2016. godine, subotičko Gradsko veće donelo je odluku kojom državno pogrebno preduzeće stavlja u monopolski položaj. Debata se u osnovi vodila oko ceremonije: u lokalni zakon je ugrađeno da privatne firme ne smeju da vrše pogrebne ceremonije na državnim grobljima. Uzalud su privatne pogrebne kompanije opštini i ministarstvima ukazivale na to da je ova uredba nezakonita, pa i uprkos zahtevu više od petnaest hiljada građana, subotička gradska uprava je odbila da poštuje zakon. Pošto su iscrpeli sve mogućnosti, Funero se obratio Ustavnom sudu, koji je pre nekoliko dana ukinuo deo uredbe koja se odnosi na monopol.

Jožef Miškolci, vlasnik privatne pogrebne kompanije Funero, istakao je da Ustavni sud nije dao opštini rok da izmeni upitni propis, već je odmah ukinuo zabranu koja se odnosi na privatne kompanije.

Lokalna uprava je osporavala zakon, ali i volju građana i crkve

Šta je samouprava zabranila odlukom privatnim firmama?

– Prevoz mrtvih unutar groblja, rad rashladnih komora, organizaciju ceremonija i sahrane. To je sada ukinuo Ustavni sud, koji je takođe presudio da u slučaju crkvenih groblja opštinska samouprava ne može da potražuje dokumenta kojima i sama može imati pristup. Čak je i u slučaju crkvenih groblja subotička opština postupila nezakonito, jer zakon kaže: sahranu i održavanje treba odobriti onom kome crkva želi. Međutim, gradonačelnik Bogdan Laban je već tri godine van zakona odbijajući da udovolji zahtevu crkve.

Prikupljanje potpisa je započeto i mnogo njih je ovo podržalo. Kako to ocenjujete?

– U istoriji Subotice nikada nije bilo ovako masovnog građanskog protesta. Prema zakonu, trebalo je prikupiti 10% potpisa birača, odnosno 12.700 ljudi je trebalo da se potpiše. Mi smo pre tri godine predali 15.200 potpisa. Ovo je opština bezobrazno skinula sa dnevnog reda. Pravili su se kao da su nešto uradili, ali uredba nije pretrpela čak ni kozmetičke intervencije. U osnovi, ovo je vezano za Bogdana Labana i Tivadara Bunforda, s obzirom da je to njihova nadležnost. Oni nisu uzeli u obzir zahteve građana, koji su samo to tražili da sahrane budu po zakonu. Sada se ispostavilo: građani su imali pravo! Kontaktirali smo Ministarstvo državne i lokalne samouprave, ali su oni odbili da se bave time. Rekli su da nisu nadležni, iako je baš njihov posao da isprave nezakonitosti u opštinama. Ali, s obzirom da je ministar Ružić kadar socijalističke partije i ne bi voleo da dobije otkaz, zbog toga se nije suprotstavio naprednjačkoj lokalnoj vlasti. Slučaj je prebačen Ministarstvu saobraćaja i infrastrukture na čelu sa Zoranom Mihajlović – koje je stručno ministarstvo komunalnih delatnosti – a tamo su rekli da nemaju pravo da se umešaju u rad samouprave, pa zato ni oni nisu nadležni. Nije ostalo ništa drugo osim da se obratimo Ustavnom sudu.

Koliku štetu je prouzrokovala monopolizacija privatnim firmama?

– Moralno veliku. I materijalnu, jer je onemogućila tržišnu konkurenciju. Tačna suma štete će uskoro izaći na videlo. U jednoj parnici tražimo od opštine naknadu štete za prvih godinu i po dana. Očekuje se da će ovaj slučaj biti okončan do proleća. Sada od suda zavisi da li će dosuditi odštetu. Mislim da bi trebalo da je dosudi, s obzirom da je sada već činjenica da je opštinska odluka bila nezakonita.

Kako je ova uredba uticala na živote građana?

– Administracija je postala komplikovanija i nisu mogli za svoj novac da izaberu koja firma će vršiti ceremoniju. Razliku između obavljenog posla pojedinih kompanija građani primećuju. Nije svejedno kako se ponašaju prema ožalošćenima. Monopol je u mnogim aspektima doveo do pada kvaliteta. Nije ni to sporedno na primer, koliko ljudi govori mađarski u službi za odnose sa strankama u jednom pogrebnom preduzeću. Ove stvari predstavljaju glavni problem, a ne da li će opstati jedno ili drugo pogrebno preduzeće ili Funero. Najvažnije: zakon se mora poštovati! Njega ne može nadvladati ni Bogdan Laban, ni Srpska Napredna Stranka, ni Savez Vojvođanskih Mađara.

