Najbolja riblja čorba u okolini, sveže pečenje, jela spravljena od kvalitetnog mesa i kvalitetnih namirnica i živa muzika – to je ono što je već decenijama obeležje restorana Papuli u Senti, koji je nedavno proširio ponudu smeštajem – zahvaljujući prelepim apartmanima.

O tome, kada je Papuli postao nadaleko poznat, da li će se u budućnosti menjati jelovnik, zašto je ugostiteljstvo jedno od najlepših, a ujedno i najtežih zanimanja, razgovarali smo sa Elvirom Gere Žiroš, koja od 2008. godine vodi restoran.

-Papuli je deo naše porodice od 1971. godine, pošto je moja majka počela da radi u restoranu sa samo 17 godina, a on je bio daleko manji nego što je danas. Gosti su čekali na ulici, život je plamteo unutra, ali to nije bilo tipično samo za Papuli, već su i ostali ugostiteljski objekti i mesta za zabavu uživali u obilatim posetama gostiju – priča Elvira Gere Žiroš, po vokaciji ekonomista, koja je pre šesnaest godina preuzela od majke upravljanje poznatim restoranom.

Pre toga je Elvira radila pored glavnog računovođe u jednoj multinacionalnoj kompaniji, a kada se poveo razgovor o tome da njena majka odlazi u penziju i da bi predala upravljanje restoranom, osetila je da je vreme da se okuša u svetu sa kojim je već u detinjstvu sklopila veoma blisko prijateljstvo, te je posle suvih brojeva usledio period živosti i kreativnosti.

Da li se sećate tog perioda u istoriji restorana, u kom se može reći da je Papuli osvojio priznanje ljudi u okolini i šire?

-Možda će nekome ovo zvučati čudno i kao kliše, ali mi ne znamo za takav period, jer se to ne događa preko noći, već je rezultat upornog, poštenog i požrtvovanog rada. Popularnosti restorana je svakako doprinela i živa muzika, koju i dan danas negujemo, istina, samo jednom nedeljno, kao i činjenica da su jela od tiske ribe uvek bila na meniju. Ono što sam ja sama od sebe očekivala jeste da održim taj zaista visoki nivo koji su postavili moji roditelji, pa i da ga podignem, ako bude prilike. Veoma brzo sam shvatila da to nije lako održati, pa makar i samo zato što se svet menja mnogo brže nego ranije. Ono što se međutim, ne menja, je da ljudi vole da jedu ukusnu hranu u restoranima i više vole domaćinska jela.

U proteklih 15-20 godina dogodile su se veoma značajne promene u oblasti gastronomije, ali Papuli se do sada držao domaćinskih ukusa i ribljih jela. Da li će to tako biti i u budućnosti?

-I dan danas, ako nekog dvadesetogodišnjaka zamolimo da navede neko jelo kog se rado seća, čijeg ukusa može da se priseti u svakom trenutku, gotovo bez izuzetka, svako pomene nešto što su njegova mama ili baka kuvale. Ne kažem da nećemo menjati ponudu, ali će na našem jelovniku i ubuduće biti domaćinskih jela, a pečena riba je bila naš zaštitni znak i  prošlosti.

U jednom svom ranijem intervjuu, na pitanje o uspehu odgovorili ste da je to teško pitanje. Šta biste danas rekli na to?

-Ljudi koji se vraćaju su priznanje i potvrda da dobro radimo, ali postoji i velika potreba za novim ljudima, onim koji dolaze prvi put, da bi i oni postali povratnici u naš restoran. Ja ne merim uspeh brojevima, ni onda kada uspeh nekog posla najavi računovođa na kraju godine, ali je izvesno da u našem slučaju, koji decenijama održavamo standard, ne moraju se gledati samo brojke, već se i održavanje ili povećavanje kvaliteta i broja zadovoljnij gostiju mora zabeležiti kao uspeh. Korak ka uspehu je i to što ne odlažemo probleme koji se konstantno javljaju, već pokušavamo da ih rešimo odmah.

Očima ugostitelja, kakvo je zanimanje ugostiteljstvo?

