Naravno i dalje nas (manje-više) zanima isto pitanje: kakav će biti ishod dešavanja u Srbiji koja traju već nekoliko meseci? Gde sve to vodi?
Kratko sumiranje: vlasti trenutno pokušavaju da dobiju još malo vremena formiranjem nove vlade – a istovremeno koriste ucene, pretnje i sve oštrije verbalne ispade. Ako im ni ovo ne upali, onda može da dođe do vanrednih izbora – mislim ja. Istovremeno, studenti pokušavaju da novim akcijama i pokretima dodatno hrane talase društvenog nezadovoljstva i da verifikuju svoje zahteve. Pat pozicija.
Borba u blatu. Zabetonirani frontovi. Izvinjavam se zbog ratnog rečnika.
Hajde da pokušamo da nađemo poveznicu u jednom od najvećih životnih učitelja, ujedno i najvećih klišea – istoriji. Primeri iz prošlosti pokazuju da kada se masovno pokreće najmobilniji deo društva, omladina, to ne prolazi bez posledica. Nije sigurno da su te posledice uvek tektonske, a ni to da su pozitivne, ali ih uglavnom ima.
Sjedinjene Američke Države, hipi pokret: čak i indirektno, to je na kraju dovelo do kraja Vijetnamskog rata. Francuska, 1968, studentski nemiri: predsednik De Gol je bio primoran da raspusti parlament i raspiše nove izbore. Jugoslavija, takođe 1968: čak i ako ne promena režima, studentske pobune su u datim okolnostima od vlasti iznudile značajne društvene reforme. Mađarska, 2014, internet porez: pod pritiskom sve masovnijih protesta, uglavnom mladih, Viktor Orban je konačno bio primoran da objavi da se „porez na internet ne može uvesti u sadašnjem obliku“.
Naravno, držali bismo prilično iskrivljeno ogledalo ispred sebe i posmatrali iskrivljenu stvarnost kada bismo razmatrali samo takozvane pozitivne primere.
Belorusija, 2020, protesti: Zbog sumnje u falsifikovanje izbornih rezultata u to vreme, masovne proteste opozicije koji su trajali nekoliko meseci, konačno su ugušile vojne snage predsednika Lukašenka. Sredstva: suzavac, pendreci, šok bombe, zatvor. I najbrutalniji primer: Kina, Trg Tjenanmen, 1989. Studenti koji su mesecima protestovali tražeći društvene reforme, konačno su napadnuti tenkovima, po naređenju Komunističke partije Kine. Bukvalno su ubijali i gazili sopstvenu decu. Broj poginulih procenjuje se od 241, koliko je priznala kineska vlada, do 2600, koliko je procenio tada Crveni krst.
Uopšteno govoreći, možemo reći da u zemljama i civilizacijama zapadno od nas, omladinski pokreti generišu neke pozitivne društvene promene, dok u regionima na istoku generišu krv i pojačano ugnjetavanje, u zavisnosti od toga koliko slepo aktuelni lider veruje da je jedini pravi i posvećeni nosilac vlasti.
Mi se nalazimo baš na granici, u zoni sudara, dve različite civilizacije i tradicije. Zato – sve je moguće
Znam, nismo postali ovim pametniji.
01. maj 2025. Beograd (Foto: rs. bloombergadria.com)