„SVM je od srca želeo da me upropasti“

Koji je bio razlog da lokalna vlada izda ovu nelegalnu uredbu?

– Svi znaci ukazuju na to da je celu ovu nezakonitost tražio Savez Vojvođanskih Mađara, da bi mene upropastili. Želim ovo da potkrepim sa dva argumenta. Prvi: jedan od naprednjačkih savetnika je priznao da oni u ovome nisu imali nikakav interes, već je to zatražio koalicioni partner, tj. SVM, a oni su disciplinovano to izglasali. Time su izašli u susret starim zahtevima za monopol Vesne Prćić, direktorice pogrebnog javnog preduzeća. Drugi argument: u gradskom veću je praksa da ko ima „slučaj“ na dnevnom redu, njega poslanička grupa brani. Znači, ako je naprednjački, onda u vezi toga oni mogu da se oglase u debati, a SVM-ov savetnik samo izađe, i kaže da se njegova poslanička grupa slaže sa tim. U ovom slučaju pak, Janoš Nagel, vođa SVM frakcije je najviše branio ovu nezakonitu uredbu. Građani, hvala Bogu, nisu ovako razmišljali. Oni su i dalje dolazili i koristili one usluge koje smo mogli da im pružimo – kod nas su kupovali, mi smo vršili transport, rashlađivanje -, i tamo gde je moglo, tj.na crkvenim grobljima, nama su poveravali ceremoniju. Opština nije mogla da natera crkvu da proguta ovaj monopol. Jako su želeli. Za mene je ova nezakonitost nerazumljiva. Našu peticiju je potpisalo petnaest hiljada Subotičana, onih koji raspolažu biračkim glasom! Lagali su ih i ignorisali. U opštinskoj samoupravi radi makar petnaest-dvadeset diplomiranih pravnika, Janoš Nagel je takođe diplomirani pravnik,advokat, pa bi tačno trebali da znaju šta je po zakonu. Međutim, pravnici treba da podvuku rep i uši i da kažu, „da, ovo je po zakonu, ovo je dobro“ na ono što kažu političari. Ovo je ponižavajuće za pravnike. Treba još dodati da je prilikom donošenja dotične uredbe Ilija Maravić bio predsednik skupštine, a Jeno Maglai gradonačelnik. Pre nego što bilo ko optuži Maglaija, treba znati: Maglai je za govornicom rekao da se sa ovim ne slaže, a njegova grupa je uložila više od deset amandmana na predlog, ali nijedan od njih nije prihvatila koaliciona vlast. Da li je ovo imalo ikakvog drugog smisla osim „treba upropastiti Miškolcija?“ Ne može a da se ne primeti politička namera. Verovatno su izdali uputstvo, ko je član Mađarskog pokreta ili nije prijatelj SVM-a, njega treba upropastiti. Po bilo koju cenu. Čak i nezakonitostima. A vlast nije zanimalo da to rade na štetu građana.

Šta su tačno tražili građani u peticiji?

– Sledeće: „Na osnovu 75. člana Statuta Grada Subotice, u skladu sa 68.članom zakona o Lokalnim Samoupravama, mi, dolepotpisani građani Subotice predlažemo Gradskom Veću Subotice da donese novu uredbu o sahranama i grobljima, koja bi zakonski omogućila tržišnu konkurenciju u svemu što zakon ne ograničava, što znači osim sahrane, za svaki predmet iste.“

Šta je odgovorila samouprava na zahtev građana?

– Kada smo predali, ja sam očekivao da će bar neko sesti sa nama i pitati šta zahtevaju građani. Ali me niko nikad nije potražio. Ovo je tragično stanje, koje pokazuje da su građani potrebni samo kada treba glasati, ali ako oni traže nešto, to se ne ispunjava. Ovu tvrdoglavost, koja se ispoljava prema građanima i dan danas doživljavam. Dva puta sam pismeno, a potom i javno tražio da me primi Radoslav Vukelić, sekretar opštinskog sekretarijata za komunalne, energetske i saobraćajne poslove. On je najmerodavnija i najnadležnija osoba za ovo pitanje, ali me nije ni odgovorom udostojio. U našem gradu se ne poštuju ni neke druge odredbe komunalnog zakona, postoji barem deset različitih kršenja istog. Isto tako me odgovorom nije udostojila, preuzeći „naprednjači stil“ ni Vesna Prćić, direktorica državnog pogrebnog preduzeća.  Ranije, ako se i nismo slagali, barem smo se kulturno ophodili jedni prema drugima. Trebali bi da se dogovorimo o saradnji posle donošenja odluke Ustavnog suda. Karakteristika pogrebne struke je mir, a ne borba. Za dijalog i kulturno ponašanje, potrebne su dve stranke. Uzalud moja dobra volja da se mirno vratimo zakonitostima. Na prisilnoj sam putanji: kako se drugi ponašaju prema meni, tako se i ja ponašam prema njima. Drugo ne mogu da uradim, ako još želim da odbranin kvalitet pogrebnih usluga. U Srbiji je u ovom smislu Subotica sigurno bila najbolja, ako uopšte nekog iz lokalne vlasti ovo zanima. Zato što građane zanima. Navikli su se. Očekuju kvalitet za svoj novac.

