Današnji dan je radostan. Radostan, jer je kraj zabrani kretanja, od ponedeljka, ako želimo, možemo da idemo u restorane, u kafane. Ublažavaju se drakonske mere. Što je izvanredno. Samo nije sasvim jasno, zašto.

Priznajem, zbunjena sam. Ove nedelje se pokazalo, da pandemija sasvim lepo može da ide na ruku politici, barem u pojedinim delovima sveta. Ako politika kaže da je kraj, onda je kraj i gotovo.

Nedeljama, mesecima smo pokušavali da razumemo i da objasnimo, da svet mora da se suoči sa nečim sa čim se nikada nije suočio u proteklom veku. Poslednja velika pandemija bila je španska groznica 1918.godine, koja je uništila tri do pet procenata tadašnje svetske populacije, a već u godinama kada se tek pojavila donela više žrtava nego ceo Prvi svetski rat.

Brz nastanak i širenje ove nove vrste korona virusa i veliki procenat smrtnosti, uplašilo je ceo svet. Prema našim današnjim saznanjima, ova vrsta virusa postoji pola godine i baza podataka prikupljenih o njemu raste iz dana u dan, s obzirom da se njime svakodnevno, mesecima bavi hiljade lekara, naučnika, istraživača. Genom, masno tkivo, održivost, zaraznost, kriva epidemije – reči su koje smo naučili proteklih nedelja, a da nismo mislili da će nam ikada trebati.

Jednu stvar nismo znali do sada.

Da se pokorava političarima.

Ako politički lider kaže da je kraj, onda je kraj.

I to smo saznali u nedelju, kada je vodeća zvezda naše države ponovo učinila čast Pink studiju, gde je izjavio: (po Julijanskom kalendaru) na Đurđevdan će biti ukinuta zabrana kretanja. Aleksandar Vučić je tamo i tada obavestio narod, da će sutradan, u ponedeljak, dobiti mišljenje ministarstva odbrane, o čemu će vlada doneti odluku, što će podržati potpisom premijerke i predsednika, pa će dokument dospeti pred parlament, a gde će ga poslanici prihvatiti; tako će na Đurđevdan, po Julijanskom kalendaru biti ukinuta zabrana kretanja, odluku će smesta i objaviti u Službenom listu, tako da će od četvrtka svako da ide tamo gde mu gospodska volja.

Nigde mišljenja epidemiologa.

Vučić je tamo i tada rekao: prema stručnom mišljenju epidemiologa, ako se u državi sedam uzastopnih dana među testiranima pokaže da ima manje od pet procenata pozitivnih na korona virus, može se ukinuti vanredno stanje.

Ovo bar ima neko numeričko značenje.

Ipak, neshvatljivo je da je jedne nedelje građanstvo države zatvoreno na četiri dana, a sledeće već (sa malo preterivanja), može da ide ko gde želi.

Naravno, čovek dobru vest prihvata radosno, a zaista je dobra vest (barem delom), da ćemo dobiti nazad svoje živote.

Samo baš sumnjivo odjednom, sumnjivo bez ikakvih prethodnih znakova, a pod sumnjivom naredbom se sve odvija.

Verovatno se to dogodilo, da su vlasti sebe malo precenile. Verovatno u Srbiji nije bilo epidemije u tolikoj meri na koliku su računali. Verovatno su bili u pravu oni, koji su nedeljama ranije ukazali: one koji su u detinjstvu dobili BCG vakcinu, virus zarazi u manjoj meri, a vakcinacija stanovništva u Srbiji je odlična, za razliku od brojnih zapadnoevropskih zemalja. Verovatno je počeo mučno da se smanjuje priliv sume u budžet. Verovatno je počeo da bude mučan broj raznoraznih obećanja. I verovatno se pojavio neko, ko je izračunao da ovo ovako ne može dalje da ide, jer će se privreda države jednostavno urušiti.

Nemojmo ni sumnjati, da će virus da nestane samo zato jer Vučić ne priča ono što je pričao pre dve nedelje. Divno je što se sve ponovo pokreće. