Često čovek sebe ne vidi kako ga drugi vide, pa se ne kaže zato džabe da je lepota u oku posmatrača. Ali, da li to važi i za čitave države? Odgovor na to pitanje potražićemo u narednim redovima.

Svi znamo da je Srbija predivna zemlja, ali to veoma često zaboravljamo. Najčešće prirodna bogatstva, lepotu i gostoljubivost zemlje u kojoj živimo uzimamo zdravo za gotovo, iako bi trebali da budemo maksimalno zahvalni na svemu čime nas Majka priroda na ovim prostorima obasipa. A kako nas vide drugi? Kako nas vide stranci?

Na putopisnom sajtu chasingthedonkey.com, piše da je Srbija jedna prelepa balkanska zemlja. Osim dobro poznatih činjenica, navode i nekoliko onih koje smo mi koji živimo ovde možda zaboravili, a možda ih čak nikada nismo ni znali. Pa da vidimo koje su to…

Srbija je jedan od najvećih svetskih izvoznika malina, a 2012. godine je bila odgovorna za skoro 95% malina na svetu!

Jedna petina starih vladara Rima je rođena na današnjem srpskom tlu.

U Srbiji postoji reka koja se zove Godina, a dobila je to ime zato što je duga 365 metara.

Srbin je napravio prvi javni mehanički sat, 1404. godine u Rusiji, čak 200 godina pre nego što su Švajcarci osnovali svoj esnaf 1601. godine. Bio je to srpski monah Lazar Svetogorac, koji se od 1200 znamenitih časovničara Evrope nalazi između drugog i četvrtog mesta. Njegov mehanički časovnik na tornju Kneževog dvora u Moskvi, merio je vreme punih 217 godina.

Gostuša je selo na Staroj planini, napravljeno samo od prirodnih materijala poput kamena i blata. A ljudi zaista tamo i žive.

Prašuma Vinatovača je stara više od 350 godina i zabranjeno je dirati i seći bilo koji njen deo.

Iako na sajtu pomalo brljaju sa imenima, nije im zameriti, jer ne poznaju slova koja mi imamo u svom latiničnom pismu. Tako na primer pominju kanjon reke Testice, što je zapravo kanjon reke Temštice, koji se nalazi u jugoistočnom delu Srbije. Ono što je izuzetno zanimljivo je da ovaj kanjon izgleda isto kao čuveni kanjon reke Kolorado u Americi, pa ga stoga i ne zovu džabe Mali Kolorado.

U Srbiji našoj lepoj se nalazi i najveća klisura u Evropi, Đerdapska.

2019. godine je sajt Lonely Planet-a koji se bavi putovanjima, putopisnim vodičima i putnim informacijama proglasio Beograd kao grad sa najboljom noćnom zabavom na svetu, ni manje ni više.

Prerasti Vratne u istočnoj Srbiji su najviša kamena kapija u Evropi.

Srbija je i dom planine koja je u obliku piramide – planine Rtanj. Niko nije siguran zašto je ona ovog oblika, o njenom nastanku postoji više teorija, od kojih je jedna da je hiljadama godina ranije tu sleteo vanzemaljski matični brod. Pa sad, ništa nije nemoguće, naročito u Srbiji.

Srpski jezik je još u vreme Otomanskog carstva korišćen kao službeni jezik.

Ako ste mislili da je prvi vampir na svetu bio grof Drakula, pogrešno ste mislili. Prvi vampir je bio Petar Blagojević iz Srbije. Prema tamošnjoj legendi, deset nedelja posle smrti Petra Blagojevića, seljaka iz Kisiljeva, ljudi u selu počeli su masovno da umiru – u osam dana umrlo ih je devetoro. Sve žrtve su pre smrti tvrdile da ih je posetio Petar. Ne bih dalje razglabala o ovome, dovoljno je jezivo i ovoliko.

Ne treba zaboraviti ni jedan od jedinstvenih fenomena koji se dešava upravo u Srbiji, a to je cvetanje Tise. Tisin cvet, insekt, u junu izvodi svoj ples na površini reke. Mi Senćani dobro znamo kako je taj fenomen divan.

