Tražio je, doneo odluku, zahvalio se, zahtevao, obelodanio državnu tajnu, pozvao i edukovao predsednik Srbije u četvrtak održanom,odlično izgrađenom i planiranom vanrednom traktatu. Aleksandar Vučić je rekao i to, da su poslednjih godina radili na tome da mogu da se suoče sa bilo kakvim poteškoćama.

Od naroda je tražio da bude jedinstven, solidaran i složan. Od premijerke Ane Brnabić je tražio da se formiraju dva krizna štaba, jedan za zdravstvenu situaciju, i drugi koji će se baviti ekonomskim posledicama korona virusa. Posle toga je izjavio da će od prvog aprila trajno povećati dohotke zdravstvenim radnicima za deset posto. Posebnu zahvalnost je uputio zdravstvenim radnicima koji se svakodnevno trude da dobro izvršavaju svoje zadatke.

Srpski predsednik je zatražio ili bolje rečeno, po tonu njegovog glasa, zahtevao od ljudi, da nikad više ne podlegnu lažima, i da ne šire lažne informacije u vezi stanja pacijenata.

Aleksandar Vučić je govorio i o tome da država ima 1008 respiratora: 2009.na raspolaganju pacijentima bilo je 350 ovakvih aparata, a za dve nedelje, biće ih za 500 više.

„Samo vas to molim da verujete svojoj državi, da znate da radimo danonoćno, da se ne bojimo za sebe“ – rekao je Vučić, koji je u svoj govor uspeo da ubaci i to, da će između 1. i 15.aprila penzioneri dobiti pomoć od četiri hiljade dinara, da mogu da kupe dezinfekciona sredstva, pa je dodao da je Srbija bolje pripremljena nego neke države članice Evropske unije.

„U poslednja tri dana, ljudi su više kupovali nego u proteklih mesec dana. Ovo ne bi mogli da izdrže ni Nemačka ni Sjedinjene Američke Države. Treba da imate poverenja u državne organe, u one koji rade, koji će uvek biti uz vas“ – rekao je srpski predsednik, i više puta je ponovio da svaki građanin mora da se ponaša racionalno, solidarno i odgovorno.

Ne bi ni bilo nikakvih problema sa ovim dvadesettrominutnim traktatom, da mu je uspelo da izbriše kratkoročnu memoriju ljudi. Moguće je, da se Aleksandar Vučič toga više i ne seća, ali je krajem ferbruara i on stajao tamo iza Branimira Nestorovića,

kada je pulmolog izjavio da je ovo najsmešniji virus na svetu, pa je smejući se dodao, da ne postoje testovi, koji mogu da dokažu inficiranost, ne bi ni znali, da je epidemija.

Umesto panike je savetovao ženama, da idu u kupovinu u Italiju, jer ih s jedne strane štiti estrogen, a sa druge strane, sad niko tamo ne ide, a čuo je i da se može računati na velike popuste. Savetovao je slabijem polu da mentalno pripremi na ovo svoje muževe „kako to samo žene umeju“.

Pa ljudi ni to ne zaboravljaju, da je u sredu Ana Brnabić izjavila, da je broj aspiratora u Srbiji državna tajna. Jedan dan kasnije, srpski predsednik je spomenuo, da ima 1008 aparata. Pa molim lepo, državna tajna je to i sredom i četvrtkom, ako pak nešto ne znamo, onda to nije državna tajna…

Posle svega ovoga, Aleksandar Vučić traži da imamo poverenja u državu, da verujemo stručnjacima, i sve će biti u redu. Neka vam veruje… i ovde bi trebalo da dođe neko nemoguće poređenje, ali umesto toga bih ja rekao, kada bih počeo pomalo da imam poverenja u sadašnji državni vrh. Da je predsednik Srbije u četvrtak svoj traktat počeo izvinjenjem. Da, da se izvinio svakom, ko je zbog njih poverovao u to da je ovo najsmešniji virus na svetu, da može slobodno da se putuje u Italiju, da je zatvaranje granica potpuno suvišno. U tu Italiju, gde je juče broj žrtava prešao hiljadu, i mrtvačnice su prepune, i gde tela smeštaju u crkve. I trebalo je da traži izvinjenje i zbog toga, što nisu znali da kažu koliko respiratora ima Srbija, pa su umesto toga izmislili da je to državna tajna. Kao što se poštovanje mora zaslužiti, tako je i sa poverenjem. Ne počinje neko nekom slepo da veruje posle dvadesettrominutnog vatrenog traktata, nabijenog dramskim elementima, nego na osnovu njegovih prethodnih dela i postupaka.

I nije sporedno, da ne ide u prilog sticanju poverenja, kada se državni vrh krajem februara pošteno nasmeje korona virusu, a posle dve nedelje ga naziva jednom od najozbiljnijih kriza, jer se ovako ljudi zaista zbune, i postavljaju s pravom pitanje: Da onda idemo u Milano u šoping ili da ostanemo na zadnjicama?

Janoš TEKE

Prevod: Ljudmila Janković Gubik