koja pokazuju da Omikron ne iznuđuje gori ishod bolesti, što šalje ohrabrujuće znake. Da li to Omikron čini „blagim“, prema mišljenju stručnjaka, nije još sasvim jasno.

„Mislim da je prilično jasno da Omikron izaziva manje tešku bolest od Delta varijante, ali to ne govori mnogo“, napisala je Zoë Hyde, epidemiolog i biostatičar sa Univerziteta Zapadne Australije, u emailu gore pomenutom portalu. „Znamo da je Delta bila više nego dvostruko teža od prvobitne vrste, i ako su stručnjaci sa Imperial College-a u pravu, onda je kod Omikrona za 40-45% manja verovatnoća da će ljude smestiti u bolnicu (nego kod Delte), to jest, vratili smo se na 2020. godinu, ali sa zaraznijim sojem“.

Ovo otkriće je pomoglo da se podstakne narativ u medijima da je Omikron blag. Ali, Omikron je prvi put otkriven u Južnoj Africi, u zemlji sa relativno mladom populacijom ljudi koji su uglavnom ili vakcinisani ili već preležali COVID-19 ili oboje. To je otežalo, po mišljenju stručnjaka koji su se izjašnjavali o ovoj temi za The Scientist, da se utvrdi da li je ozbiljnost Omikrona zaista korak unazad od Delte, ili bi se bilo koja nova varijanta koja se pojavi ovako kasno u pandemiji činila manje ozbiljnom zbog stečenog imuniteta i kliničkog znanja koje se gradi tokom vremena.

Istraživači koji su govorili za eminentni The Scientist, uglavnom su se složili, sa različitim dozama samopouzdanja, da Omikron u stvari izaziva relativno manje teških slučajeva od Delta varijante, a ovaj zaključak je podržan i sa nekoliko različitih naučnih izveštaja. Ali različiti nivoi vakcinacije, kapaciteti bolnica i drugi faktori na nivou populacije u različitim zemljama i regionima komplikuju situaciju.

Kako je izjavila Sandra Ciesek iz Nemačkog centra za virusologiju izveštaji iz Južne Afrike ne moraju nužno biti primenljivi na hronična stanja i one sa već ugroženim imunim sistemom.

Roby Bhattacharyya, stručnjak za zarazne bolesti u Opštoj bolnici u Masačusetsu i Broad Institutu MIT-a i Harvarda, mišljenja je da je najveći faktor koji uzrokuje blaži oblik zapravo rasprostranjeni imunitet kod većine zaraženih, sa nešto manjom suštinskom ozbiljnošću virusa kao dodatnim faktorom.

Ukratko, faktori kao što je vakcinacija su po mišljenju stručnjaka koji su se izjašnjavali za portal možda ublažili Omikronov udarac, čineći ga manje ozbiljnim od varijanti koje su se pojavile pre nego što su vakcine protiv COVID-19 postale široko rasprostranjene. A to znači da Omikron ne treba potceniti – kako je nedavno naglasio generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Ghebreyesus, koji je 6.januara rekao da je prikladnije reći da je Omikron „manje ozbiljan“ od drugih varijanti, nego ga nazvati „blagim“.

Oni koji nemaju prethodni imunitet – bilo da je to zato što nisu vakcinisani ili zaraženi ili kao rezultat invaliditeta, hroničnih bolesti ili stanja zbog kojih su imunokompromitovani – veća je verovatnoća da će se suočiti sa težim simptomima kao rezultatom infekcije Omikronom, kažu stručnjaci za The Scientist.

Zašto je toliko drugačiji?

Počeli su da se pojavljuju neki tragovi o tome zašto je Omikron prenosiviji, a možda i manje smrtonosan od svojih prethodnika. Sve veći broj istraživanja sugeriše da Omikronove brojne mutacije – a ima ih 30 samo u šiljastom proteinu – čini da se ova varijanta širi brže, lakše inficira ljude i izbegava postojeći imunitet daleko bolje od drugih varijanti.

„Činjenice na terenu su se promenile sa Omikronom. To je drugačiji virus od onog za koji smo napravili vakcinu, i moramo da prilagodimo ono što su naši zaključci i očekivanja od vakcina i bustera“ – kaže Sumit Chanda, profesor na Odseku za imunologiju i mikrobiologiju u Scripps Research. „S obzirom da vakcine eksplicitno ciljaju šiljak, imuni sistem je pripremljen vakcinacijom ima teži posao da zaustavi Omikron nego druge varijante od inficiranja ćelija domaćina. Dakle, veća je verovatnoća da će vakcinisana osoba koja je izložena Omikron varijanti iskusiti simptome, nego da je bila izložena varijanti, jer bi imuni sistem bio bolje obučen za napad. Istraživanje objavljeno na internetu ranije ovog meseca, zaključilo je da je razlika između Omikrona i svih ranijih varijanti toliko velika, da bi vakcine trebalo ažurirati kako bi ciljale posebno ovu novu varijantu. (I Moderna i Pfizer su rekli da planiraju da puste nove vakcine specifične za Omikron, ali stručnjaci naglašavaju da ni one koje su danas dostupne nisu bezvredne, da u velikoj meri sprečavaju teške i fatalne slučajeve COVID-19, čak i sa Omikronom.)

