Automobilski lobi uspeo je da ubedi francusku vladu da ostvari svoj puni uticaj na Evropsku komisiju, kako bi se olabavila pravila za smanjenje emisije CO2 iz vozila. Francuski ministar ekonomije je u ponedeljak, 4. novembra, u listu Les Echos najavio da će tražiti od Brisela da ne primenjuje kazne za nepoštovanje novih standarda, koji bi trebalo da stupe na snagu 2025. godine, javlja francuski Le Monde.

Stroži standard CAFE (Corporate Average Fuel Economz) ima za cilj da smanji prosečan nivo emisije CO2, po kilometru i po prodatom automobilu, za 15% u poređenju sa 2021. godinom. Proizvođači koji ne ispune ovaj cilj suočiće se sa kaznama koje bi mogle da se uvećaju na milijarde evra.

Lobisti su tvrdili da su se izgledi na tržištu električnih vozila promenili otkako je prvi put donešen normativni okvir. Nakon što je prvo naglo porasla, prodaja je opala poslednjih meseci. Ovaj pad bi mogao da primora brendove kao što su Volkswagen ili Renault da odustanu od prodaje svojih vozila sa pogonom na sagorevanje, kako bi snizili svoj prosek, što bi bilo štetno za njihovu profitabilnost i stopu zaposlenosti.

Stav Francuske o davanju odlaganja ovoj industriji mogao bi biti odlučujući, pošto su Nemačka, Italija i nekoliko istočnoevropskih zemalja već izrazile zabrinutost Briselu u vezi sa primenom novih sankcija.

Proizvođači automobila su izabrali dobar trenutak da apeluju na Komisiju da pokaže određeni pragmatizam, jer je pomenuti sektor ušao u težak period. Volkswagen se sprema da zatvori tri fabrike i otpusti desetine hiljada radnika, dok su mnogi veliki igrači snizili svoje prognoze profitabilnosti.

Međutim, realnost sektora je daleko od jednoobrazne. Neki, poput Stellantisa (Peugeot, Citroën, Fiat, Opel) ili BMW, neće imati problema da ispune CAFE standard, što dokazuje da su propisi ipak bili prilagođeni mogućnostima proizvođača automobila da smanje emisiju CO2 – jednostavno su morali da urade sve što je u njihovoj moći da to postignu.

Neki su radije prodali više velikih vozila sa visokom maržom, umesto da razvijaju niz manjih, pristupačnijih modela, koji bi bili kompatibilni sa zahtevima Brisela. Renault, na primer, ulazi na ovo tržište, sa svojim električnim R5 od 34 000 evra, doduše nešto kasnije. Pod ovim uslovima, biće teško privući dovoljno kupaca kako bi ispunili nove standarde.

Iako je francuska vlada insistirala na tome da nema nameru da ospori putanju dekarbonizacije EU i krajnji rok za ukidanje motora sa unustašnjim sagorevanjem 2035. godine, njen zahtev da se olabave CAFE propisi je u suprotnosti sa njenom nacionalnom strategijom niske emisije ugljenika. U sektoru transporta, koji je najveći zagađivač od svih, odgovoran za trećinu emisija, cilj je smanjenje istih za 31% do 2030. godine, a zahvaljujući porastu prodaje električnih vozila, koja bi trebalo da čini de trećine ukupne prodaje. Da bi se to postiglo, mora se ostati dosledan i konstantan.

Francuska takođe rizikuje da otvori Pandorinu kutiju na evropskom nivou, u vreme kada je politička konfiguracija daleko nepovoljnija za nastavak sprovođenja Zelenog dogovora. Neki članovi desničarske Evropske partije postali su spremni da se udruže sa krajnjom desnicom kako bi poništili najrestriktivnije zakone. Ipak, energetska tranzicija je na ključnom mestu.

Kako redakcija Le Monda smatra, Brisel mora da se pričuva od podsticanja trenda koji bi na kraju mogao da isprazni svu suštinu Zelenog dogovora i značajno unazadi putanju dekarbonizacije.

Što se tiče Evropskog zelenog dogovora, radi se o tome da se čitav svet prilagođava klimatskim promenama. Druga je tema kako je i zašto do njih došlo, bolje se prilagoditi ikad, nego nikad, kako evropski zvaničnici smatraju. Evropsku zelenu agendu prati i Srbija, a EU nam u tome pomaže.

Pa kako izgleda zelena agenda u Srbiji?

U okviru strategije zelenog razvoja, Evropska unija kroz projekte pomaže države na putu tranzicije, pa tako i kod nas postoji projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Kako on funkcioniše? U vidu tehničke i finansijske podrške EU i u partnerstva sa Ministarstvom zaštite životne sredine. Projekat sprovodi UNDP (UNDP je vodeća organizacija UN, koja se bori protiv nepravdi siromaštva, nejednakosti i klimatskih promena) u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Pitate se kakve koristi ima običan narod od svega toga?

Prema principima Zelene agende, projektne aktivnosti su osmišljene tako da osiguraju da cena i koristi od zelene tranzicije budu ravnomerno raspoređeni u društvu. Takođe se koristi i mehanizam javnih poziva u formi izazova za inovacije. Dakle, traže se inovativne i isplative ideje, tehnologije i poslovni modeli koji će u praksi dovesti do poboljšanja društvenih, ekonomskih i ekoloških uslova života za sve građane Srbije, u skladu sa principima Zelene agende.

Zvuči kao utopija?

U Srbiji, definitivno.

Zelena agenda (Foto: support4partnership.org)