Ima već deset dana kako su zatvorene škole i polako će cela država biti u karantinu. Džabe iskričavo prolećno sunce ili nenadana hladnoća, porodice su primorane da budu među četiri zida. Jako bi trebalo da se pridržavamo pravila: OSTANITE KOD KUĆE!

U ovim kolumnama sam već puno kritika napisao o dosadašnjem stanju u srpskom obrazovanju, o radu onih koji su zaduženi za upravljanje, o nepromišljenim merama, o navrat – nanos započetim, pa zatim obustavljenim akcijama, o tome kako funkcioniše ceo sistem, koji je neizbežno iznedrio povećanje prethodno nekarakterističnih devijantnih odstupanja, i na najniže grane se srušila njegova efikasnost i efektivnost.

Sad moram da priznam, da su u ovom neočekivano nesrećnom i razorenom stanju preduzete pravodobne mere uz pristojnu organizaciju, kojima bi, ako svako uradi na svom polju ono što okolnosti zahtevaju od njega – barem u obrazovanju – , gubici od očekivanog dugog zastoja mogli biti smanjeni.

Narednog dana, posle zatvaranja škola, počela je organizacija obrazovanja na daljinu. Dva nacionalna televizijska kanala su postavljena u ulogu pomenutog, da bi istog dana započela emitovanje školske televizije, pa makar i koliko – toliko emitovanjem klasičnih časova,ali i dalje dostupno gotovo svim učenicima.

Bazirano na ovome, svaka škola je mogla da počne da razvija i inicijalizuje mogući način učenja na daljinu tako, da zajedno sa rešenjima podržanim televizijskom pozadinom potkrepi konkretnim, tehničkim, ličnim i drugim uslovima.

Posebno je važno u trenutnoj situaciji i to, da podstiče sve nastavnike i učenike da rade redovno, planirano i odgovorno, protivno lenjosti i „prinudnim prekidima“ koji se ponavljaju godinama, praćenje televizijskih časova zahteva kontinuiran i sistematičan rad, koji treba i vrednovati.

Koliko kome to uspeva, velikim delom zavisi i od tehničkih uslova koji su na raspolaganju (računarski pribor – laptop, tablet, pametni telefon, internet), od pripremnosti nastavnika i roditelja(!), a i ne u poslednjem redu od obaveza.

Ministarstvo obrazovanja je poslalo obaveštenje roditeljima o novonastaloj situaciji, u kome ih moli, da shodno svojim mogućnostima proveravaju proces učenja kod kuće i redovnog rada njihove dece. Učenici dobijaju stalnu pomoć nastavnika za nastavu kod kuće, ali je potrebna i podrška roditelja. Zadatke treba rešavati samostalno ili uz pomoć roditelja, u zavisnosti od doba deteta i njegovog poznavanja računara, pomoću uputstava dobijenih od nastavnika i dostaviti ih nastavnicima putem e-maila, obrazovne platforme ili društvene mreže – stoji u obaveštenju.

Počela je profesionalna saradnja koja obećava

Što se tiče nastave na mađarskom jeziku, samo sa jednim danom zakašnjenja su počeli časovi na televiziji na mađarskom jeziku. U ovome je vodeću ulogu preuzeo Pannon TV, a od ovog ponedeljka se i 2.kanal vojvođanskog RTV-a  uključio u ovaj zadatak. U njihovom slučaju će mesto dobiti i edukacija na jezicima drugih nacionalnih manjina. Istovremeno, konstantno teče obaveštavanje mađarskih pedagoga u Vojvodini, čak – na iznenađujući način – više, pomoćni materijali, uzorci i drugo potrebno za planiranje i pripremu, brzo su bili dostupni i na mađarskom jeziku.

Istovremeno – i ovo zaslužuje posebnu pažnju – osetno je udruživanje i spremnost za pomoć unutar profesije. U ovome je mnogo pozitivnih primera i u matičnoj zemlji, jer je prelazak na digitalno obrazovanje počeo istog dana u obe zemlje.

„Objava u nedelju uveče nije iznenadila one vojvođanske pedagoge koji su takođe članovi mađarskih obrazovnih grupa. U Mađarskoj je još prošle nedelje počela organizacija u cilju toga da bi u slučaju stupanja na snagu eventualnog obrazovanja na daljinu, nastavnici mogli „pripremljeni“ da nastave sa radom. Prošlog vikenda je organizovanje pedagoga počelo koracima od sedam milja, što je i nama, vojvođanskim nastavnicima bio znak. Tamošnja zajednica koja je formirana ovom uzornom saradnjom je za par dana porasla na desetine hiljada (trenutno ima blizu 80000 članova). Redom su se pojavljivali razni predlozi, ideje, iskustva.“ – kaže jedan moj kolega, koji je podelio oko 600 nastavnih jedinica iz matematike i informatike, koje je on obrađivao.

I mnogi drugi su ovo uradili. Do danas postoji neverovatno obilje dostupnih digitalnih obrazovnih materijala: kako iz radova pedagoga, tako i iz udžbenika. Ali su postale dostupne i izložbe mnogih javnih zbirki, elektronskih biblioteka i bogatstvo raznoraznog obrazovnog materijala.

Izvođači i nastavnici postavljaju ponude za čitanje književnih dela, priča za najmlađe, ne bi li barem ovako rasteretili umorne roditelje, opterećene brigama na radnim mestima i kod kuće. Što je za svaki primer. U isto vreme, ne bismo bili verodostojni, ako bismo pokušali održati uverenje da od prošlog ponedeljka sve ide glatko. Ogromni izazovi idu sa dodatnim poslom, uznemiruju rutinu na koju smo se navikli i non stop moramo izlaziti iz svoje zone komfora. Međutim, ovo sve nudi ogromnu priliku za sticanje znanja, mogućnost otkrivanja „dragocene strane“ virtuelnog prostora koji koristite svakodnevno i otvaranje sveta znanja, uprkos našem prinudnom zatvaranju.

I da nam konačno preostane vremena i za dragocene porodične odnose.

Tako da OSTAJEMO KOD KUĆE.

Ferenc BERETKA

Prevod: Ljudmila Janković Gubik