21. vek je počeo kao vek nade, ali su se mnoge nade koje smo negovali brzo pretvorile u maglu. Do druge decenije pomenutog veka, bili smo suočeni sa tako neverovatnim izazovima, koji su brzo raspršili obećanje blagostanja i užurbanog, ali i bezbrižnog života za koji smo verovali da je moguć. Na njegovo mesto, došli su neizvesnost postojanja, neprekidni teror, opasnosti od globalne bolesti, a zatim i opasnost od svetskog rata, kontinuirana erozija naše prethodno očekivane bezbednosti. I to nije sve, za sada smo samo na početku tunela i ko zna koliko krivina treba da prođemo pre nego što bljesne (ako uopšte bljesne) prigušeno svetlo koje označava kraj tunela.
Ne znam da li da žalim ili pak radije sa rezignacijom priznam da današnji školarci polako počinju da doživljavaju kao normalno stanje ono što je ranije izgledalo neprihvatljivo. Prošla je već najmanje decenija i po, otkako je bilo malo ili nimalo školske godine, koja se odvijala od septembra do juna po redu, uz punu nastavu, pod prihvatljivim uslovima, a pod ranije uobičajenim i očekivanim.
Ako se još sećamo, ponavljani talasi štrajka svake godine, koji ponekad trajaše mesecima, učinili su skraćeno radno vreme alternativom koja se u svakom trenutnu mogla potegnuti. To se naime „uklopilo“ u koncept minimuma radnog procesa, koji su javne službe dužne da obezbede u svakom trenutku.
Kod nas, samo ministar može da odredi vanredni nastavni odmor. Poslednje decenije, svaki ministar je ovu priliku iskoristio, nadmašivali su jedni druge. Nekad su to naređivali u vezi sa vremenskim neprilikama, nekad zbog trenutnih opasnosti od epidemije (H1N1, ptičjeg gripa, svinjskog gripa itd.), ponekad zbog drugih, naizgled bizarnih okolnosti, najbolje pre ili posle državnih ili verskih praznika, dugih vikenda, zimskog ili prolećnog odmora. U većini slučajeva – barem na državnom nivou – bez realnog razloga.
Raznolikost usrećuje
Onda je usledila jedna prava vanredna situacija: epidemija korona virusa. Na nju naime niko nije računao, ali vidi čuda, već sutradan (?!) počeli su televizijski časovi, a pojavile su se i nove nastavne alternative: obrazovanje na daljinu, a zatim, kroz na brzinu sprovedenu polovičnu „digitalizaciju“ – onlajn obrazovanje. Varietas delectat: sa tri alternative je već moguće igrati se, pa su dve „kovid“ školske godine bile pune kombinacija, a u javnu svest je ušao i novi termin, kombinovano obrazovanje.
Početkom godine smo naivno mislili da je epidemija gotova, da se konačno možemo vratiti „normalnom“ životu i obrazovanju. Međutim, radost nije dugo trajala.
Proletos je izbio rat u Ukrajini, a ubrzo potom, serija, na sreću lažnih alarma za bombe, koja se odvukla pošteno, privremeno je ponovo poremetila normalizaciju rada u školama.
Srećom, stigao je kraj školske godine i letnji raspust. Međutim, „međunarodna situacija“ je nastavila da se „pojačava“, a nagađanje da ni nova školska godina neće proći bez problema, postalo je sve realnije.
Štedimo i varirajmo
Nije trebalo dugo čekati na konkretne stvari. Već tokom leta, cene energenata, hrane, školskog pribora i slično, otišle su do nebesa, a pojavili su se i preteći simptomi nestašice robe. Nekad u prodavnicama nije bilo šećera, nekad mleka, a nekad nismo imali dovoljno novca da ga kupimo. A na grbači nam je jesen, pa zima i sve ono što dolazi sa njom.
Ministarstvo energetike je preko Ministarstva prosvete zadužilo škole, da do 15. septembra pripreme plan za uštedu energije od 15 posto.
Forum beogradskih gimnazija je odmah reagovao na apel i predložio (nećete verovati šta!) produženje zimskog raspusta, kao i uvođenje skraćenih časova.
-Škole razmatraju svoje mogućnosti […], a ministarstva će preduzeti neophodne sistemske mere u skladu sa energetskom situacijom (uključujući izmene školskog kalendara) – obavestili su nadležni iz ministarstva.
U prosvetarskim krugovima, ovaj poziv je uglavnom protumačen tako, da se za sada odnosi samo na uštedu struje. U školama najveća potrošnja električne energije se najpre odnosi na kuhinje.
Ne greju se baš na struju. (Prema pravilima zaštite od požara, strogo je zabranjeno koriščenje emitera toplote, posebno u učionicama. Tako da eventualno u ponekoj kancelariji upale u tajnosti neki kalorifer ili podese klimu na grejanje, ako je ima). I za osvetljenje se uglavnom koriste neonske cevi, samo su ponegde još ostale sijalice sa žarnom niti. Zaista ekonomične LED rasvete pak ima samo u nedavno izgrađenim ili renoviranim ustanovama.
Prema mom iskustvu, ušteda u potrošnji električne energije od 15 postom, može se postići samo po cenu ozbiljnog kršenja zdravstvenih propisa (osvetljenje, pranje ruku toplom vodom, pravilno čišćenje, epidemiološki propisi) i značajnog ugrožavanja kvaliteta obrazovanja i bezbednosti učenika. Ili da nema struje barem 4-6 sati dnevno. (Postoje prilično realne šanse za to.)
Verovatno da su škole u neposrednom vidokrugu ministarstva priključene na sistem daljinskog grejanja, ali se ustanove u manjim naseljima greju uglavnom prirodnim gasom. Škole do sada nisu dobile uputstva za štednju ovog smera. Toplane sigurno da jesu, pa će tako i ustanove priključene na daljinsko grejanje grejati pod strožijim uslovima. (U nekim gradovima, posebno tamo gde naplata nije bila paušalna, već na osnovu „merenja“, ponekad se grejanje preuveličavalo, da bi se ostvario veći prihod.) Čak i u slučaju individualnih sistema grejanja, oni sigurno zaračunaju neku „rezervu“, jer je po višedecenijskim, ali još uvek važećim standardima potrebna temperatura u učionicama 20 stepeni, u ostalim radnim prostorijama 18 stepeni, a u fiskulturnim salama 16 stepeni.
Kod nas, kao što možemo svakodnevno videti, važi i sve i suprotno od svega. Ministarka energetike Zorana MIhajlović demantovala je pre neki dan da se poziv za štednju odnosi i na obrazovne ustanove, iako je im je Ministarstvo prosvete poslalo cirkularno pismo pozivajući se upravo na njih.
Ministarka je dalje izjavila i to da „ne planiraju nikakva ograničenja, jer misle da su učinili sve da do marta bude na raspolaganju dovoljno izvora energije“.
Mi svima sve verujemo, a u roku od kratkog vremena će biti jasno, kako stvari zaista stoje.
Prst na prekidaču zvona (Foto: szmsz.press)
