Tamara Misirlić je rođena u Vranju 2002. godine, a veoma je ponosna i na svoje kosovsko poreklo. U uzrastu od 16 do 20 godina bila je šampionka u karateu, nosilac je crnog pojasa i osnivač Humanitarne fondacije Tamara Misirlić. Trenutno je studentkinja Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu i Pravnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici. Po završetku studija želi da postane advokat. Višestruka je šampionka Srbije, osvojila je sedam zlatnih medalja na državnim prvenstvima.

2023. godine je dobila trenersku licencu i osnovala Sportsku školu Zmaj, koja broji više od 150 članova u Vranju i Subotici. Organizator je oko 250 humanitarnih akcija tokom kojih je pomoć i negu dobilo više od 240 porodica. 2022. godine je osnovala Humanitarnu fondaciju Tamara Misirlić, a trenutno se na tri mesta istovremeno grade kuće za tri siromašne porodice, od kojih jedna u Mirgešu kod Subotice.

Tamara je za Čaladi Ker ispričala da je dobrotvornim radom počela da se bavi sa šesnaest godina i tada je sagradila prvu kuću u koju je potom mogla da se useli jedna siromašna porodica. Osim u Srbiji, uz njenu pomoć su izgrađene kuće i na Kosovu i u Bosni, a dva puta je bila i u Africi. Tamo su u ta dva navrata kopani bunari za decu koja nisu imala vodu za piće. U proteklih sedam godina pomoć je dobilo 250 porodica.

Za nju nije važna samo izgradnja kuće, već i obilazak starijih, usamljenih ljudi, koji možda godinama nisu imali sa kim da porazgovaraju i koje su svi zaboravili. Zagrli ih, razgovara sa njima, odnese im mali paket.

Tamarina starija sestra živi u Subotici i vodi Sportsku školu Zmaj, koju je Tamara osnovala pošto zbog povrede više nije mogla profesionalno da se bavi sportom. Od sestre je čula i za porodicu Mačković iz Mirgeša, koja je živela u nehumanim uslovima, u ruševinama bez struje, vode, kreveta i drugih osnovnih potreptština. Tako je živela ova porodica sa šestoro dece, od kojih troje sa invaliditetom, a i majka ima ozbiljne zdravstvene probleme. Tamara je smesta stupila u akciju i prikupila potreban novac. Ruševine su srušene, a na njihovom mestu se gradi lepa i velika porodična kuća.

-Prvo smo sve ovo radili sami, tri godine, uz podršku moje porodice, a zatim i uz pomoć bliskih prijatelja. Zatim sam shvatila da mogu da okupim ljude i promenim svet. Što se tiče porodice iz Mirgeša, već smo pripremili temelje i uverena sam da će kuća biti gotova za mesec dana – ispričala nam je Tamara.

Ona je stalno na terenu, jer iako majstori rade svoj posao, gde god se gradi, Tamara je tu.

-Ovo je za mene neizreciva radost. Mi menjamo živote dece i bićemo tu za njih i ubuduće, pomažući im u svakodnevnom životu, osnivajući mala preduzeća, kako bi u budućnosti mogli da opstanu i zarađuju za život. Oni mogu da računaju na nas dugoročno – kaže Tamara.

Kada smo otišli da posetimo lokaciju o kojoj je reč u gornjim redovima, zatekli smo jednu od starijih ćerki. Marija ima 15 godina, učenica je Srednje zdravstvene škole i želi da postane medicinska sestra. Iako nije primljena na smer koji je želela, učiniće sve da ostvari svoj san. Kaže da su živeli u veoma teškim okolnostima, ali je bilo još teže to što ih vršnjaci nisu prihvatili. Želja im je da imaju svoju sobu sa radnim stolom i toaletnim stočićem. Tamara dodaje da su zamolili za ružičastu kuću, ali oni imaju mnogo lepše planove.

I Tamara inače može da se poistoveti sa isključenošću, zna kako je to kada se nekom rugaju. U jednom od prethodnih intervjua je ispričala da je godinama trpela vršnjačko maltretiranje.

-Bavila sam se karateom, što je značilo da smo morali da se presvlačimo, a to je ostavilo duboke ožiljke na mojoj duši. Imala sam šest prstiju i na rukama i na nogama i zato su me nazivali vanzemaljcem, izopštili me i ponižavali. Nekoliko godina kasnije, šesti prst su mi hirurški odstranili. Da mi se to danas desilo, bila bih ponosna na isto i ništa ne bih menjala – dodala je ona.

Tamara Misirlić, devojka koja ljubav nesebično deli (Foto: Margareta Tomo)