-Jedno od najlepših i najtežih. Najlepše je zbog toga što od gosta dobijamo najbržu moguću informaciju: ako je tanjir prazan ili ako nije, zamole da je spakujemo, onda je sve u redu, uradili smo dobar posao. A najteži je zbog toga što je to sedmodnevni posao, ako i ne traje 24 sata dnevno, ali ako se odbije vreme spavanja, zahteva celog čoveka i naporan fizički rad ostalo vreme.

Tokom nekoliko decenija provedenih u ugostiteljstvu, sigurno je bilo neprijatnih trenutaka, kada je gost tražio knjigu utisaka i izrazio svoje nezadovoljstvo.

-Ovo je neizbežno u našoj profesiji, i mi smo ljudi, možemo da pogrešimo, ali u takvim slučajevima se uvek trudimo da grešku i ispravimo i rešimo problem, jer nama zadovoljan gost vredi više od svega. Za mene je najneprijatnije i najbolnije kada gost tvrdi da smo pre njega namerno stavili, na primer, manje pečeno meso. Nema govora o nameri, žurba i nepažnja dovode do takvih situacija, ali ni u kom slučaju ne namera.

Papuli, koji ima višedecenijsku istoriju, nedavno je došao do još jednog miljokaza, jer je otvoren Papuli rooms 4U, što u prevodu znači da pored restorana posedujete i smeštaj.

-Možemo govoriti o više miljokaza u životu restorana Papuli, a koji su u svakom slučaju povezani sa većim renoviranjima i novinama. Dogradili smo još jedan deo maloj sali, a zatim napravili i terasu na mestu topola. Više poslovnih ljudi koji su posetili restoran raspitivali su se da li postoji mogućnost prenoćišta kod nas. Uvek smo negativno odgovarali i upućivali ih u smeštaj sa kojim smo sarađivali. Kako su ljudi sve češće počeli da se raspituju o mogućnostima smeštaja, palo mi je na pamet da bi trebalo uneti neku promenu. Bila sam sigurna da bi bilo dobro da to bude ovde blizu, ali u to vreme nije se u blizini prodavala nijedna kuća. Kada je čika Šanjika, naš komšija, preminuo, jednog dana je moj otac pomenuo da je neko došao da pogleda njegovu kuću, možda će je kupiti. Odmah sam pitala, zar je na prodaju? Kada sam dobila pozitivan odgovor, pitala sam oca zašto još sedimo tu. Brzo smo doneli odluku i uz finansijsku podršku koju smo dobili na konkursu Fondacije Prosperitati, uspeli smo da napravimo zgradu apartmana skoro onakvu kakvu smo sanjali.

Koliko je dodatno opterećenje pansiona značio kolegama koji već duže vreme funkcionišu kao tim?

-S obzirom da od pola osam već obezbeđujemo doručak za goste koji kod nas odsedaju, posao počinje sat i po ranije. U zavisnosti od broja gostiju i njihovih potreba, nudimo doručak na bazi švedskog stola ili naručivanje sa menija, pa je doručak postao novi zadatak. Kad smo već pomenuli tim, želim da istaknem da sam veoma zahvalna i da imam poverenja u svoje sadašnje kolege, koji stoje iza mene, ali je ispravnije reći da stoje uz mene. Kada sam izgubila majku, svi oni su mi pomogli da prebrodim taj teški period.

S obzirom na proteklu deceniju i po i komešanje oko nas, bio bih veoma iznenađen da nemate i kratkoročne i dugoročne planove za restoran i smeštaj.

-Kako ne bih imala! Što se restorana tiče, uvek postoji nešto što bi se moglo ulepšati, a želimo da povećamo i energetsku efikasnost zgrade, ali kako to ima prilično ozbiljne finansijske implikacije, trenutno čekamo. Završili smo deset soba, ali je na pragu još jedna zgrada koja čeka na završetak, a onda bismo imali još dve dobe, vešeraj i jednu manju terasu. Moja majka je proširila restoran, ja sam dodala smeštaj, ali ni svom detetu ne bih oduzimala mogućnosti, volela bih da napravi mali velnes centar, a onda bismo mogli da pričamo o još jednom značajnom nivou u bogatoj istoriji Papulija.

