Pogledao sam o čemu sam pisao uvodni članak pre oko godinu dana. O našem turniru u rešavanju ukrštenih reči. Odnosno o tome, da se 70 – 80 ljudi okupilo u zatvorenom prostoru kako bi uživali u zajedničkoj zabavi. Onda sam pogledao i to, o čemu sam pisao pre dve godine. O tome da u mom gradu već više od mesec dana traju antivladini protesti. To jest o tome, da se 70 – 80 ljudi skupilo na otvorenom prostoru da iskaže svoje političko mišljenje.

A sve ovo u vezi sa činjenicom da su se u nekoliko medija i novinskih članaka prisetili ovoga: ovih dana je bilo godinu dana da su u Srbiji registrovali prvu zaraženu osobu Covid-om. Neverovatno koliko se može promeniti ceo svet za samo godinu – dve dana. To, da se u zatvorenom ili otvorenom prostoru skupi 70 – 80 ljudi, danas je deo naučno fantastičnog sveta. Istovremeno, ono što je do tada postojala samo u imaginarnom (bolesnom?) svetu stvaralaca naučne fantastike, postalo je stvarnost: puste ulice, ljudi koji se kriju i plaše jedni drugih, lekari obučeni u hermetičke skafandere, prepune bolnice i masovne grobnice. Svet se okrenuo naopako.

Postoje pukotine u svakom društvu, u svakoj ljudskoj zajednici, jer ljudi nemaju isto mišljenje o istim stvarima. To je prirodno. Ali su se danas ove pukotine u potpunosti promenile. Turnir u rešavanju ukrštenih reči, pošteni izbori, desno ili levo orijentisana partija, vlast ili opozicija? Koga sad ovo zanima? Društvo je podeljeno na dva ili još i više delova oko sasvim različitih stvari. Postali smo oni koji negiraju virus i oni koji se plaše virusa. Oni koji su za vakcinu i antivakseri. Oni koji su već vakcinisani i oni koji nisu. Oni koji biraju vakcinu i oni koji ne biraju. Oni koji su za oštre mere, oni koji su za manje oštre i oni koji su protiv pooštravanja mera. Oni koji su za covid pasoše i oni koji su protiv njih. Ako se sretnemo, razgovaramo sa prijateljem, sa poznanikom koga davno nismo videli, drugo ili treće pitanje je: jesi je primio već? Kod eventualno negativnog odgovora, sledi pitanje: a primićeš je? I pritom, ne treba dodati objekat, ne mora se nazvati imenom, svi smesta znaju na šta mislimo, šta hoćemo ili nećemo da primimo.

Sada me samo to (jako) zanima, o čemu li ću pisati uvodni članak za godinu dana. Mislim, o istom ovom ili – konačno! – o nečemu drugom. Nadam se da će mi za godinu dana pasti na pamet da se osvrnem na ovu temu. I žao mi je što štampani mediji ne dozvoljavaju direktnu interakciju čitalaca, odnosno, ne mogu da pitam (tačnije, mogu da pitam, samo što ne mogu neposredno da prikupim odgovore) šta vi mislite o ovome. Jer bih rado upitao: kako vi to mislite?

Peter Kokai (Slobodna reč)

Prevod sa mađarskog jezika: Ljudmila Janković Gubik

Život sa korona virusom, naslovna fotografija: Pixabay