Šta se menja time što je ustavni sud ukinuo monopol?

– U prvom redu, ljudi mogu da biraju ko će vršiti sahranu i ponovo će biti zdrave konkurencije. Firme će obraćati više pažnje i vratiće se ponovo dostojanstvene sahrane, kakve su nekada bile. Administracija će biti praktičnija i brža. Ranije za Suboticu nisu bile karakteristične prepodnevne sahrane. Pošto je državno pogrebno preduzeće odjednom ponelo ogroman teret na svojim plećima, a za šta nisu imali dovoljno ljudi, uveli su da su sahrane od pola deset. Može se zamisliti da će sahrane ponovo biti u popodnevnim časovima, u normalno vreme. Od donošenja odluke ustavnog suda nisam uspeo da razgovaram ni sa samoupravom ni sa državnim pogrebnim preduzećem, a korektno vreme strpljenja je isteklo. Ovih dana će Funero početi vršenje ceremonija u dozvoljenim zakonskim okvirima. Ako to ne budu dozvolili, onda počinje nova parnica. Mrzim parničenje, ali ne postoji drugi način, ako se budu usudili da se protive odluci ustavnog suda. Nova parnica se onda neće odvijati protiv samouprave, već javnog preduzeća. Nemam za to osnova u prošlosti, ali sam optimističan: talasi će se izgladiti na normalan ljudski način.

U mnogim gadostima postoji i malo radosti?

– Da. Delom što mi, pogrebnici, nismo prevarili građane, kada smo ih zamolili za potpisivanje peticije. Nadalje, da u moru sprovođenja zakona barem institucija ustavnog suda štiti zakon. Tako sada vidim stvari.

Neka vlast prizna da je pogrešila!

Nisam mogao ni da zamislim da postoji tako bezobrazna vlast, koja zahtev petnaest hiljada građana samo pomete sa stola, kao da nije ni bio tamo. Samo što nisu ismejali građane. I uradili su to! Mislim da je minimum da Bogdan Laban i Tivadar Bunford traže izvinjenje od naroda i da priznaju da su pogrešili, da je ono što su uradili bilo loše i nezakonito, otežali su živote građana, ali više neće.

Autoritet gradske vlasti je mogao biti sačuvan

Tivadar Bunford (levo) kao predsednik skupštine grada Subotice preuzima peticiju potpisanu od strane 15.200 građana od Jožefa Miškolcija (desno), organizatora.

– Tivadar Bunford je tada još mogao da napravi korak. Mogao je da kaže sledeće, „ljudi, petnaest hiljada ljudi ima jedan zahtev, ja sam ga preuzeo, dajte da se ne blamiramo, a i da mene ne blamiraju, nego da sednemo sa organizatorima peticije i da vidimo, šta je to što bi trebalo promeniti“. Tada još nije bilo prekasno da se iskoreni nezakonitost bezakonja. Još uvek je mogao biti spašen autoritet gradske vlasti (po ovom pitanju). Ali nisu iskoristili ovu mogućnost. Iako je Bunford obećao fer tretman, njima to nije bilo ni na kraj pameti! Po zakonu o samoupravi, 60 dana po uručivanju građanske inicijative, mora se dati odgovor. Na sledećoj sednici skupštine opštine, ne da nisu dali odgovor, već su doneli odluku da stručna služba sastavi predlog o ovome u roku od 90 dana. Građani nikad nisu dobili smislen odgovor. Ni ja, koji sam bio organizator. U međuvremenu, normalno živeći u hodnicima, kancelarijama i svečanim salama gradske kuće, nisu ni pocrveneli – izjavio je Jožef Miškolci.

Imre TOT

Prevod: Ljudmila Janković Gubik