Pre nekoliko nedelja mediji su objavili da je snabdevanje krvlju Zavoda za transfuziju Srbije svedeno na minimum. U vezi sa ovim, razgovarali smo sa Monikom Česko, sekretarkom Crvenog krsta u Kanjiži, zašto varira broj davalaca krvi, kao i o tome kako i kada početi sa podsticanjem davanja krvi i zašto je to toliko važno.
Na sreću, u opštini Kanjiža ne manjkaju davaoci krvi, svake godine (čak i nekoliko puta godišnje), oko pet stotina ljudi aktivno daje krv. Međutim, to je nesumnjivo hvala za požrtvovan rad zaposlenih u Crvenom krstu koji svaka tri do četiri meseca organizuju akcije davanja krvi u sedam naselja u opštini. U 2022. godini održaće se 36 ovakvih akcija, a prikupljena krv biće obrađena na odeljenju transfuzije Opšte bolnice u Subotici.
Šta je razlog variranja broja davalaca krvi ne samo u Vojvodini, već i na nacionalnom nivou?
-Prema mom mišljenju, nije broj davalaca krvi, već broj davanja krvi taj koji može da varira iz raznoraznih razloga. Letnji period je na primer takav. Tokom godišnjih odmora ljudi ređe daju krv, slično kao i u periodu od decembra do januara, kada se zbog velikog broja praznika može organizovati manje akcija davanja krvi, ali je isto tako bilo kada se pojavio kovid, i kada je među davaocima krvi bilo više zaraženih. ali je činjenica i to, da starosna grupa sposobna za davanje krvi možda ne živi i ne radi na području naselja koje pruža mogućnost davanja krvi, pa ni uz pristanak poslodavca ne mogu tako lako da odu sa svog radnog mesta da daju krv.
Kako bi ovo moglo da se popravi?
-Kontinuirana motivacija i uvažavanje ljudi i davalaca krvi, kao i dobra komunikacija između institucija koje organizuju akcije, mogu doneti stabilne rezultate.
Iz Instituta za transfuziju Srbije su krajem jula saopštili da su im ostale samo još jednodnevne zalihe krvi…
-Može se dogoditi da određene operacije budu odložene zbog nedostatka krvi, pa su medicinske ustanove prinuđene da utvrde koje operacije su neodložne. Uvek naglašavamo da krv treba da čeka pacijenta, a ne pacijent krv. Crveni krst u Kanjiži sarađuje sa odeljenjem za transfuziju Opšte bolnice u Subotici. Potrebnu količinu krvi prikupljamo u okviru akcija definisanih jednogodišnjim planom. Planirali smo 36 terenskih akcija za 2022. godinu, dobar deo njih je već realizovan. Od nas do sada nije traženo da organizujemo vanredne akcije davanja krvi.
Kada i na koji način treba pokrenuti podsticanje davanja krvi da u jednoj državi ne bi došlo do nestašice krvi?
-U tome, kao i u mnogim drugim stvarima, značajnu ulogu ima porodica, te je i kod ovoga merodavan roditeljski model. Srećom, u našoj opštini svake godine doživljavamo da se ovaj plemeniti gest prenosi sa generacije na generaciju. Zdravstveno-preventivni rad koji Crveni krst sprovodi u školama i među stanovništvom, događa se u cilju toga kako bi što više zdravih, odraslih ljudi postali davaoci krvi. Crveni krst u Kanjiži, raspisivanjem likovnih i literarnih konkursa, a koji su namenjeni učenicima osnovnih i srednjih škola, nastoji da osnaži to, da je davanje krvi veoma važna i dobra stvar, čak i u mladosti.
Šta je to što treba posebno istaći u vezi sa ovom temom?
-Već je i to veoma bitno što pričamo o tome, jer nekako svi razmišljamo tipa „Meni se ne može desiti da mi zatreba krv“, iako se negde, nekad, nekome uvek to dogodi. Upravo zbog toga je važno, da kada smo zdravi odemo i damo krv. Kada bi svaki odrastao, zdrav čovek barem dva puta u životu dao krv, o nestašici iste ne bi ni razgovarali. I samo saznanje da smo nekome pomogli da ponovo zagrli svoje najmilije, da ozdravi, ispunjava nas dobrim osećanjem i nekom vrstom zadovoljstva.
Vredi pokušati!“
Tamara Poša
Davaoci krvi (Foto: privatna arhiva)