Ove godine u junu je posle šest godina sud izrekao presudu po kojoj je Privatno Pogrebno Preduzeće „Funero“ u pravu, opština Subotica je prekršila zakon i godinama zabranjivala ovom privatnom preduzeću da obavlja pogrebne ceremonije na državnim grobljima u Subotici.
Javno Pogrebno Preduzeće je sa težnjom ka tržišnoj dominaciji počelo pre više od deset godina, kaže Jožef Miškolci, osnivač „Funera“. 2016. godine su se susreli sa svemoćnom „političkom voljom“ lokalne vlasti, kao i naprednjačke, koja se podsmeva zakonima. On dodaje da je uveren da sve ima veze sa činjenicom da je i on imao ulogu u osnivanju Mađarskog pokreta 2015. godine.
Odluka je doneta posle pet godina
-Drugostepeni sud je nedavno odobrio prvostepenu presudu privrednog suda u Subotici. Shodno tome, opština Subotica je morala odmah da uplati 5 295 000 dinara na ime naknade, 462 000 dinara na ime sudskih troškova i 668 000 dinara na ime kamate, a na račun Funera, što su i učinili, objašnjava Miškolci.
On smatra važnim da istakne šta se desilo sa iznosom koji im je prebačen kao kompenzacija, pa kaže da su kupili pogrebno vozilo za 3,6 miliona dinara, a svi radnici koji su u tuženom periodu radili u Funeru, a tu su i danas, ili su u međuvremenu otišli u penziju, dobili su prošlogodišnju mesečnu zaradu, odnosno 65 000 dinara.
-Sudski spor se otegao skoro pet godina, opština je tražila nova i nova stručna mišljenja, zbog čega su kamata i sudski troškovi na kraju bili tako visoki. Voleo bih da smo se u međuvremenu dogovorili, ali nije bilo volje za to od strane grada – kaže Miškolci.
Jožef Miškolci: Na kolenima smo molili samoupravu ispred gradske kuće (Foto: privatna arhiva)
Šta je prethodilo
Jožef Miškolci kaže da „rat“ traje od 2011. godine, kada je Pogrebno započelo tržišnu aktivnost i učinilo sve kako bi uživalo u monopolskim prednostima i istisnulo privatni sektor. To se 2016. godine susrelo sa političkom voljom. Naprednjačko i SVM predstavničko telo je 30. marta 2016. godine usvojilo nezakonitu gradsku uredbu, kojom se obezbeđuje monopol. Prema ovome, oni su imali pravo samo da odu po mrtvaca i odnesu ga u hladnjaču, a zatim u kapelu. Uopšte im nije bilo dozvoljeno da učestvuju na ceremoniji. Miškolci kaže da je upravo on izmislio i uveo služenje kao uslugu, to nije komunalna delatnost, već tržišna usluga.
-Pre početka sudskog spora je mnogo urađeno da se ova nezakonitost zaustavi. Počeli smo prikupljanje potpisa, za šta u Subotici još nije bilo primera: 15 100 glasača je potpisalo za poštovanje zakona. To je bilo potrebno, da bi obavezalo normalne političare, ali se nije uvažilo. U junu 2016. godine predali smo potpise Tivadaru Bunfordu, tadašnjem predsedniku Skupštine grada. Posle devedeset dana su preinačili jednu ili dve rečenice, ali su nezakonitost ostavili. Drugim rečima, želje petnaest hiljada ljudi su pomeli sa stola kao mrve. Mislio sam da će građani na izborima kazniti političare. Narod je zanimljiv, protestovali su, ali su glasali za njih – podseća se Miškolci. Na kraju, nije preostala druga opcija, te je 5. decembra 2017. godine opština tužena da isplati odštetu „Funeru“ za pretrpljenu štetu. Tužili su se godinu i po dana, dok je ceo slučaj trajao više od četiri godine. Sve ove godine oni nisu smeli da održavaju ceremonije na grobljima.
-Meni nije bilo važno koliku ćemo odštetu dobiti, već da političarima lupim šamar, kad su već rešili da me gaze. Da to i dokažem, borio sam se za istinu deset godina, a oni su namerno prihvatili nezakonitost, samo da unište „Funero“. Verovao sam u sud, ne bez razloga, jer još uvek postoje hrabre sudije koji poštuju zakon. Uradili smo sve što smo mogli da ne donesu loše odluke. Ministarska revizija je utvrdila da gradska uredba nije u skladu sa zakonom i dala je šest meseci za izmenu. To se nije dogodilo. Na nezakonitost ih je upozorila i Komisija za zaštitu konkurencije. Uzalud. Smatram da je to glupost, a sada je ona koštala Subotičane više od šest miliona dinara. Nažalost, to ne plaćaju oni koji su svesno glasali protiv zakona. Štaviše, većina njih nije ni znala za šta glasa, samo su se držali partijskih uputstava.
