Malo se naselja u Vojvodini može pohvaliti tako bogatom mrežom arteških bunara kao Bečej. Topla, žuta voda koja izvire iz dubine zemlje generacijama je služila meštanima, a ljudi su se okupljali oko bunara ne samo zbog vode, već i da bi ćaskali i družili se.

Iako se u većini današnjih domaćinstava slavina može otvoriti jednim pokretom, arteški bunari ostaju prepoznatljiva obeležja grada, a oni koji su se navikli, ne piju ništa drugo do ove vode. Neki to čine zbog njenog lekovitog svojstva, drugi jednostavno iz navike; neki je samo piju, dok se drugi u njoj čak i kupaju. U Bečeju se kaže da će se svako ko jednom popije ovu vodu, jednog dana vratiti u taj grad, bilo da živi, bilo da dodje samo u posetu. Meštani vodu koja teče iz bunara nazivaju jednostavno „žutom vodom“ i ne vole da piju „belu vodu“, to jest onu koja teče iz slavine kao pijaća voda.

Prvi uspešni arteški bunar izbušen je 1904. godine u Bečeju, od strane majstora za bunare Karolja Šoša. Zahvaljujući njemu , grad je ubrzo dobio nekoliko arteških bunara, koji ne samo da su imali ključnu ulogu u snabdevanju pijaćom vodom, već su doprineli i osnivanju kupatila sa jodnom vodom, koje je kasnije postalo čuveno.

Karakteristična žućkasta nijansa bečejske arteške vode posledica je njenog sastava bogatog mineralima i taloga koji se izdvaja nakon što voda dospe na površinu. Voda sadrži znatne količine natrijuma, hidrogen-karbonata, joda i vodonik-sulfida, koji joj daju karakterističan ukus i miris. Za stanovnike Bečeja, ovaj prepoznatljiv miris jedna je od najpoznatijih odlika grada. Za one sa strane, poput nas, voda je jednostavno „loša“, „čudna“ ili „smrdljiva“ – meštani te opise doživljavaju gotovo kao uvredu, a ipak te iste koriste za hlorisanu „belu vodu“.

„I moji unuci piju ovu vodu“

„Dok sam bila mlađa, konzumirala sam „žutu vodu“ iz zdravstvenih razloga. Ispostavilo se da mi je nedostajao jod. Od tada kontinuirano pijem artešku vodu, jer osećam da je potrebna mom telu. I moji unuci piju ovu vodu, a pošto sam po struci hemičarka, smatram da je to u redu“ – objašnjava jedna meštanka.

Jedan bračni par iz Zrenjanina takođe redovno svraća do česme sa dva mlaza u Bečeju.

„Kada svratimo, ponesemo jako puno vode sa sobom. Dolazimo na kupanje u Adu, a u povratku svratimo po vodu. Izvanredna je, ništa drugo ne može da se poredi sa njom“ – kaže jedna Zrenjaninka.

Jedna mlada devojka živi pored „dvoglavog bunara“, kako ga meštani nazivaju. Stoji u redu sa nekoliko bidona od po šest litara. I ona pije tu vodu još od detinjstva.

„Verujem da je ova voda zdrava. Veoma retko pijem neku drugu vodu. Nemaju sve isti ukus, pošto bunari nisu na istoj lokaciji i razlikuju se po dubini – to takođe igra ulogu“ – kaže mlada žena.

Dolazi sa dubine od 230 metara, ima 27 stepeni

Atila Klimo, balneolog i istraživač arteške vode u Bečeju, istakao je dugu tradiciju grada u korišćenju arteške vode. Ona se prvenstveno koristi kao voda za piće, mada je i kupanje u njoj efikasno.

