Ove godine, oko polovine zemaljske populacije, znači oko 4 milijarde ljudi, učestvuje u izborima, a što se opisuje kao najveća izborna godina u zabeleženoj istoriji. Neki istraživači su zabrinuti da bi 2024. godina mogla biti jedna od najvećih godina za širenje dezinformacija. U pitanju je naravno obmanjujući sadržaj, jer se dezinformacije namerno stvaraju.

Snažna debata i argumenti uoči izbora su temelj demokratskih društava. Političke partije se već dugo nadmeću da dobiju odobravanje birača i podvrgavaju svoje različite politike javnoj kontroli. Međutim, razlika je u tome što onlajn pretraga i društveni mediji omogućavaju da se tužakanja i protivtužakanja podnose skoro beskonačno.

Kako izveštava nature.com, studija u časopisu Nature1 od prošlog meseca ističe ranije nedovoljno vrednovan aspekt ovog fenomena: postojanje praznina, informacionih prostora kojima nedostaju dokazi, u koje ljudi koji traže da provere tačnost kontroverznih tema mogu lako da upadnu. Časopis sugeriše da kampanje medijske pismenosti koje naglašavaju sâmo pretraživanje informacija na mreži moraju da budu pametnije. Provajderima pretrage možda neće biti više dovoljno da se bore protiv dezinformacija samo korišćenjem automatizovanih sistema za odbacivanje prioriteta ovih izbora. Istinska, trajna rešenja za problem koji bi mogao biti egzistencijalni za demokratiju, treba da bude partnerstvo između dobavljača pretraživanja i izvora znanja zasnovanog na dokazima.

Mehanika širenja dezinformacija i polovičnih informacija dugo je bila aktivna oblast istraživanja. Prema „efektu iluzorne istine“, ljudi nešto doživljavaju kao istinito što su mu više izloženi, bez obzira na njegovu istinitost. Zvuči komplikovano, ali zapravo nije, pomislite samo na režimske medije u Srbiji, koliko su zatrovali medijski prostor potpunim dezinformacijama, a sve po diktatu vlasti.

Pomenuti fenomen datira od pre digitalnog doba, a sada se manifestuje putem pretraživača i društvenih medija.

U jednom eksperimentu, učesnici su koristili pretraživač da verifikuju tvrdnje da je američka vlada proizvela glad zatvaranjem tokom pandemije COVID-19. Kada su unosili termine koji se koriste u netačnim vestima, kao što je na primer „proizvedena glad“, da bi dobili informacije, veća je bila verovatnoća da će pronaći izvore koji nekritički izveštavaju o veštačkoj gladi.

Nature se obratio Google-u da pitaju šta bi još moglo da se uradi da bi pretraživač preporučio kvalitetnije informacije u svojim rezultatima pretrage. Google-ovi algoritmi rangiraju vesti uzimajući u obzir različite mere kvaliteta, kao što je koliko je deo sadržaja usklađen sa konsenzusom stručnih izvora o nekoj temi. Na ovaj način pretraživač ukida prioritet nepotvrđenim vestima, kao i izvorima vesti koji prenose neutemeljene vesti iz njegovih rezultata. Štaviše, njegovi rezultati pretrage sadrže upozorenja o sadržaju. Na primer „udarna vest“ ukazuje na to da će se priča verovatno promeniti i da bi čitaoci trebalo da se vrate kasnije, kada bude dostupno više izvora. Postoji i kartica „o ovom rezultatu“, koja objašnjava više o izvoru vesti – iako korisnici moraju da kliknu na drugu ikonu da bi joj pristupili.

Jasno je da kopiranje termina iz netačnih vesti u pretraživač pojačava dezinformacije, što ga čini lošom metodom za proveru tačnosti. Dakle, šta bi se još moglo učiniti da se ljudi usmere ka boljim izvorima? Google ne uklanja sadržaj ručno, niti derangira rezultat pretrage; niti moderira ili uređuje sadržaj na način na koji to rade sajtovi društvenih medija i izdavači. Google ostaje pri stavu da su, kada je u pitanju obezbeđivanje kvalitetnih rezultata, budućnost automatizovane metode koje rangiraju rezultate na osnovu mera kvaliteta. Međutim, mogu postojati dodatni pristupi da se spreči da ljudi upadnu u pomenute informacione praznine dezinformacija, kao što i sam Google priznaje.

Neka vrsta ljudskog inputa, na primer, može poboljšati sisteme interne provere činjenica, posebno o temama o kojima možda nema pouzdanih informacija. Kako se ovo može učiniti, važna je tema istraživanja, ne samo zato što krajnji rezultat ne bi trebalo da bude cenzura, već i da se ljudi zaštite od štete i zla.

Takođe postoji i mnoštvo literature o poboljšanju medijske pismenosti – uključujući i predloge za više ili bolje obrazovanje o razlikovanju različitih izvora u rezultatima pretrage. Prema mišljenju nekih istraživača, razumevanje da različite grupe stanovništva imaju različite potrebe, takođe bi moralo da bude uključeno u kampanje medijske pismenosti. Istraživački časopisi, kao što je Nature, takođe imaju ulogu u premošćivanju praznina podataka; to ne može biti samo odgovornost provajdera pretraživača. Drugim rečima, svaki odgovor na dezinformacije treba da bude partnerski.

Jasno je da tu ima puno posla. Međutim, potreba za rešavanjem ovog problema je hitna, jer će generativna veštačka inteligencija i veliki jezički modeli dovesti dezinformacije do mnogo većih visina. Često pominjana fraza „pretraži na mreži“, mogla bi da poveća uočljivost netačnih vesti, umesto da je smanji. U ovoj superizbornoj godini, ljudi treba da imaju pouzdanja, da znaju da je zapravo najbolji izbor za informaciju koja dolazi iz nepouzdanog izbora, taj da je ignorišu.

Kao i sve ostalo i ovo je stvar edukacije.

Internet (Foto: seecult.org)