Kakve veze sa svim tim ima Mađarski pokret?
Miškolci kaže da je uveren da se radilo o namernoj nezakonitosti i za to ima i dokaze.
-Formiranje Mađarskog pokreta i moja situacija su usko povezani. SVM je izdao naredbu posle izbora, da ako više ne mogu da zbrišu Mađarski pokret, onda se njegovi članovi moraju onesposobiti jedan po jedan. Ova politička volja odgovarala je težnjama za monopolom Pogrebnog. Nezakonitu opštinsku uredbu branili su govornici SVM-a na sednici predstavničkog tela, a naprednjaci su, po običaju koalicionih partnera sa govornice takođe izneli popriličan broj laži. Mađarski pokret, predvođen Jeneom Maglaijem, samo se založio za poštovanje zakona, predati su predlozi za amandmane, koje je šaljiva koalicija zbrisala sa stola kao mrve. Jedan naprednjački lider mi je šapnuo u tajnosti da je ova uredba zahtev koalicionog partnera, odnosno SVM-a, i da oni nemaju nikakvog interesa u tome. Ova priča je imala mnogo aktera koji su znali šta rade i zašto. Tu sam se razočarao u pravnike. Tokom pokušaja modifikacije i poboljšanja, vođa SVM frakcije, diplomirani pravnik Janoš Nagel, najoštrije je branio ovu nezakonitost. To je tako kada svoju profesiju prodate politici. Tada već član Mađarskog pokreta, gradonačelnik Jene Maglai, dospeo je u tesnu situaciju: ako ne predloži nezakonitu uredbu, već je bilo pripremljeno da to uradi Ilija Maravić, predsednik Skupštine grada. Zato je Maglaijeva predstavnička grupa odmah podnela 16 amandmana. A nadležna komisija sastavljena uglavnom od pravnika (Laslo Kerekeš, predsednik, Dragan Trklja, Dušan Cvrkušić, Petar Balažević, Branislav Joka i Vesna Prćić) za samo 30 minuta na sastanku 30. marta 2016. godine, odbila je amandmane bez ikakvog razmatranja – kaže Miškolci.
„Funeru“ je konačno vraćeno pravo da vrši ceremonije prošle godine, odnosno u februaru 2021. godine, kada je Ustavni sud proglasio nezakonitost, a Komisija za zaštitu konkurencije upozorila Javno preduzeće Pogrebno: ako se ne bude pridržavalo zakona i bude opstruisalo „Funero“, biće kažnjeni sa nekoliko miliona. Gradska uredba ni od tada nije promenjena. Iako se situacija vratila na stanje od pre deset godina, ostale nezakonitosti u uredbi ni od tada nisu poništene.
-Oni koji su 31. marta 2016. godine svesno glasali za nezakonitu uredbu neće osetiti kaznu po svom džepu, iako bi to bilo pravedno. Možda bi ubuduće odgovornije predstavljali ljude u predstavničkom telu grada – naveo je Miškolci.
ZA uredbu su glasali: Dejan Antić, Petar Balažević, Beata Bognar, Slavinka Cvijetić, Dragutin Soković, Gojko Radić, Ana Ivanović, Laslo Kerekeš, Darko Matić, Modest Dulić, Predrag Bobić, Samir Rustemović, Robert Santo, Dušan Stipanović, Josipa Vojnić Tunić, Saša Vučinić, Mirko Bajić, Vesna Berta, Aleksandra Bukvić, Erika Dorogi, Stevica Drčić, Timea Horvat, Arpad Katona, Ilija Maravić, Nikola Milićević, Nataša Marušić, Desanka Repac, Mitar Samardžić, Siniša Skenderović, Ivan Ušumović, Veljko Vojnić.
PROTIV uredbe su glasali: Endre Čuso, Ilona Husak Hof, Pal Javor, Marta Kovač Torok, Zoltan Terek, Laslo Ubori, Zoltan Devavari, Josipa Ivanković, Jožef Hužvar, Branko Pokornić, Radmilo Todosijević, Tamara Zagorac Mešter.
Nisu bili prisutni kod glasanja: Silard Almaši, Anđela Horvat, Đerđ Bucko, Darko Antelj, Aleksandar Grubor, Srđan Evetović, Ištvan Hasko, Arpad Loboda, Tibor Murenji, Đenđi Seleši, Oliver Dulić, Ervin Ištvan, Ivan Francisković, Đula Laslo, Ljiljana Laban, Slavko PArać, Svetlana Stipanović, Marta Šereš, Đurđica Vukelić.
U Gradskom predstavničkom domu koji broji 67 članova, 31 član je glasao sa DA, 12 njih sa NE, a glasanju nisu prisustvovala najmanje 24 poslanika (možda ne bez razloga).
Išli su u koloni sa krstovima u Subotici – ali je bezakonje ipak zavladalo (Foto: privatna arhiva)
