Hristos vaskrse. Sretan Uskrs! Kellemes húsvéti ünnepeket! Frohe Ostern. Happy Easter! Kalo Pasxa! Hristos Anesti! Pesach Sameach!
I u našoj kući još jedan Uskrs! Vojvodina! I Pera ima rođendan. Stigla torta, poštom poslala deca! Po koja suzica je kliznula niz obraz, ali torta je izazvala veliko uzbuđenje i radost – najzad je samo njegova, gostiju neće biti!
Rođendanska žurka, kao i porodični ručak za Uskrs se, dakle, odlažu do daljnjeg iz tri razloga: Jer smo mi disciplinovan svet kada su viši ciljevi u pitanju (ja pogotovo, bez obzira na revolucionarne stavove, ili baš zbog toga, gajim tu K&K disciplinu, pa kud puklo!) i zato što nismo primitivni i zato što nam malo radi mozak!
Ali, crkve će – čujem danas na vestima, iako se šuškalo već danima, a, ruku na srce, znalo se još mnogo ranije – biti otvorene na Veliki petak. I prepune. Jesam li ja to, onda, dobro razumela: Struka ustuknula pred politikom, država pred crkvom, znači – crkva je pobedila!
Ja sam vernik. Ja nisam vernik. Ja sam bezbožnik, ja nisam bezbožnik. Pa, šta ako jesam jedno ili drugo, šta onda! Nije to tema! Porodični je adet i iskreno poštujem i strašno mi se svidja (iako nije reč o tome šta se kome sviđa, ali samo kažem) da učestvujem u svim obredima i običajima, da se pazimo i posećujemo i razgovaramo i družimo se na tvoj ili moj ili njegov praznik i grlimo se i molimo i jedemo i pijemo… Ali, nemojte ljudu biti primitivni! Čitajte malo! Razmislite malo!
Čemu onda, lekari, distance, dezinfekcija, maske, rukavice, mere, disciplina, preporuke, saveti, naredbe, teror, zabrane, zatvor, ukidanje, odobravanje, 65 plus, deca, kućni ljubimci, šetanje, nešetanje, od do… i slično do…? Ko tu sad koga od… do … ?
Čemu jednomesečni zatvor miliona građana (po naredbi, ili čak samoinicijativni!) ako će neki od nas, u gomili pohrliti, a onda jedan po jedan u redu s razmakom od dva metra, ljubiti jednu ikonu (u stvarnom i prenesenom smislu)! I tako sve popljuvati, ismejati, biti popljuvani i ismejani… I zaražen!
Nisu imali hrabrosti da zabrane od četvrtka! Čuj mene, ja, revolucionar iz prvih redova, agitujem za zabranu bilo čega! Stidim se! Pogano neko vreme došlo!
I kada je o zabranama reč, protivzakonitim, sramnim i besmislenim (juristi upozoravaju, uglavnom neustavno donesenih) – You ask for it – protiv novodonesenih „propisa“ je tokom vanrednog stanja, mislim to okupljanje!
Mene bi, kao što su i mnoge građane za vreme ovog zbog kršenja raznoraznih mera – uhapsili! Pa, nije li svako od nas jednako građanin, s jednakim pravima i obavezama!
Svi na terase na Veliki petak, s kadionicom – primila sam danas cirkularnu sms poruku, koje, inače, prezirem, nerviraju me i uglavnom ih brišem pre nego što pročitam, ali ovu nisam! Pomolimo se! Ne stanuje Bog u crkvi! Građanski, to je, građanski! Jer, o građanima je, gospodo, ovde reč, ne o verujućim i ateistima! Jer, tu sms poruku su pustili vernici, gradjani! To je, gospodo sloboda. Verska. S mozgom!
Branislava Opranović (Novi Sad, 16. april 2020.)