„Prva bušotina je izbušena 1894. godine, zahvaljujući porodici Reperger. Bunari koji su trenutno u funkciji imaju slobodan isticaj, crpeći vodu na površinu iz vodonosnih slojeva na dubinama od 230 do 310 metara. Značajno se razlikuje od takozvane ′bele vode′. Bečej već 30 godina ima postrojenje za preradu vode i koristi 17 bunara, snabdevajući stanovništvo vodom odličnog kvaliteta. Ipak, mnogi ljudi, uključujući i mene, radije piju ′žutu vodu′ „ – rekao je Klimo.

Arteška voda je meka, sa tvrdoćom od 12-13 i pH vrednošću od 7,5-8,1. To je bikarbonatna voda koja sadrži jod, brom i sulfate.

„Kažu da kada se jednom naviknete na ovu vodu, ništa drugo ne gasi vašu žeđ i ne možete ništa drugo da pijete. Tako je i kod mene“ – dodao je Atila Klimo.

Kako ovaj stručnjak kaže, artešku vodu iz Bečeja takođe je ispitivalo i beogradsko Odeljenje za balneologiju pedesetih godina prošlog veka, a tadašnji rezultati su dokazali da njena redovna konzumacija pomaže u smanjenju simptoma hroničnog gastritisa i enteritisa, a preporučuje se i nakon operacije uklanjanja bubrežnog ili žučnog kamenca. Pored toga, značajno podržava sluzokožu digestivnog sistema.

„Međutim, voda ima visok sadržaj natrijuma, što može izazvati zadržavanje soli i potencijalno dovesti do komplikaija kod osoba sa visokim krvnim pritiskom – mada nisam čuo da je neko zaista imao zdravstvne probleme od ove vode“ – kaže balneolog.

Što se tiče kvaliteta vode, Klimo ističe da redovno sprovode temeljno čišćenje i kontrolu.

„Ja već 65 godina živim u Bečeju i ne sećam se da su bunari ikada zatvarani zbog nepravilnosti. Reč je o bunarima sa neprekidnim protokom, nema stagnacije, tako da je kvalitet vode dobar“ – potvrdio nam je Klimo.

Tri funkcionalna bunara

Gabor Kuti, tehnički direktor komunalnog preduzeća „Vodokanal“, rekao nam je da je prvi arteški bunar u Bečeju izbušen 1904. godine. Prethodno je bilo pokušaja, ali je na kraju Karolj Šoš iz Hodmezevašarhelja uspeo da izbuši prvi bunar na centralnom trgu.

Karolj Tan, čuveni istraživač iz Bečeja, dao je vodu na analizu u Budimpeštu i dobio povoljnu ocenu njenog kvaliteta. Nakon toga , Karolj Šoš je 1906. godine otvorio jodno kupatilo.

Kasnije su na mnogim lokacijama izbušene nove bušotine, a trenutno su u upotrebi tri. Četvrta aktivna bušotina smeštena na putu ka Bačkom Petrovom Selu, prestala je sa radom pre pet ili šest godina nakon što je voda u vodonosnom sloju presušila. Najstrarija bušotina koja je i danas u funkciji jeste ona izbušena 1939. godine u ulici Uroša Predića. Bunar u centru je prvobitno izbušen 1904. godine, ali je presušio. Drugi je izbušen kasnije, tokom pedesetih godina. Onaj koji je trenutno u upotrebi, ponovo je izbušen 2005. godine.

Gabor Kuti je istakao da se kvalitet vode proverava dva puta godišnje. Njen hemijski i fizički sastav je nepromenjen, a voda iz bunara konstantno ispunjava standarde kvaliteta u pogledu mikrobiologije.

„Važno je napomenuti da voda iz ovih izvora ne ispunjava standarde kvaliteta vode za piće. To važi za sve mineralne vode, jer se njihova konzumacija u neograničenim količinama ne preporučuje. Ipak, mnogi ljudi ovde dolaze po vodu, vole je i navikli su na nju. Ne izaziva nikakve tegobe, jako mnogo ljudi dolazi po nju zbog ukusa i blagotvorenih dejstava“ – objasnio je direktor.

