Skoro preko noći je postao nemoguć život u jednoj od najtiših i najmirnijih ulica na Paliću, u Ludoškoj ulici, pošto se po proglašenju vanrednog stanja odjednom pojavilo stotine kamiona i praktično za samo nekoliko dana je na teritoriji veličine fudbalskog igrališta izgrađen industrijski grad. Oko stotinu radnika radi na gradnji jedne naftne bušotine, prve od četiri koje će uskoro biti izgrađene na tom području.

Kuća porodice Miković sa troje dece nalazi se između dve platforme, od kojih je jedna samo par desetina metara od njihovog doma. Glava porodice, Zoltan, kaže da su se preko noći obreli u zastrašujućem orvelovskom okruženju.

Nikoga nisu obavestili, nisu tražili mišljenje onih koji tamo žive

Kada je počeo ovaj košmar za vašu porodicu?

– 23.marta ove godine, preko puta naše kuće se pojavilo desetak firminih automobila (Virom Group, NIS Naftagas), došli su uniformisani stručnjaci u pratnji geometara, koji su počeli da premeravaju. Mi smo onda već slutili šta se dešava, s obzirom da su pre par godina tražili naftu ruskim kamionima, naročito ovde, u okolini su dugo istraživali, stigli su i do pored naše kuće.Tako da smo pretpostavljali da je o ovome reč, kada su došli da premere teren. Investitori su se naravno prethodno dogovorili sa prethodnom vlasnicom zemljišta, Marijom Serenče, napravili ugovor i isplatili je, međutim, nikog u okolini nisu pitali da li se sa tim slažemo i uopšte nas nisu obavestili o tome šta će se tu graditi. Tako da nam je sve ovo stiglo kao hladan tuš. Kada sam video o čemu se radi, zajedno sa susedom Andrašem smo potražili Serenčešove i pitali ih šta se može očekivati, na šta su nam se oni pohvalili da su prodali deo svoje zemlje za značajnu sumu i da će na njoj tražiti naftu. Rekli smo im, „ipak, kako ste to zamislili, to će biti jako bučno, gradi se pored naše kuće“, na šta su nas oni smejući se obavestili: „pa, možda nećete moći da spavate“. S obzirom da su se oni sporazumeli sa pravnicima srpske naftne kompanije, zamolili smo ih da budu tako ljubazni da se dogovore sa njima da buše sa druge strane njive, ako se već kreću ulicom kamionima – što takođe nije prijatno – onda bar da ne buše tu, pored kuće. Čak dva puta smo otišli kod njih, ali su oni to odbili, uzalud smo ih molili. Zapravo oni i nisu mogli ništa više tada da urade, jer je novac već bio prebačen, oni su svoje sredili i nije im bilo u interesu da se dalje bave time, s obzirom da od tada to nije njihov problem, s obzirom da žive na sasvim drugom mestu. A njihova humanost time nimalo nije bila uznemirena.

Kakve su probleme uzrokovali radovi vašoj porodici?

– Izgradili su put, da bi zatim počeli da iskopavaju zemlju na dubinu od otprilike jedan metar, gde su potom stotine kamiona nosili lomljeni kamen – pritom treba misliti na one ogromne narandžaste Vojput kamione. Posedujem stotine slika, video snimaka i podatke o merenju buke u vezi ovih radova. Što je još gore, sve se ovo događa za vreme vanrednog stanja, kada je svuda radno vreme ograničeno na do tri sata popodne, s obzirom da je u pet sati popodne počinjao policijski čas, a oni su radili i posle pet sati, ali je barem subotom i nedeljom bio mir. Rok za izgradnju je bio 10.april, koji su malo prekoračili, ali su u međuvremenu počeli da dolaze i ljudi iz NIS-a, koji su već počeli da rade svoj posao: doneli su kontejnere, počeli da grade zasune itd. Oni su se pak zadržavali ovde i preko cele noći, njihovi generatori su zujali i noću. Jedna je stvar da imaju dozvolu za bušenje i eksploataciju, ali nemaju za to da više puta prekorače dozvoljeni nivo buke, ili da truju okolno stanovništvo prašinom i gasovima. A nemaju dozvolu ni za to da prospu naftu na put, koju posle peru usred noći, što je strahovito zastrašujuće, kao da smo pali s neba u neko orvelovsko okruženje. Deca noću plačući pitaju šta se dešava. Sve ovo se dogodilo prošlog vikenda i pretprošlog dugog vikenda. Radili su punom parom, a mi nismo mogli ni da odemo nigde da se odmorimo, s obzirom da je bila na snazi zabrana kretanja, a što su oni pošteno iskoristili!

Mi ovde nećemo imati mira ni kada se izgradnja završi

Šta je bila ta „orvelovska stvar“ koja se događala noću?

– Zamislite jedan veliki kamion, koji noću stane tu pored kuće, na njemu jedna mašina veličine kontejnera, i jedan maskirani čovek u tami ispušta neke gasove iz jedne cevi. Nazvao sam i policiju, gde su me odbili uz objašnjenje da za radove imaju dozvolu, policajac me je brzo otresao, naravno, imam i snimak tog razgovora. Sasvim je druga priča to, ko je izdao dozvolu, jer je morao da zna da se ovo događa na naseljenoj teritoriji i sa čime sve idu ovi radovi. Do sada smo posetili dva advokata, uz pomoć prvog smo poslali upozorenje NIS Naftagasu u Novom Sadu putem e-maila i u preporučenom pismu, da probaju da premeste bušotinu što dalje od naše kuće.

Da li ste uspeli?

