Dan je bio opran bojama kiše. Plavičastu, purpurnu i tek po koji dodir žute vetar je raznosio po predelu kao po platnu. Miris procvetale lipe širio se zanosno nebom ušuškanim u oblake i kradomice, sasvim neopaženo, ulazio u misli zalutalih prolaznika. Bio je to dan koji obećava.

Kod marine “Tiski cvet” susreli smo se sa našim vodičima iz Spasilačkog tima “Tisa” iz Sente. Već tu oko čamaca moglo se uočiti mnoštvo malih intrigantnih bića koja su letela svuda oko nas, ne obazirući se na to suvislo ljudsko prisustvo.  Ukrcali smo se u čamac i uz vrlo obazrivo uključen motor otisnuli na naš put.

Reka Tisa, to divno stvaralaštvo prirode, inspiracija za mnoge stihove i slikarska dela, kutak za skrivene poljupce i odmor za dušu, prostrla je svoju raskoš pred nas i kao drage goste povela nas sa sobom. Mirna, brza, tiha, uzburkana, siva, tamnozelena, žuta, boje neba, boje svojih šuma, obuzdana, divlja, nosila nas je kao perce slučajno palo sa visina. Motor čamca pitomo se borio sa njenom strujom i mi smo se lagano kretali uzvodno, ka senćanskom mostu. I u tom kovitlacu reke, vetra i ljubopitljivih pogleda priroda je ponosno prikazala svoje najdivnije čudo. Jedno sasvim malo stvorenje krhkih krila vijorilo se i vijugalo površinom vode, naizgled nasumično, neprecizno, a vrlo jasno tražeći svoj put, svoju svrhu.

Palingenia longicauda, u narodu poznatiji kao Tiski cvet, vodeni je insekt. Nekada se nalazio i u drugim rekama Evrope, ali danas ga ima samo u Tisi, prema dostupnim infomacijama, manje u Mađarskoj, a znatno više kod nas. Ovaj insekt svoj život većim delom provodi na dnu reke u glinenom mulju, u obliku belih larvi, da bi na površinu izašao tek jednom godišnje i to samo na jedan dan. Rojenje nad vodom je zapravo svadbeni ples. Mužjak i ženka se spajaju na nekoliko sekundi, a nakon oplodnje umire prvo mužjak, a onda i ženka. I to sve traje samo nekoliko sati u jednom danu. Njegov život ciklus i dalje nije u potpunosti protumačen. Nikad se ne zna kad će se ovaj jedinstevni prirodni fenomen tačno pojaviti. Sve zavisi od vremenskih uslova, temperature vode, vodostaja, čistoće vode. Tiski cvet izlazi obično u predvečerje, nakon 17 sati. Prvih dana izlaze prvo mladi mužjaci, oni se žrtvuju i stradaju u naletu riba, ali zato sledeće odrasle jedinke imaju slobodan put. Mužjaci imaju dosta duže repiće, nešto drugačija krila, krupnije oči, njihova boja je tamnija. Kao i uvek u prirodi, i u ovom slučaju mužjak je taj koji je lepši i atraktivniji. Mužjak kraće živi. On se dva puta presvlači – jednom nakon izlaska na površinu, kad se presvlači iz larve, a drugi put nakon izlaska na obalu. Tek tada su polno zreli i mogu da traže svog partnera na vodi. Dok se mužjaci presvlače na obali, na površinu polako izlaze ženke. One se presvlače samo jednom na površini vode, poleću i svadbeni ples može da počne. Kada više mužjaka napadne jednu ženku, onda se formira roj koji se bori oko nje i izgleda kao cvet, po čemu je Tiski cvet i dobio naziv.

Kada se oplodnja završi, prvo umiru mužjaci, što je prirodni fenomen primećen i kod nekih drugih životinjskih vrsta i dalje nije naučno razjašnjen. Ženke još neko vreme lete nad površinom i traže pogodno mesto na koje će položiti jaja, nakon čega i one nestaju u svom poslednjem letu. Jajašca nakon nekog vremena polako padaju na dno, gde se izležu larve koje tamo žive naredne tri godine. A nakon tri godine, uglavnom sredinom juna, Tiski cvet iznova izlazi na površinu.

