Prema poslednjoj proceni Međunarodnog monetarnog fonda, vrednost BDP-a će ove godine u Srbiji porasti za 3,5 posto. Ova prognoza u principu može dati povoda za optimizam, ali to ne bi bilo prvi put da su strani ekonomisti omanuli. Dobro poznata međunarodna situacija koja se gotovo nekontrolisano „stepenuje“, govori suprotno.

Poznato je naime da je Srbija u velikoj meri zavisna od uvoza ruskog gasa i sirove nafte. Iako još dva meseca možemo da uživamo u blagodetima srpsko-ruskog prijateljstva, po ceni od 270 dolara za hiljadu kubnih metara, veliko je pitanje šta nas čeka posle tog datuma.

Rusi već gotovo otvoreno prete Beogradu, da ako Vučićevi uvedu ekonomske sankcije prema Moskvi, to imati duboke posledice. Drugim rečima, možemo da se pozdravimo sa jeftinim gasom i bićemo primorani da ga platimo višestruko. Međutim, rukovodstvo Evropske unije je jasno stavilo do znanja, da ako srpsko rukovodstvo ne stane „u red za sankcije“, isto morati da računa sa odlaganjem pristupnih pregovora na neodređeno vreme, što čak može značiti i to da najveći broj stanovništva, to jest ni generacije srednjih godina neće doživeti pripajanje EU. A ova klešta se sve više zatvaraju. Dakle, Srbija mora da odluči iza koga će da stane.

Tako da je izvesno da će beogradsko rukovodstvo morati da se ugrize za neku usnu. Svejedno koju, jer će podjednako da boli. A ovaj bol neće ostati na nivou nomenklature moći, već će veoma brzo odjeknuti širom zemlje.

Zato ne treba da nas zavara činjenica da će nedavna podela novca potrajati duže, barem tako kažu neki renomirani domaći ekonomisti.

Istina, vlada je nedavno najavila da će zaposleni u prosveti uskoro dobiti po deset hiljada dinara (a proteklog vikenda su to i dobili), kao i zaposleni u predškolskim ustanovama. Prvih dana juna, mladi od 16 do 30 godina ponovo mogu da potroše svojih nezarađenih sto evra.

Za ovo „poklanjanje“ – možda – i postoji još okvir, ali šta će biti posle isteka ugovora o snabdevanju ruskim gasom, ako se Veliki brat toliko naljuti na Srbiju, da zatraži svetsku tržišnu cenu energenata?

Ne morate biti iskusni ekonomista da biste razumeli: veliko poskupljenje energenata povući će sa sobom cene gotovo svih proizvoda i useva, pa će cene hrane i svega ostalog značajno porasti i u prodavnicama.

U osnovi, ovo može da odredi stopu inflacije, ali će istovremeno značajno usporiti potrošnju, jer će ljudi imati sve manje mogućnosti da idu u prodavnicu i na pijacu.

Sve oblačniju budućnost projektuje i činjenica da je Srbija u prva dva meseca ove godine zabeležila spoljnotrgovinski deficit od skoro dve milijarde evra, a i devizne rezerve zemlje beleže trend pada.

Naravno, postoje i optimistična predviđanja. Kao što smo gore već pomenuli, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, srpska privreda će ove godine porasti za 3,5 posto, što je svakako ohrabrujuće, imajući u vidu sve izraženije ekonomske posledice Putinovog potpuno neuspelog blickriga.

Ukoliko (a nažalost, to je verovatnije) dođe do ekonomskog pada na međunarodnom nivou, Srbija će osetiti posledice toga, a beogradska vlast će biti prinuđena da pribegne nepopularnim rešenjima. To u prvom redu znači da treba smanjiti javnu potrošnju, i/ili će biti primorani da povećaju poreze, ali mogu istovremeno i administrativno ograničiti maloprodajnu cenu određenih proizvoda. Ovo su već isprobali u mnogo zemalja i to često, ali ni u jednom slučaju nije dalo dugoročne i ohrabrujuće rezultate. Jedno vreme ova rešenja mogu izgledati kao uspešna, ali u sadašnjim okolnostima više nije moguće godinama držati cene pod državnom kontrolom i ograničenjem. Iako bi ukidanje ovog moglo da izazove pravi skok cena, koji je mnogo gori od stalnog rasta istih. A o inflaciji koja proizilazi iz ovoga je šteta i govoriti, jer su oni koji su trenutno srednjih godina pre trideset godina istu doživeli.

Zasigurno se mnogi pitaju kako bi ovaj proces, makar delimično, mogao da se zaustavi.

Iako naš poznati ekonomista Ljubomir Madžar nije ponudio recept za ovo, ali je iz svog dugogodišnjeg iskustva predvideo, da će vlada biti primorana da odloži povećanje plata onima koji žive iz budžeta (obrazovanje, zdravstvo, javna uprava…) kao i usklađivanje penzija. Reč je o skoro dva miliona potrošača, koji će biti pronuđeni da obuzdaju svoju potrošnju, a čime u principu, ali ne u prevelikoj meri, doprineti smanjenju propadanja novca.

No, ovo rešenje smo iskusili već više puta, tako da ni ekonomisti ni politički lideri ne govore ništa novo, samo pevaju staru pesmu.

Moguća inflacija (Foto: vijesti.me)