Do sada neviđena bolest preko noći je – nije preterivanje – promenila živote svih na svetu. U istoriji čovečanstva bilo je mnogo šokantnih događaja, ali su u globalnom smislu čak i dva svetska požara bila ograničena na određeno područje. Sada je situacija drugačija.

I iako je prošlo i više od stotinu dana od kada se virus pojavio masovno, a prostorno prevalio hiljade i hiljade kilometara, dočekali smo ga nespremni, kao putari prvi sneg, praćen beskrajnim snežnim olujama, a ni na vidiku mu nema kraja. A posledice će biti mnogo teže nego što je bilo ko i mogao da pomisli na početku. U ljudskim životima, kao i duhovno, materijalno i ekonomski.

Posle druge nedelje

Dvosmislenost koja je ovu iznenadnu situaciju karakterisala u svemu, pa i u obrazovanju, a koja skače između dubine i euforije, počinje se preispitivati. Kao što je poznato, zatvaranje škola je munjevito sledilo obrazovanje na daljinu. Do danas je skoro pola tuceta televizijskih kanala postavljeno u ovu svrhu, a škole su dobile stroga uputstva za organizovanje kućnog obrazovanja. Postoji čak i zvanični raspored časova, koji se prevashodno bazira na emitovanju televizijskih časova maternjeg jezika, matematike, u nižim razredima poznavanja društvene sredine, a u višim predmeta za maturski ispit. Škole i nastavnici nisu u obavezi da isti prate, već mogu nalaziti i druga jedinstvena rešenja. Ali se od svakodnevnog radnog rasporeda ne sme odstupiti. Kuda dalje? Izgubljene časove na dan zatvaranja škola (.17.mart, ponedeljak), trebalo je nadoknaditi „radnom subotom“. Prema znacima, biće prilično „radnih subota“ u nastavku školske godine.

U svim vrstama rešenja obrazovanja na daljinu, zajedničko je to, da zahtevaju određeno komunikaciono sredstvo i kanal. Ovo je nezamislivo bez dobrog interneta, iako se u uputstvu ministarstva nude „rešenja“ i za one učenike koji na primer (i priznajmo iskreno, u Srbiji mnogo više ovakve dece živi nego što u prvi mah pomislimo) nemaju ovakve mogućnosti.

Za njih „dnevni nastavni materijal i uputstva treba pripremiti u štampanoj formi“, i obaveza je razrednog nastavnika da iste „uruči roditelju“. Kako? O tome u uputstvu nema reči.

Promena načina života, kućni izazovi

Iz iskustva prve dve nedelje, teško je izvući dalekosežne zaključke o efikasnosti učenja na daljinu. Zapravo se tek sada svi učesnici zaista suočavaju sa značajnim svakodnevnim očekivanim i neočekivanim teškoćama, sa pretpostavljenim ili stvarnim rezultatima prvih pokušaja, sa problemima izazvanim promenom načina života u porodicama. Ali se zadatke u ostatku školske godine trebalo(bi) prilagoditi situaciji.

Ministarstvo i ministar pokušavaju da primene sve mogućnosti centralizovanog sistema sa još većom žestinom nego ranije, u uslovima vanrednog stanja, što istom merom saterava u ćošak i obrazovne institucije, učenike i roditelje. Isto tako se ne retko pojavljuju pozadinski tehnički i drugi problemi, pa se ni ljudski pristup ne može ostaviti po strani. Ni iz ugla nastavnika, ni učenika, ni roditelja.

Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), već je upozorila građanstvo da rad od kuće i učenje na daljinu naveliko koristi telekomunikacione kapacitete i tražili su da se uzdržimo od aktivnosti na internetu koja podrazumeva slanje velike količine podataka ( videostriming, upotreba aplikacija sa intenzivnim podacima i sl.).

Lični pristupi nastavnika u velikoj meri utiču ne samo na rezultat učenja na daljinu, već i na raspoloženje učesnika. Postoje pedagozi koji pod učenjem na daljinu podrazumevaju samo kao postavljanje zadataka onlajn, a ima i onih koji dospevaju u drugu krajnost. Nova onlajn metoda spolja izgleda lako, ali je iznutra razdiruća. Ovo dobro ilustruje jedan post na jednoj društvenoj mreži: „Od kada predajem onlajn, ne srećem se sa ukućanima. Ceo dan komuniciram samo sa kolegama, učenicima i roditeljima.“

Istovremeno okolnosti i raspoloženje kod kuće utiču na efikasnost obrazovanja na daljinu, a razlozi mogu biti i materijalni i lični, s obzirom da velika većina porodica ne može da stvori optimalne uslove za učenje i rad na daljinu u promenjenoj situaciji. Ako ima više dece koja idu u školu, moraju da dele kompjuter, a drugi članovi porodice moraju da se prilagođavaju jedni drugima i kod gledanja televizije. Međutim, od razrednog starešine i nastavnika se strogo očekuje da održavaju kontakte sa svakim učenikom i proces učenja kod kuće konstantno prate i vrednuju. Ako epidemija ne dozvoli da se učenici vrate u učionice, onda zaključne ocene na kraju školske godine treba odrediti na osnovu rezultata cele školske godine, a u koji pored ranijih ocena ulaze i one koje će učenici dobiti za vreme obrazovanja na daljinu.

Bez raspusta, ali i bez nasilja

Nije sporedna okolnost, jer je ministar Šarčević u vanrednom stanju povratio svoju pređašnju formu, što u izjavama, što u merama. Kako je 26.marta izjavio, odmah posle (pravoslavnih) uskršnjih praznika, na onlajn način će održati probni maturski ispit, te su i radne listove za malu maturu planiranu od 17.-19. juna već počeli da štampaju. Što, ako je tačno, nije malo državnog optimizma!

Svim ovim je istovremeno promenjen i školski kalendar, razumite: izbrisan je prolećni raspust. Pored toga, planirao je i emitovanje časova verske nastave tokom četvorodnevnog crkvenog i državnog praznika. Bojim se da će biti i katehista koji će preterivati, te ih učiniti obaveznim za učenike. Opravdao je ovu meru obrazloženjem da „Za vreme vanrednog stanja obustavljene su kulturne, sportske i turističke aktivnosti, kao i javni prevoz i treba izbegavati socijalne kontakte. Pauziranje učenja na daljinu štetilo bi učenicima, pa bi raspust trebalo potrošiti na učenje.“

Pored svega je i bezbedno, jer je prema Šarčeviću „dobra vest“ da se za vreme učenja na daljinu „prestalo vršnjačko nasilje“.

Naš čovek je to rešio. A to je već uspeh!

Ferenc Beretka