Tokom svog kratkog života Tiski cvet se ne hrani, već ispuni vazduhom svoja creva što mu omogućava lakše isplivavanje na površinu i lakši let. Za razliku od drugih insekata nije precizan letač, te je njegov let vezan za vodenu površinu. Dugačak je 8-12 centimetara, a razmak njegovih krila dostiže 6-7 centimetara.

Kažu da postojanje Tiskog cveta na planeti Zemlji datira još iz perioda karbona, odnosno, pre 300 miliona godina, što znači da su stariji i od dinosaurusa. Do pre samo jednog veka vodeni  insekt Palingenia longicauda cvetao je u mnogim ravničarskim rekama Evrope. Ekolozi kažu da je najverovatniji uzrok njegovog nestanka kombinacija zagađenja vode i izgradnja na obalama reka, čime su uništena prirodna staništa njegovih larvi. Nakon zatvaranja mnogih fabrika iz komunističkog vremena evropske reke su se značajno pročistile, te se u okviru nekih ekoloških projekata rodila ideja da se pokuša vraćanje Tiskog cveta u njih, a ubacivanjem jaja uzetih iz reke Tise.

“Filozofija čovečanstva, naročito u vreme velike industrijalizacije Evrope, bila je da svu industriju smešta pored vode, ne bi li voda odnela sav otpad koji industrija proizvede. Nažalost, svako veće mesto uz Tisu veliki je zagađivač reke. Iako svaka reka ima moć samoprečišćavanja, ako mi ispustimo nešto u Novom Kneževcu, reka se pročisti do Sente, ali onda Senta ubaci svoje otpadne vode i to tako ide do Ušća u Dunav”, napisano je u predavanju “Spasimo naše vode” Spasilačkog tima “Tisa”.

Spasilački tim je, pored svojih akcija spašavanja i edukacije, vrlo orijentisan i na očuvanje prirode i ekologiju. Prema njihovim podacima, postoje nezanemarljivi problemi koji značajno ugrožavaju ekosistem u priobalju naše Tise. Skraćenjem toka i isušivanjem meandara ova reka je izgubila svoja prirodna mresišta, što znači da je nekad bila još bogatija ribom i prirodnim plavnim zonama koje su privlačile nebrojeno mnogo barskih ptica. Pored toga, danas se uski šumski pojas uz reku seče i sade se kanadske topole koje imaju malu ekološku vrednost. Njihov korenov sistem voda potkopava i one se same od sebe urušavaju, dok autohtone (domaće) crne i bele topole imaju veoma razgranat korenov sistem i vezuju obalu, čime se sprečava erozija okolnog zemljišta i obezbeđuje zaštita obala od spiranja i poplava. Zatim, stara stabla domaćih topola i hrasta pogodna su za gnežđenje najvećeg evropskog orla – belorepana, i crne rode, koja je takođe prirodna retkost. Spasilački tim upozorava i na to da je izgradnja brane u Bečeju još jedan ekološki promašaj. “Protok vode je usporen, što je uslovilo taloženje velikih količina mulja na tisko dno, a mulj je ugrozio opstanak Tiskog cveta”, poručili su.

U naletu vetra severca roj Tiskog cveta silinom proleće pored nas i mi pokušavamo da ga izbegnemo. Nekoliko njih se ipak upetljalo u naše kose i popadalo u čamac. Oprezno ih vraćamo u vodu. Naš kapetan okreće volan i ova kratka ali magična avantura polako se privodi kraju. Dok se zraci zalazećeg sunca stidljivo pomaljaju kroz uporne oblake, mi posmatramo u daljini razigrano komešanje na površini vode.

To Tiski cvet pleše svojim poslednjim plesom u jednom dahu.

Mina Delić