Čarda: priroda i društvo

Oduvek je čovek bio željan života kraj vode. Pogotovo u današnjim uslovima intenzivne urbanizacije, izgradnje megalomanskih građevina, sumanutog uništavanja i betoniranja svega što čoveku dopadne šaka. Misao na skroman kućerak ušuškan u hladu rečnih vrba kraj obale Tise, oko njega zelenilo koje ste sami posadili i negovali, daleko od gradske buke i nervoze koju donosi ovaj užurbani savremeni život – to je sve što iscrpljena duša želi.

Gde je onda začkoljica? Upravo u neskromnoj želji čoveka da sve pokori, da se širi nezaustavljivo kao adventivna invazivna vrsta. Narodski rečeno – korovština. Uz primesu sveprisutnog nikad nejenjavajućeg sveopšteg neznanja i nedostatka želje da se nauči, da se informiše, da se osvesti i da se promeni i ponaša (ekološki) odgovorno.

Kao nikada do kraja legalizovano i potpuno uređeno vikend naselje u okviru opštine Senta, čija je nadležnost i dalje vrlo diskutabilna, a nečiji privatni placevi se nemilice ukrupnjavaju i njihove aktivnosti ne kontrolišu, “Riblja čarda” je svojevrstan specifikum našeg podneblja. Ona je plod čovekove iskonske želje za spokojnim životom kraj vode, a u isto vreme je i oličenje pogrešnih koraka u ljudskim aktivnostima na plavnom području naše ravničarske reke, često vođenih neznanjem i isključivo ličnim interesima.

Pa da krenemo redom.

Reka Tisa, zajedno sa plavnim šumama u nebranjenom delu (između nasipa i rečnog korita) i sa svojim mrtvajama, čini ekološki koridor od međunarodnog značaja. Ovaj koridor je deo ekološke mreže Srbije. Njegove granice, značaj i problemi sa kojima se susreće definisani su dokumentom koji se zove Prostorni plan područja posebne namene multifunkcionalnog ekološkog koridora Tise. Ovaj dokument, kao i Rešenje o uslovima zaštite prirode za Plan generalne regulacije naselja Senta jasno ističu koje ljudske aktivnosti mogu da se odvijaju na ovom podrulju, a koje su zabranjene ili ih treba minimalizovati. Opisane su i preporuke nadležnim institucijama na koji način treba rešiti postojeće i izbeći probleme u budućnosti.

Već je samo eksploatisanje potiskih šuma u svrhe drvno-prerađivačke industrije jedan dugoročan problem sistema koji bi u dogledno vreme trebalo početi rešavati. Ono što posebno zabrinjava jeste uznemiravanje građana konstantnim sečama, a naročito ove godine kad se baš u okolini naselja Senta desilo nekoliko velikih seča. Čini se da je zbog situacije sa pandemijom cela privreda u Srbiji stala, jedino biznis uništavanja šuma cveta.

U toku je seča plantaže klonskih topola pod nadležnošću Vojvodinašume Sombor, a odmah iza poslednjih vikend kuća i nadomak plaže. Isti takvi drvoredi koji će uskoro biti zreli za seču nalaze se sa desne i leve strane puta koji vodi sa dole na Čardu.

Za plažu na Čardi možemo reći da je samo deponija sećanja. Senćani se verovatno sećaju njenih peščanih sprudova i one vrbe kraj obale i stazice kroz šumu koja nas je vodila ka drugom užem delu plaže. Sećaju se i malog štanda na kojem su mogli kupiti sladoled i palačinke sa eurokremom. Zanimljiv je čovek, uništi prirodu radi nekog svog urbanog užitka, a kasnije ne vodi brigu o njemu.

Prema Rešenju o uslovima zaštite prirode za Plan generalne regulacije naselja Senta urbanizaciju u plavnom području trebalo bi svesti na minimum, uz primenu ekološki povoljnih tehničkih rešenja. Zabranjeno je ugrožavati prohodnost ekološkog koridora, odnosno, ograđivanje koje onemogućava prolazak sitnim životinjama. Ističe se i određivanje

udaljenosti stambenih objekata od obale, što je u slučaju Čarde redom kršeno.