– Ja sam prilično dosadan i nametljiv, zbog toga sam često razgovarao sa šefom koji ovde radi, sa čovekom iz Vojputa i sa NIS-om. Inženjer je tvrdio da su je valjda premestili malo dalje, ali mi to ne možemo da proverimo, jer je tamo zabranjen ulazak. Verovatno nije trideset metara od naše kuće (s obzirom da po zakonu parcela mora da bude na trideset metara od električnog stuba), nego dalje. Ali to je jedna ogromna investicija, ne rade samo sa nekoliko stotina mašina, nego su tamo izgradili ceo jedan industrijski grad. Inženjer je rekao, da će izbušiti četiri bušotine. To traje više meseci, s obzirom da je za jednu bušotinu potrebno otprilike dvadeset radnih dana. Šef iz NIS-a je rekao da će ovde deponovani kamen ponovo biti podignut, odnesen, zemlju će vratiti, zatim izbetonirati, to je još jedan mesec. Znači da ovde neće biti moguće mesecima živeti. Našu zabrinutost dalje pojačava i to, da se po planu grade četiri bušotine, ali sa rezervoarima, s obzirom da neće biti cevovoda, naftu će danonoćno transportovati odavde. Što znači da zagađenje prašinom, bukom i raznoraznim gasovima ostaje i dalje. Iskreno, mi osećamo da su ovo okruženje nemogućim za život, iako je ovo naseljeno područje, naše kuće su legalizovane, ne samo naša, već i naših suseda. Mi smo najbliži ovim radovima, ali su još dva – tri domaćinstva direktno pogođena ovom pričom. Tražio sam mišljenje i jednog drugog advokata.

Da li vam je on rekao nešto ohrabrujuće?

– Drugi advokat je zauzeo mnogo žešći stav po ovom pitanju. Rekao je da imamo apsolutno pravo na odštetu. Najverovatnije je da će morati da kupe našu kuću, s obzirom da je tako blizu izgradnje. Rekao je da prvo treba da podnesemo zahtev za inspekciju u Gradskoj kući. Molbu sam predao 15.aprila, ali se danima ništa nije dogodilo. Posle toga sam potražio subotičkog ombudsmana, a uspelo mi je da razgovaram sa njegovim zamenikom. Bio je veoma spreman da pomogne, i rekao, da iako se izgradnja odvija s druge strane ulice, pa time investitor i nije imao obavezu da nas pita, ali nemaju pravo na ono što se dešava, pa će i ombudsman otvoriti slučaj. Nemanja Šaro iz inspektorata me je pozvao tek pošto sam razgovarao sa zamenicom ombudsmana Ljiljanom Vuković Šimić. Inspektor je pak izašao na teren tek 22. aprila i to u vezi kamionskog saobraćaja. U vezi buke, dima i prašine nije dolazio. Kada sam ispričao celu priču, obećao je da će istražiti šta može da se uradi. Ali je rekao, da ako pozovemo inspektora koji se bavi merenjem buke i eventualno ne bude velika buka u tom trenutku, propao je slučaj i ja ću platiti troškove.

Šta bi u ovom slučaju bilo rešenje za vašu porodicu?

– Najpre nas zanima da nas isplate, jer ne verujem da bi mogli da nam isplate toliku odštetu da možemo da započnemo novi život. Ovde je pak život najverovatnije postao nemoguć. Naša nekretnina je zbog svega ovoga prilično obezvređena, ko bi hteo pod ovim uslovima da je kupi? Iako smo nedavno završili kuću, ovo je novogradnja, sa lepim dvorištem, tačnije, sve imamo. Mislili smo da će naša porodica sa troje dece ovde imati svoj mir, ali NIS nije tako razmišljao. Znači, za nas bi bilo dobro rešenje da nas isplate, jer mi jednostavno moramo da započnemo novi život. Isto tako, ako bi NIS na primer isplatio odštetu od deset hiljada evra, da nam zapuši usta, time ne bi mnogo postigli – jadao se Zoltan Miković i dodao da je po njemu u ovom slučaju vanredno stanje samo otežavajuća okolnost, s obzirom da zbog policijskog časa vikendom ne mogu ni da „pobegnu“ od kuće, da se negde odmore.

Reakcija NIS-a:

„NIS je započeo bušenje bušotina na teritoriji Palića i za navedene radove poseduje sve potrebne dozvole i saglasnosti nadležnih državnih organa. Kompanija koristi savremenu opremu koja je potpuno bezbedna, kako po zdravlje ljudi, tako i po životnu sredinu i poštuje sve domaće i evropske ekološke standarde.

Svi radovi na bušotinama se izvode na osnovu rudarskih projekata koji su usklađeni sa važećim zakonima Republike Srbije, što je uvek preduslov za početak izvođenja rudarskih radova.

Takođe, NIS poštuje sve bezbednosne procedure i maksimalno se trudi da u toku izvođenja radova minimalno remeti svakodnevni život i rad meštana. NIS kao društveno odgovorna kompanija pre početka svojih aktivnosti reguliše imovinsko pravne odnose sa vlasnicima parcela na kojima izvodi radove. Sve eventualne štete koje izazove svojim aktivnostima na terenu, kompanija će snositi u potpunosti. Takođe, kompanija je uvek otvorena za razgovor sa meštanima navedenog područja.

Za konkretne bušotine, u ovoj fazi radova, zakonom nije predviđena izrada Studije procene uticaja na životnu sredinu.

U toku radova nije bilo izlivanja materijala već se asfaltne površine svakodnevno peru vodom od eventualno nanete prašine. Kada je reč o budućoj infrastrukturi, u toku je izrada projekta razvoja kojim će biti definisani dalji načini eksploatacije nafte iz izbušenih bušotina i NIS je kao transparentna kompanija spreman da, kada rešenja budu doneta, o svim dodatnim informacijama obavesti zainteresovanu javnost.“

Imre TOT