Republička izborna komisija objavila je konačne rezultate izbora tek 5. jula, više od tri meseca nakon stvarnog održavanja parlamentarnih izbora. Prema zakonu, osnivačka sednica republičkog parlamenta mora biti održana u roku od 30 dana, a ona je održana 1.avgusta.

Srpska napredna stranka će na osnovu konačnih rezultata imati 120 predstavnika u parlamentu od 250 poslanika. To je 68 poslanika manje nego u prethodnom sazivu, pa je stranka izgubila dvotrećinsku većinu. Na drugom mestu se našla opoziciona lista „Ujedinjeni do pobede Srbije“, čijih je 38 poslanika ušlo u parlament. U okviru ove koalicije, kao poslanica Pokreta slobodnih građana, svoj prvi mandat može da započne i Ana Ereg iz Novog Sada.

Izborni proces se jako odužio, a budući poslanici su i dalje u vakuumu. Zar sve ovo nije moglo da se uradi malo brže?

-Pravni okvir je dao ovakvu mogućnost, a očigledno je da Srpska napredna stranka ima koristi od što dužeg odlaganja. Pre svega zbog spoljnopolitičkih dešavanja pokušavaju što duže da odlažu formiranje vlade, u nadi da će se nešto desiti – tu mislim na rusko-ukrajinski rat: možda se u međuvremenu završi ili se desi nešto neočekivano. Predsednik države će iskoristiti svaku zakonom datu priliku da odloži formiranje vlade. Sve to u skladu sa zakonom, naravno, ali ovo što rade je već smešno.

Kako se pripremate za poslanički rad?

-Već smo imali nekoliko sastanaka radne grupe, želeli bismo da formiramo veću frakciju, razgovori su u toku. Stranka slobode i pravde koju vodi Đilas, Sindikat Sloga, Pokret za preokret na čelu sa Jankom Veselinovićem i mi… Biće nas možda šesnaest, što se smatra prilično velikom frakcijom: nadamo se da ćemo na ovaj način moći da delujemo efikasnije.

U vezi sa ruskim sankcijama, sugerisano je da bi možda Srpska napredna stranka mogla da uđe u koaliciju sa opozicijom, zbog veoma složene međunarodne situacije, jer je Srbija uhvaćena između dve vatre… Da li je to bilo zamislivo?

-Na ovo mogu da dam veoma kratak odgovor: ne. Činjenica da se možemo sporazumeti oko određenih pitanja – spoljnopolitičkih – a to ne rešava unutrašnja političke probleme. Krušik, Jovanjica, ima ovde dosta skandala… Nagomilani dug prema Kini… Ne može se tek tako preći preko svega toga. Srpsku naprednu stranku doživljavamo kao grupu u dosluhu sa kriminalnim organizacijama. Smatram da je saradnja na bilo kom nivou nezamisliva.

Sa ove pozicije u kojoj je opozicija trenutno, kako vidite da će moći da se čuje vaš glas, formuliše opoziciono mišljenje, na način da se ono i čuje?

-Nadam se da ćemo moći da iskoristimo svaki minut za obraćanje. Želeli bi da predložimo dosta izmena zakona. Inače, ovaj novi parlament će biti veoma zanimljiv, jer su mnoke stranke ušle, a na sednicama ćemo konačno moći da čujemo više različitih stavova. Tu su desničarske partije, tu smo mi, tu je Moramo, koji razmišljaju slično kao mi, tu je SPS, dakle, biće jako interesantno… To je jedan parlament dinamičnog sastava. Očigledno je i inauguracija Aleksandra Vučića za predsednika morala da se desi pod starom, tehničkom vladom. Cela stvar bi izgledala sasvim drugačije, poslala bi drugačiju poruku Evropi i svetu, da nije inaugurisan za predsednika pred starim parlamentom. Uostalom, očigledno mu ne bi ceo ovaj časni dom aplaudirao.

Da li se u opozicionim krugovima može išta znati o pregovorima o formiranju vlade?