Zbog lekovitih svojstava preporučuju je i lekari

Lekar opšte prakse dr Đula Konc kaže da svojim pacijentima preporučuje i konzumiranje „žute vode“ iz Bečeja kao tretman.

„Izuzetno je efikasna u lečenju gastritisa. Budući da je alkalna, pomaže i kod peska u bubrezima (u slučaju da nema bubrežnog kamenca) i upale žučne kese. Najveću korist pruža prilikom kupanja, dajući odlične rezultate u lečenju oboljenja mišićno- skeletnog sistema i reumatskih tegoba, zbog čega se tokom leta svakako isplati ući u bazen sa „žutom vodom. Preporučujem vodu svojim pacijentima kao kurs lečenja, treba da je piju nedelju dana, a zatim da pređu na običnu vodu“ – objašnjava lekar.

Međutim, redovna konzumacija ove vode je kontraindikovana za osobe sa veoma visokim krvnim pritiskom ili problemima sa bubrezima.

„U Novom Sadu postoji izreka da je razlog zbog kog u Bečeju ima toliko pacijenata na dijalizi taj što stalno piju tu vodu. Postoji i naziv za to – bečejski nefritis.“ – dodaje dr Konc.

I u Bačkom Petrovom Selu ljudi nose vodu sa bunara

Jedanaest je sati pre podne, kada se zaustavljamo kod bunara u Bačkom Petrovom Selu. Meštani dolaze po vodu jedan za drugim, ko biciklom, ko motorom ili automobilom. Karolina Kiralj je jedna od njih, ona ovu vodu pije još od detinjstva.

„Kad sam bila dete, pili smo žutu vodu iz slavine, jer je takva tekla kroz cevi. Na to smo navikli. Čak ni ne volimo da isprobavamo nove stvari. Bela voda ima drugačiji ukus, mi je ne volimo, a voda iz slavine ionako nije čista. Dolazimo ovde i radije pijemo ovu vodu. Takođe se sretnemo sa poznanicima i malo proćaskamo“ – kaže ona. Kada je pitamo za šta je koristi, kaže da kuva kafu sa njom.

„Stariji tvrde da je prava mesna supa ona koja se pravi od žute vode“ – kaže ova meštanka.

Atila Sabo, pokretač omladinske grupe „Za naše selo“ i drugih civilnih organizacija u Bačkom Petrovom Selu, kaže da mnogi meštani dolaze ovde po vodu, iako je sadržaj arsena pet puta veći od dozvoljene granice. Prema njegovim rečima, stanovnici Bačkog Petrovog Sela izgubili su poverenje u vodu iz vodovoda. Ipak, on smatra da je najveći problem to što ne znaju kakav je kvalitet vode. Selo nema adekvatno snabdevanje pijaćom vodom, jer je kvalitet vode iz vodovoda nezadovoljavajući.

Mnogi ljudi dolaze po žutu vodu (Foto: Margareta Tomo)

Koje su karakteristike arteške vode u Bečeju?

  • izvire na površinu iz vodonosnih slojeva na dubini od približno 230-310 metara
  • njena temperatura je uglavnom 25-28 stepeni Celzijusa
  • sadrži jod i vodonik sulfid
  • klasifikovana je kao natrijum bikarbonatna mineralna voda.

Gde se danas mogu naći arteški bunari u Bečeju?

Trenutno u gradu funkcionišu tri poznata javna arteška bunara:

  • na Trgu oslobođenja
  • u ulici Uroša Predića, pored starog mlina
  • na raskrsnici Glavne ulice i ulice Republike

Manje poznata zanimljivost

Neki od arteških bunara u Bečeju na površinu iznose ne samo vodu, već i male količine prirodnog gasa, prvenstveno metana. Zbog toga je 2023. godine u jednom delu grada moralo biti proglašeno vanredno stanje, nakon što je iz oštećenog bunara počela da curi znatna količina gasa.

Foto galerija: