Svi znaci ukazuju na to da postoje stvari koje je veoma teško promeniti u javnom životu. Šta god da se desi, način govora o temi: ostaje.
S druge strane, same pojave su izuzetno tužne. Pucnjava na Makovoj sedmici pre nekoliko nedelja je nesumnjivo takva, ali i ono što se o njoj govori u javnom diskursu. Na primer, izuzetno su zanimljive izjave koje su dali zamenik gradonačelnika Subotice Imre Kern 3. jula za TV Pannon i predsednik stranke Ištvan Pastor za Subotički mađarski radio Subotica 12. jula. Mogli bismo da zaronimo u dubinu misli obojice, ali da istaknemo samo suštinu: čini se da SVM-u nije podeljeno mnogo karata za ovu temu, a drugi nadležni (srpska država ili indirektno Zapad) loše rešavaju istu, dok su ovdašnji stanovnici žrtve pomenute pojave.
Obrazloženje SVM-a – kao i u drugim slučajevima slične težine – sasvim je neverovatno. Stvar je krajnje jednostavna: ni danas, niti od juče, istovremeno su deo sazvežđa izvršne subotičke, pokrajinske i republičke vlasti. Posebno prve, a to je i onda važno, ako je Kern manje-više i u pravu da je problem van nadležnosti lokalne samouprave. Ali sada se ne radi o krugu prava i amplitudi delovanja, već o simptomatičnoj vrednosti argumenta. Na nivou komunikacije, Ištvan Pastor obično voli da pokaže moć i uticaj svoje stranke. Međutim, postoje izuzeci. Na primer, tokom poslednjih optšinskih izbora, SVM je tako vodio kampanju u Subotici – lamentirajući zbog njene „balkanizacije“ – kao da pod milim Bogom nisu imali nikakve veze sa gradskom upravom. U to vreme smo na stranicama Čaladi Ker-a izračunali: demokrate i naprednjaci nisu ni blizu onog ukupnog vremenskog perioda u kom je SVM imao veze sa ovim ili onim u Subotici, počev od Jožefa Kase (sad već) do Balinta Pastora. Od osnivanja stranke 1994. godine, gledajući odavde ili odande, ali se može smatrati odgovornom praktično za sve što se dešavalo u gradu i što je bilo u nadležnosti opštine. Zatim je tu pokrajina i republika, gde ni ne čujemo ništa drugo do toga koliko je fantastično SVM osvojio svoje mesto u zabitima struktura vlasti.
Kako se u sve ovo uklapa iregularna migracija? Pa tako, da ovaj pokret izuzetno opterećuje severnobački region najmanje jednu, ali i dve decenije. Ako u ovoj oblasti ima bilo kakvih zastoja na putu tražilaca azila (od kojih ima mnogo onih koji pate zbog situacije u kojoj se nalaze), velika je šansa da se to odrazi na vojvođanske Mađare – koje u principu na svim nivoima vlasti predstavlja stranka Ištvana Pastora koja „vodi zajednicu“. Dakle, trebalo bi nešto učiniti na ovom polju. To počinje tabananjem na pravim mestima, što može i ne mora da uspe, ali se mora pokušati, uz budnu pažnju biračkog tela. Međutim, mogli smo i to da vidimo kada je Balint Pastor, koji inače ima intelektualne talente, prošle godine o uništenju Selevenjske čarde rekao sledeće: da je krivac ovim štitio stanovnike Bačkih Vinograda, širom otvarajući kapije mogućnosti samoosuđivanja. Ima takvih političkih snaga u blizini – na primer sa bazom u Ašothalomu – gde nas ova upotreba reči jedva i iznenađuje. S druge strane, možda se (nekad) nešto drugo moglo očekivati od predsednika Skupštine grada Subotice.
Međutim, šta bi SVM mogao da uradi po ovom pitanju, ako samog sebe ozbiljno shvati?
Pre svega, da odgaji takve političare koji se jednostavno rečeno razumeju u migracije i ne daju „pretenciozne“ izjave poput Kerna. Migraciona politika i – istaživanje iste su zasebne profesije, nije se sramota njima baviti – posebno na način na koji i sami vojvođanski Mađari migriraju tamo-vamo (što SVM takođe ne razume, pa s vremena na vreme čak i ismeva ovu pojavu). Ne bi bilo loše kada bi poneki njihov predstavnik uz vođenje političke komunikacije mogao da dođe sa adekvatnim konceptima i savremenim otkrićima. I o tabu temama takođe treba odlučivati, ako nikako drugačije, onda posredno. Na primer, veličana granična ograda u Mađarskoj je sasvim jasno povećavala tenzije na srpskoj strani, pa i kod vojvođanskih Mađara, budući da se broj tražilaca azila povećava. I o tome bi trebalo razgovarati, kao i o sumnju da su pojedini delovi javnog sektora Srbije svakako korisnici profita trgovine ljudima. To uključuje i činjenicu da bi mediji pod uticajem SVM-a mogli više da se bave profesionalnijim radom umesto da neguju površnost: na primer, ono što se dogodilo u šumi Makova sedmica napisali su HVG i Telex, na osnovu lokalnog izveštaja, uz izjave tražilaca azila.
Drugo, treba preuzeti tu toliko proklamovanu odgovornost… U suprotnom, zašto su oni „učesnici“ u koalicijama vlasti? Zbog podele plena i dominiona? To je to? Ako gradonačelnička mesta, zatim predsedništva Skupštine, rukovodstva pokrajinskog parlamenta ili čak mesta državnog sekretara nisu dovoljna da se podstakne rukovodstvo Srbije da iznađe modernija i razumnija rešenja u migracionoj politici, onda treba reći, toliko znamo, ne znamo šta dalje, izvinite. U tom slučaju bi se čak i kao opozicija trebalo skromnije ponašati (pada nam na pamet na pomen opozicije: ni političke snage suprotstavljene SVM-u ne pokazuju baš previše maštovitosti na temu iregularnih migracija), međutim, iz fotelje, situacija je sasvim drugačija.
Treće, treba se zauzeti – koliko god da smo bestežinski na nacionalnom i regionalnom nivou – za rešenja koja već dugo predlažu stručnjaci koji se bave migracijama. Ne, oni ne savetuju uništavanje Selevenjskih čardi buldožerom ili militarizovanu kontrolu granica, već stvaranje legalnih, vidljivih i sigurnih kanala. Veoma jednostavno rečeno, ono što bi trebalo postići u oblasti iregularnih migracija je – kada već nažalost taj fenomen postoji – da se njome bave državni organi koji imaju političku podršku, a ne trgovci ljudima i korumpirani državni službenici (iako je moguće i to da je oblik vladavine koji je sada usvojen glavni uzrok prisilnih migracija na globalnom nivou, ali ovo je bila samo sporedna napomena). Još jednostavnije: umesto ilegalnih, legalni okviri. U Subotici bi to moglo da obuhvati i proširenje prihvatnog centra, da bi odatle neko već legalnim putem mogao da ode kod svoje porodice, koja ga već čeka na primer u Norveškoj.
I tako dalje. Ni u jednoj oblasti to ne bi bilo lako postići, ali ako samo pogledamo komentare Sabad Mađar So-a o tome šta ljudi misle o prihvatnom centru (koji je, da ponovimo, jedan od sastavnih delova zakonskog rešenja), onda ćemo se suočiti sa daljim, ogromnim preprekama – i čak je i to moguće, da će se time zatvoriti krug…
Migranti (Foto: nova.rs)