-Moramo i mi sigurno nećemo biti deo vladine koalicije, a što se desničarskih partija tiče, naš odnos sa njima je skoro potpuno prestao. Neposredno posle izbora je i dalje postojala komunikacija među nama, ali su se zbog spoljnopolitičke situacije jako udaljili od svih. Parlamentarne stranke su trenutno veoma podeljene: postoji ogroman jaz između grupe za Uniju i one protiv iste. U koaliciji će svakako biti i manjinske stranke: Savez vojvođanskih Mađara, hrvatska i albanska manjinska partija. Istovremeno, mislim da naprednjaci sa tako malom većinom neće rizikovati i da će u koaliciju uključiti i SPS. Naravno, ni ova druga odluka nije da nije problematična, jer je Ivica Dačić tokom kampanje promovisao izrazito antievropsku politiku.

Interesantno je naime u ovom trenutku, ako već govorimo o podeljenom društvu, da Srpska napredna stranka jasno pripada proevropskom taboru.

-Da, to je zaista interesantno, ali je zapravo Srpska napredna stranka zaslužna što živimo u ovako podeljenom društvu, jer su deset godina vodili politiku u kojoj nisu zauzeli jasan stav u pravcu građana, odnosno prema unutra su komunicirali da mi insistiramo na nekoj vrsti neutralnosti, ali su spolja pokazivali sasvim nešto drugo, odnosno njihova spoljna politika je bila, da tako kažem, direktno orijentisana ka Evropskoj uniji. Sada su međutim, u datoj situaciji zašli u ćorsokak, jer bi za Srbiju izlazak sa puta u EU značio momentalni bankrot. Država ima trgovinski promet od 35 milijardi sa EU, a samo 2 milijarde sa Rusijom i mislim da to ljudi ne znaju.

Nedavno je i predsednik države rekao slične stvari u svom televizijskom obraćanju…

-Da, posle deset godina je morao da objasni, ali je sada kasno, jer je za deset godina podelio ovo društvo. U vezi sa Kosovom na primer. Sada bi trebalo igrati otvorenih karata, reći šta je opcija, šta ne i šta je to što je nemoguće… Drugim rečima, sve je moguće, može samo da izazove različite stepene štete… A to pak nije sigurno da je u interesu Srbije, to jest sigurno da nije.

Koliko još dugo može da se odugovlači?

-Sve dok žele da ostanu na vlasti. Jer oni na taj način ostaju na vlasti. Međutim, to je sada veoma veliko pitanje, jer će tas na vagi verovatno prevagnuti. Inače, svevremenski zadatak opozicije je da izdejstvuje nove izbore, jer je naš cilj da srušimo vlast i oslabimo naprednjačku stranku. To je moglo već da se vidi na ovim izborima. Na primer, u Novom Sadu nemaju većinu. Dakle naprednjaci i socijalisti zajedno imaju 36-37 posto u Novom Sadu, što znači da nemaju većinu. Sada se već vidi da to sve slabi. Ovo je tipičnije u velikim gradovima. U Beogradu je, osim broja mandata, opoziciona opcija imala ukupno 70 000 glasova više.

Ne plašite se da će ljudi zbog stalno ponavljajućih, čestih izbora postati potpuno apolitični i da će se umoriti?

-Ali 60 posto ljudi je sada izašlo da glasa! Naravno u Uniji je taj postotak 70-80 posto, ali kod nas je 60 dobar broj.

U proteklom periodu smo od predsednika čuli veoma alarmantne izjave. Reči kao što su nestašica hrane, nedostatak energenata, ekonomska kriza… Da li navedenu kriznu situaciju smatrate realnom?

-Očigledno postoji realna osnova za to, ali ne toliko, da ćemo biti gladni i da ćemo se smrzavati. Naime, jako je preuveličano, to je jedno zastrašivanje. Kad se ljudi plaše, više vole da ništa ne menjaju, sede u tišini.

Predsednik države je ovo rekao posle izbora. Dakle, trenutno nema šanse za promenu. Koja je onda bila svrha  toga?

