U današnje vreme je skoro neizbežno da se pandemija ne spomene povodom bilo koje teme. Naročito kada su u pitanju ekonomska pitanja.

Već od proleća je jasno, da će jedan od najvećih gubitaka u recesiji pogoditi turizam i ugostiteljstvo, jer lutanje po popularnim odmaralištima širom sveta sa sobom nosi i brzo širenje virusa. Takođe postaje sve očiglednije, da ljudi počinju ozbiljno da shvataju opasnost, koju nadležni stručnjaci naglašavaju već tri četvrtine godine, jer podaci o novozaraženima, pa čak i više smrtnih slučajeva, postaju alarmantni.

Naravno, bila bi velika greška potcenjivati skeptike, koje bi pre mogli nazvati neodgovornima nego nevernicima, jer se na internetu možemo na svakom koraku sresti sa „onima koji poriču“, koji pokušavaju da ljudima u glavu ubace sopstvenu opaženu istinu, dok (kako se desilo i sa jednim mladićem u Mađarskoj) i sami ne postanu žrtve.

Problem je dakle, sve veći. Ali osim na živote, treba paziti i na ekonomiju. Alarm su prvo oglasila dva gore pomenuta sektora, koja pružaju usluge koje su mnogima nedostupne. Međutim, u našem užem okruženju (misli se na bivšu Jugoslaviju), i dalje besni nacionalizam, u kom u poslednjih šest meseci prednjače sinovi Crnih Planina. Jednim potezom pera su zabranili građanima Srbije da letuju kod njih, iako su upravo ti ljudi činili dve petine platežnih gostiju. Kako su i drugi izostali, „zemlja“ od jedva šest stotina hiljada duša je dospela u vrlo ozbiljnu situaciju.

Ali čak i ako bi oni drugi (Hrvatska, Austrija, Španija itd.) i promenili stav prema turistima koji donose novac, prema nekim znacima, srpska situacija se ne bi mnogo promenila. Propisi koji uređuju rad turističkih agencija, paralizovali su ih.

Sve ozbiljnija situacija u kojoj se nalaze turističke agencije nije počela sa pandemijom. U mnogim zemljama, uključujući i Srbiju, vlade su bile primorane da preduzmu ozbiljne mere za zaštitu klijenata. Kod nas to nije bilo tipično, ali se u Mađarskoj dogodilo i više slučajeva, da su turoperateri deo novca ili čak celu sumu koji su klijenti uplatili ili jednostavno maznuli i jadni ljudi koji su želeli da letuju su se našli bez ičega u Grčkoj, Španiji ili u drugim, zamenskim hotelima za svoj vaučer, a pošto novac nije stigao na njihov račun, hoteli su pojedince i neke porodice jednostavno isterali iz istog. Zbog toga je morao da se napravi jedan bezbedonosni fond, kako bi ove ljude država vratila kući, a ne da se to čini novcem poreskih obveznika.

Slične situacije su osiguravajuće kompanije sve češće okretale u svoju korist, te su pružale garanciju za ne mali iznos. U osnovi su to učinile nakon odluka koje je vlada donela u tom pogledu. Do nedavno su turističke agencije bez reči plaćale osiguranje od dvesta do nekoliko hiljada evra. Trenutno je međutim, situacija mnogo drugačija. Osiguravači su zakrvavili očima i cene ovih posebnih ugovora povećali višestruko od oktobra, koje manje kompanije jednostavno ne mogu da plate, jer ako bi pljunule 8 – 18 hiljada evra, praktično bi iskopale same sebi finansijski grob.

Prema zvaničnoj evidenciji, u Srbiji je do sada postojalo četiri stotine turističkih agencija ili predstavnika. Međutim, pod novim uslovima, samo deset (!) procenata će biti u stanju da plati sumu za osiguranje i time zatraži i stekne operativnu dozvolu. Ova novonastala situacija sadrži višestruku opasnost. Oni predstavnici i agencije, koji su od onih koji žele da putuju uzeli akontaciju za putovanja sledeće godine, neće biti u stanju da ispune svoje obaveze u tom pogledu, pod gore pomenutim uslovima. Ne malo njih je to jednostavno rešilo proglašenjem bankrota, a pošto uglavnom nemaju značajnu imovinu, gorki sok će popiti klijenti, pošto mogu da se oproste od svog novca. S druge strane, značajan deo onih koji su radili u turističkim agencijama je ostao bez posla, jer ako nema posla, nema ni potrebe za njima.

Udruženje turističkih preduzeća se više puta obratilo vladi za pomoć, ali odatle nisu dobili neki suštinski odgovor. Sa uobičajenim odgovorima tipa „evo ti ništa, dobro ga zgrabi“, nisu mogli ništa. Iako situacija u turizmu itekako može uticati na srpsku privredu, koja je u stanju veoma ozbiljnim iznosom obogatiti republički budžet.

One vlade koje ozbiljno shvataju finansijsku važnost turizma, pokušavaju da pruže ovoj grani privrede ozbiljnu pomoć i u smislu novčanog iznosa. Oni su veoma brzo shvatili da su na kocki ogromne sume novca i ako država ne pruži ruku agencijama, mnogo može da izgubi.

Kao i mnogo puta, domaća vlada ne steže ruku, već gušu turizma. Iako su zaista mogli da nauče nešto na crnogorskom primeru.

Mihalj Bot (Slobodna reč)

Sve manje njih putuje, turističke agencije su u sve većem problemu, naslovna fotografija: Pixabay