Ujedinjene nacije su u ponedeljak, 20. marta, objavile izveštaj u kome se objedinjuju godine istraživanja klime, biodiverziteta i prirode, kako bi se prikazala slika efekata globalnog zagrevanja na svet prirode, zaključujući da „nema vremena za neaktivnost i odlaganja“, izveštava Euobserver. Telo UN koje objavljuje izveštaje – Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) – kombinuje hiljade stranica istraživanja koje su napisale stotine istraživača iz celog naučnog spektra.

Izveštaj će predstavljati osnovu klimatskih politika širom sveta narednih godina. On pokazuje da se klimatska katastrofa već dešava jednostavnijim jezikom od istraživanja na kom se zasniva, definišući gde je šteta najveća, koje vrste će biti najteže pogođene i gde je potrebna akcija.

Otvarajući konferenciju u švajcarskom gradu Interlakenu, predsedavajući IPCC-a Hoesung Li, rekao je da će „kada bude odobren, zbirni izveštaj postati osnovni politički dokument za oblikovanje klimatskih akcija u ostatku ove ključne decenije“.

Ne samo klima

Izveštaj jasno pokazuje da je promena temperature jedan od mnogih problema. Njegov fokus na međusobne veze između sistema je od suštinskog značaja, pokazujući da je akcija potrebna svuda odjednom.

Upotreba pesticida i veštačkih đubriva, pogrešno navodnjavanje, monokulture koje pokrivaju velike delove planete, krčenje šuma za proizvodnju mesa i erozija, doveli su do degradacije trećine zemljine površine. Procenjuje se da ljudi svakih pet sekundi unište površinu ekvivalentnu fudbalskom terenu, što čini deset miliona hektara godišnje. Kao posledica toga, procenjuje se da 150 vrsta dnevno nestane zbog ekonomske aktivnosti. A uništavanje morskih ekosistema i tla i izumiranje vrsta utiču na našu sposobnost da napredujemo ili čak preživimo.

Jedno od najvećih dostignuća konferencije UN o klimi u Parizu 2015. godine bio je sporazum 197 zemalja da ograniče globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa. Sve iznad ove brojke, moglo bi da izazove jednu od mnogih klimatskih prekretnica. Prelomne tačke u klimatskom sistemu, kao što su otapanje ledenih pokrivača Grenlanda i Zapadnog Antarktika, pomeranje sistema Golfske struje, otapanje regiona permafrosta i odumiranje amazonskih prašuma, mogli bi da rezultiraju time da globalno zagrevanje postane nezaustavljivo.

Zaštita staništa

Zvaničnici UN-a su u ponedeljak istakli da je izveštaj zasnovan na rešenjima. Ali mnogi stručnjaci smatraju da je fokus previše na merama određivanja cene emitovanja gasova i smanjenju emisija, dok su gubitak staništa i biodiverzitet u pozadini.

U nedavnom intervjuu nemačkoj štampi , profesor biodiverziteta u Hamburgu Matijas Glaubreht, rekao je da čovečanstvo pili granu na kojoj sedi. Tačna stopa gubitka procenjenih osam miliona vrsta u svetu (mnoge od njih su bube i insekti) je „nesaznatljiva“ prema njegovim rečima. Profesor Glaubreht posebno naglašava da broj od nestajanja 150 vrsta dnevno predstavlja pokušaj da se pojednostavi gubitak biodiverziteta za kreatore politike koji treba da sprovedu mere za sprečavanje.

I tako.

Ostaje samo da se vidi u budućnosti da li će se čovečanstvo konačno opasuljiti i spasiti sopstvenu planetu.

Klimatske promene (Foto: youmatter.world)