Kada bi vas neko pitao zašto ljudi biraju retoran i smeštaj Papuli, šta biste rekli?

-Kada mislim na restoran, uvek mi padne na pamet jedno takvo mesto, gde ima mnogo nasmejanih lica. Moj odgovor je da ako gosti žele da se osećaju dobro i kao kod kuće, onda neka posete restoran Papuli, koji se trudi da nadmaši očekivanja gostiju u svakom slučaju. Uz domaćinsku dobrodošlicu, naš smeštaj nudi više i lepše od doma, vredi pokušati.

 

Kad ustanem, već znam, pravac Papuli

Ime Isidora Ajtajija se već decenijama vezuje za Papuli: konobar-muzičar, koji je nedavno napunio 70 godina, važi za najstariji „komad nameštaja“ u restoranu. Tokom našeg razgovora, on je nepatvoreno iskreno rekao, da se svet mnogo promenio u proteklom periodu.

-U proteklom periodu smo primetili da je poštovanje gostiju malo opalo, kao i da se oseća nedostatak restoranske kulture. Ovo poslednje se manifestuje u tome, što gost ni ne sačeka da raščistimo sto i bez ikakvih pitanja sedne, ali se dešava i to da dvoje ljudi bez razmišljanja sedne za sto za osam osoba – rekao je Isa, veoma popularan među ljudima u okruženju, a koji je kao i vlasnica istakao da mu je važan korektan odnos između kolega i međusobna podrška.

-Radim ovde više od četiri i po decenije, a kada ustanem ujutru, već znam, pravac Papuli. Da mi kažu da od sutra ne moram da dolazim, kunem se, razboleo bih se. Sve dok moje noge to mogu da podnesu i dok sam u stanju da radim svoj posao, radnici mogu da računaju na mene. Možda zvuči nostalgično, ali nedostaje mi onaj stari svet, kada smo počeli da sviramo u osam uveče i samo smo odjednom shvatili da je pet ujutru. Danas je to nezamislivo – priča nam Ajtaji. Dodao je da je za njega neprocenjivo iskustvo bilo biti i konobar i muzičar na istom mestu.

-Svirao sam bubnjeve, a kada je došla pauza, utrčao sam u šank, poslužio nekoliko ljudi, a onda se vratio da sviram dalje. Eh, kako je to bilo dobro vreme!

Zašto je Papuli Papuli?

Više ljudi je već pitalo odakle potiče ime Papuli. Odgovor je mnogo jednostavniji nego što bi mnogi pomislili. Jednom od dvojice vlasnika nadimak je bio Papi, Papuli, te je pri davanju imena to došlo kao kec na jedanaest, nije trebalo mnogo razmišljati. Ovaj nadimak je bio bogomdan, a nije sporedno ni to što se lako izgovara i na srpskom i na mađarskom.

-2008. godine, kada su moji roditelji otišli u penziju, advokati su rekli da ime ne može da ostane, da se moraju napraviti neke minimalne promene, ali pošto sam ja tada bila mlada i energična, uprkos njihovom ubeđivanju, na kraju smo uspeli da nađemo rešenje, tako da je Papuli ostao Papuli – rekla je Elvira Gere Žiroš.

Elvira je dodala da ih je nedavno posetio unuk pokojnog čika Papulija, koji je prvi put posetio restoran i jako se dobro osećao.

Šta se (ne) računa kao svađa?

Kao i na svim radnim mestima, i ovde ima sukoba, najčešće između konobara i kuvara, ali u takvim slučajevima, uvek se setimo istinite mudrosti moje majke, koja je uvek govorila:

-Ako smo se sporečkali tokom rada, a sve zarad poboljšanja usluge, onda se to ne računa kao svađa!

Adresa restorana: Poštanska 46

Broj telefona: 024/811-651

Adresa smeštaja: Poštanska 49

Broj telefona: 065/88-11-653

E-mail: reception@papuli.com

( Isidor Ajtaji – koji u Papuliju radi više od četiri i po decenije i Elvira Gere Žiroš – vlasnica Foto: szmsz. press)