U prvom sletanju na Mesec, učestvovalo je troje srpskih državljana, što je činjenica koju malo ko u Srbiji zna. Prema podacima sanu.ac.rs, njih je bilo sedmoro, pa bi putopisci mogli da ažuriraju ovaj podatak.

Da Srbija nema more, to dobro znamo mi koji ovde živimo, a za strance je to jedna od interesantnih činjenica. Imamo puno reka i jezera, koje nekada pružaju lepši odmor nego na moru, i to je činjenica.

Reč „Srbija“ zapravo potiče od Grka, a znači „zemlja Srba“.

Postoji pet nacionalnih parkova u Srbiji i svi su prelepi.

Srbija je manja od Južne Karoline u Americi.

Najviši vrh u Srbiji iznosi 2169 metara, a najniži 35.

Činjenica koja je mene izuzetno iznenadila, a možete je naći na pomenutom sajtu, je neka vrsta upozorenja da su u Srbiji zemljotresi redovna stvar. Daleko bilo, osim ako se ne misli na one sitne, svakodnevne, ljudskom sistemu neosetne.

Na sajtu je čak navedena i činjenica da na svaku žensku osobu u Srbiji dolazi po 0.95 muškaraca. Pa skoro jedan ceo, ne treba da se žalimo.

Napomenuti putopis, to jest zanimljive činjenice o Srbiji, kao informacija za one koji žele da nas posete, datira iz novembra 2021. godine, te mi je baš nejasna bila informacija o tome da samo polovina populacije u Srbiji koristi internet. Ovo mi je bilo maksimalno čudno, te sam istražila malo ovu činjenicu i došla do podatka Makinsi insituta, po kom se Srbija zaista nalazi na šestom mestu među zemljama zapadnog Balkana po broju korisnika interneta, to jest sa 51,5 posto aktivnih korisnika. Eto, to verovatno ni mi koji ovde živimo nismo znali.

Da nas baš ne mrzi ceo svet, kao što to ponekad, prilično neosnovano mislimo, govori i to da u pomenutom putopisu piše da su Srbi među najljubaznijim i najgostoljubivijim ljudima na svetu. Kao interesantnu kulturnu činjenicu navode to da lokalci veruju da neće imati sreće ni božjih blagoslova ako se ne ophode dobro prema gostima. Ne znam da li je ovo baš najsrećnije objašnjenje za našu gostoljubivost, pa neka bude.

U Srbiji postoji 70 različitih vrsta sisara, uključujući i medvede, a 30 posto teritorije Srbije je pod šumama, nadajmo se da će tako i ostati.

Ako se pitate po čemu je još Srbija poznata u svetu, to su svakako i manastiri od kojih neki datiraju čak iz 12. veka. Osim onih najpoznatijih, vredi napomenuti i grupu srednjevekovnih manastira iz 12. i 13. veka koji se nalaze u dolini reke Ibar, između Kraljeva i Novog Pazara. Sopoćani, Đurđevi Stupovi i Studenica deo su UNESCO-ve svetske kulturne baštine, a Žiča i Gradac su uvršteni u kulturnu rutu Saveta Evrope – Transromanika, koja povezuje romaničko nasleđe evropskih zemalja (izvor: srbija.travel).

U Srbiji se pravi i najskuplji sir na svetu, od magarećeg mleka i košta 576 dolara po funti (0,453 kg).

Smeštena u Čačku, u centru grada nalazi se stara crkva, koja je pretvarana u džamiju 10 puta, što je svojevrstan rekord.

I na kraju duge liste onoga što stranci smatraju specifičnim za našu zemlju,  nalazi se veoma interesantna stvar. Ako se rukujete sa nekim, važno je da uspostavite kontakt očima, kao gest dobre volje. Nikada zapravo nisam ni obratila pažnju previše na ove stvari, misleći da je to gest dobre volje među svim ljudima, pa eto, saznah više o zemlji u kojoj živim, a nadam se da ste i vi.

Bilo bi sigurno još mnogo toga što bi o Srbiji moglo da se napiše kao zanimljivost, ovaj put toliko. Interesantno je znati i kako nas neko drugi vidi, a i podsetiti se da nekad od drveta ne vidimo šumu i zaboravimo u koliko divnoj zemlji živimo. Prirodno divnoj.

Srpska zastava (Foto: b92.net)