-Mi nikada ne znamo šta i zašto radi naš predsednik. Kada me neko od novinara pita šta mislim da će biti predsednikov sledeći korak, uvek kažem da ne znam, jer bi mi za to trebala čarobna kugla… Toliko puta je nešto rekao, pa postupio potpuno drugačije. Ne može se znati zašto šta radi, ali je definitivno imao razloga za ovaj pomenuti korak, a uskoro će se pokazati i koji je bio taj razlog.

Po tabloidima se može dosta pročitati o tome ko su predsednikovi savetnici. Možete li reći nešto o tome?

-Srpska napredna stranka je prisutna u rukovodstvu svakog grada, sela, opštine, kao i na pokrajinskom i republičkom nivou, i svuda je prva. To automatski znači da stranka preko svojih predstavnika kontinuirano prima veliku sumu novca. Mnogo novca ulažu u istraživanja javnog mnjenja, a koja stalno sprovode, te na osnovu njih, sa savetnicima, sprovode psihološki marketing. Ovo je veoma skup vid manipulacije, ali funkcioniše.

Poznato je da mediji igraju ogromnu ulogu u ovoj manipulaciji. U režimskim medijima, opozicione stranke ne dobijaju baš prostor, posebno u periodu kampanje, za razliku od pozicionih stranaka. Da li tzv. novi mediji, to jest društvene mreže, podkasti, pružaju neku nadu? S obzirom da i stranke na pozicijama koriste ove platforme, u kojoj meri opozicija može da koristi alate novih medija?

-Naravno da novi mediji ne mogu da zamene uobičajene. Ne može se Youtube kanalom zameniti medij sa nacionalnom pokrivenošću, koji dopire do svakog i najmanjeg sela. Uostalom, ima sela gde ne znaju ni šta je internet, ali zato znaju ko je Vučić. Sada je veoma teško dobiti objektivne informacije. Nema nezavisnih medija.

Ni javni servis nije to?

-Za primer mogu da navedem RTV Vojvodinu. Za vreme kampanje, koja je trajala dva meseca, ni jedan jedini put nismo imali priliku da odemo, sednemo u studio i vojvođanskim Mađarima na mađarskom jeziku kažemo kakvi su naši planovi na državnom nivou, šta je naša ideja. Nismo imali nikakvu priliku da pričamo o nekom programu, politici… A pomenula sam samo pokrajinski medij na mađarskom jeziku, a gde je još nacionalni javni servis!

Nacionalni javni servis je dao svima pola sata da predstavi svoj program, zar ne?

-Da, to im je bila dužnost, pa su to i uradili.

To se onda izgleda nije odnosilo na regionalne javne medije?

-Očigledno da nije.

Gde ste se pojavili u mađarskim medijima za vreme kampanje?

-Na TV Pannon sam gostovala ukupno 35 sekundi. Pomenuli su me u dnevniku i na drugim kanalima, ali me nisu pozvali u debatni program.

Može se primetiti da u vojvođanskim mađarskim medijima nema debatnih emisija. Da li su one izašle iz mode?

-Nisu, već neki ne žele da sede u istom studiju sa nama. Novinari bi možda još i pokušali da nas spoje, ali druga strana jednostavno to ne želi.

Istovremeno na nacionalnoj javnoj televiziji postoje ovakve emisije, ali u njima izgleda da nema političke kulture, te se debate često pretvaraju u svađe i lične napade, a nagradu odnosi naglasniji…

-Nema dijaloga, nema političke kulture, a nema je, zato što oni ne žele da je bude. Iako bi trebalo pokušati, pa videti kako bi to izgledalo.

Viktorija Zakinski-Toma

Ana Ereg je rodjena 1985. godine u Novom Sadu. Završila je Poljoprivredni fakultet, smer Veterinarske medicine. Član je Pokreta slobodnih građana od aprila 2019. godine. Predsednica je Vojvođanskog odbora pomenutog pokreta i poslanica u Parlamentu PSG-a.

Ana Ereg (Foto: pokretslobodnih.rs)