Nije još sasvim jasno kako bi mnoge razlike Omikrona u odnosu na druge varijante mogle uticati na smanjenje ozbiljnosti virusa, ali životinjski modeli i nalazi da Omikron inficira različito tkivo od Delte, nude neke naznake. U istraživanju objavljenom na internetu 28.decembra, James Stewart, molekularni virolog sa Univerziteta u Liverpulu i njegove kolege, otkrili su da miševi imaju niže virusno opterećenje kada su zaraženi Omikronom, nego drugim varijantama. Uprkos ovom donekle kontraintuitivnom rezultatu, Stewart kaže da je njegov mišji model veoma predvidljiv za kliničke ishode drugih varijanti, i da Omikron ne mora nužno da dovede do visokog virusnog opterećenja da bi se širio tako brzo kao što jeste. Međutim, i sam Stewart priznaje da je smanjeno virusno opterećenje u slučajevima Omikrona „zaista pomalo misterija“. On spekuliše da bi ovo smanjenje moglo biti povezano sa načinom na koji se čini da se varijanta Omikron brzo replikuje u gornjim disajnim putevima, ali se zapravo ne širi na pluća ili dalje. Stručnjaci, uključujući i Stewarta, pretpostavili su da je Omikronova preferencija za inficiranje bronhija u odnosu na plućno tkivo može objasniti smanjenu težinu simptoma COVID-19 koje pacijenti izgleda doživljavaju u poređenju sa drugim varijantama.

„Reprodukuje se na mestima koja izazivaju manje štete .Inficiranje bronhija nije sjajno za smanjenje prenosa, ali tu neće zaista izazvati akutnu patofiziologiju“, rekao je Chanda za The Scientist.

Sandra Ciesek je dopunjujući svoju i izjave svojih kolega dodala na sve ovo da bi zapravo najbolja indikacija težine bolesti bila studija ishoda među nevakcinisanim pacijentima koji imaju Omikron. S tim u vezi, Ciesik smatra da pomenuta studija Imperial College-a iz Londona, koja je zasebno analizirala rizik od hospitalizacije vakcinisanih i nevakcinisanih pacijenata i dalje daje najbolju sliku ishoda za oboje. U ovom izveštaju, u kom je upoređen rizik od hospitalizacije zbog Omikrona i Delte među ljudima sa različitim kombinacijama doza vakcine, otkriveno je da je Omikron izazvao 50 posto manje slučajeva hospitalizacije nego što je bilo kod Delte među onima, koji su primili dve doze mRNA vakcine i 26 posto manje slučajeva hospitalizacije među nevakcinisanim osobama.

Prenosivost naspram ozbiljnosti – sudbina ili slučajnost?

Osim pitanja smanjene ozbiljnosti kod Omikrona i bioloških razloga za to, postoji pitanje šta bi ovo smanjenje moglo da znači za tok epidemije. Tokom celog trajanja pandemije, neki stručnjaci su pretpostavljali da će korona virus na kraju mutirati u izazivača manje teške bolesti. U okviru ovog argumenta je napomenuti da je za virus štetno da ubije svog domaćina pre nego što se proširi, a zagovornici ove ideje često citiraju virus koji je izazvao španski grip 1918. godine, a koji i dalje kruži u daleko manje smrtonosnom obliku svake godine.

Ideja kompromisa između ozbiljnosti i prenosivosti, za koju stručnjaci kažu da bi mogla objasniti evoluciju Omikrona, zasnovana je na logici, a ne na podacima i nije zagarantovana, kaže Bhattacharyya u svom emailu. Prema njegovom mišljenju, prilično je jasno (uprkos konvencionalnoj mudrosti u nekim krugovima) da se ozbiljnost kod COVID-19 dešava dovoljno kasno i dovoljno promenljivo… On pominje HIV kao dokaz da se izuzetno smrtonosni virusi i dalje mogu sasvim dobro širiti, pod uslovom da se njihovi najgori simptomi pojave odloženo – nakon što su imali vremena da se prošire na druge. On je dodao da to ilustruje poentu da ako se prenos i ozbiljnost dešavaju u različito vreme, ono po čemu se vrši odabir je prenosivost. Dakle, prema njegovom mišljenju, bilo kakva veza između prenosivosti (uključujući i evaziju imuniteta) i ozbiljnosti bi svakako bila posredna… Tu ne postoji neizbežna veza i do sada nismo videli dosledni trend u bilo kom pravcu.

Citirajući nekoliko radova o različitim varijantama, on dodaje da je pre Omikrona izgledalo da su neki više prenosivi sojevi takođe povećali i ozbiljnost. Hajd se složila sa njim i dodala da je Delta jasno pokazala da virus može da dobije mutacije koje povećavaju prenosivost i ozbiljnost, tako da nema razloga da mislite da možete imati samo jednu ili drugu varijantu.

Chanda se ne slaže sa njima i za The Scientist kaže da bi sa vakcinama – posebno budućim vakcinama koje su posebno usmerene na Omikron – i terapeuticima koji usporavaju prenos i ublažavaju simptome, otežali budućim varijantama korona virusa da mutiraju na takav način, da se i brže šire i izazivaju teže bolesti. To je zbog toga što bi ove intervencije ugušile većinu infekcija virusom pre nego što bi mogao da se reprodukuje i nastavi da mutira. Stoga, kaže Chanda, postojeće i predstojeće intervencije znače da je SARS-CoV-2 „sateran u mutacijski pejsaž“ koji će otežati opasnijim varijantama osvajanje. Dakle, čak i ako ne postoji eksplicitni kompromis između ozbiljnosti i prenosivosti, on smatra da postoje pristojne šanse da se buduće varijante neće pogoršati u oba aspekta.

Bhattacharayya napominje da Omikron nije evoluirao iz Delte i tvrdi da je malo verovatno da će poređenje ova dva otkriti ukupnu putanju u evoluciji novih varijanti.

I bez obzira da li trend ide ka smanjenju virulencije ili ne, stručnjaci su za The Scientist izjavili da bi sledeća varijanta SARS-CoV-2 koja se pojavi mogla biti ozbiljnija.

Prevela i pripremila: Ljudmila Janković Gubik

Korona virus (Foto: who.int.)