Poseban odeljak u Prostornom planu ekološkog koridora Tise odnosi se na izgradnju voćarsko-vinogradarskih kućica. Poljoprivredne aktivnosti ne bi smelo da se obavljaju u plavnom području, a na uštrb prirodnih šumsko-močvarnih sistema, ali s obzirom da takva praksa na Čardi već postoji, ona ne bi trebalo dalje da se širi i treba da se poštuju pravni propisi. Pored niza tehničkih specifikacija naglašeno je i to da parcele mogu da se ograđuju samo živom ogradom i to tako da se omogući prohodnost ekološkog koridora. Svima koji poznaju Čardu jasno je da je većina ograda žičana i da ovde ne postoji nikakva prohodnost nikakvog ekološkog koridora. Čak je staza duž obale na jednom delu presečena kapijom, što svakako ne može biti legalno.

Nakon što slepi putnici slučajno prođu ovom stazom i prođu kroz nelegalnu kapiju pred njima se prikazuje nadasve divan prizor. Populus alba – bela topola raskošne krošnje, kraljica plavnih područja, stoji ponosito na rubu obale. Kažu da je vlasnik susednog placa odlučio da ne poseče ovo drvo dok je još bilo vrlo mlado (kao da je na pojedincu da odlučuje o sudbini autohtonih plavnih šuma), i da je drvo sigurno starije od pedeset godina. Sudeći po obimu stabla verovatno i više. Javne politike poslednjih godina značajnu pažnju posvećuju zaštiti pojedinačnih stabala koja se sa svojim karakteristikama ističu u odnosu na okolinu. Drveće se može staviti pod zaštitu kao spomenik prirode, na inicijativu udruženja, fizičkog lica, lokalne samouprave itd. Velik problem koji se nazire u skorijoj budućnosti jeste odranjanje obale, te bojazan da će se drvo urušiti.

Na terenu se vrlo precizno vidi kako je na mestu na kojem se nalazi ovo veliko drvo zemljište značajno očuvanije nego u okolini, gde je obala lišena zaštitnog zelenog pojasa. Prvi front u odbrani od urušavanja obale jesu rečne vrbe čiji mrežast korenov sistem snažno vezuje zemljište i štiti područje od poplava. Na ovom delu obale vrba nažalost nema.

Još jedan biser prirodnih vrednosti odmah pored Čarde jeste mrtvaja, koja se nalazi odmah levo od silaza sa nasipa. Još je do pre jednu deceniju ovaj deo obilovao vodom, međutim, intenzivnim ljudskim aktivnostima na polju preusmeravanja voda, prvo zarad plovnog puta (skraćivanje toka reke), a zatim u cilju navodnjavanja, ovi vodeni tokovi su odsečeni od Tise koja ih je snabdevala vodom. Još je ranije cela “osmica” (kako se dve mrtvaje sa bačke i banatske strane vide na satelitskom snimku) bila živ ekosistem, značajan za opstanak močvarnog biljnog i životinjskog sveta. Čovekovim nemarom ovi močvarni ekosistemi su osakaćeni i prepušteni tihom izumiranju. Mrtva Tisa – zaista vrlo prigodan naziv.

Sakaćenjem prohodnosti ekološkog koridora reke Tise ugrožava se uveliko narušeno funkcionisanje prirodnih ekosistema ovog područja, kao i celokupan biodiverzitet. Oduzimanjem jedine preostale površine u centralnom delu Vojvodine koja nije potpuno upregnuta u intenzivnu modernu poljoprivredu eksportno orijentisanu (drugim rečima – za izvoz), populacijama životinja ne preostaje ništa drugo nego da lutaju tim obradivim površinama na kojima zvanično predstavljaju štetočine.

  

Mina Delić (Slobodna reč)

Naslovna fotografija: Mina Delić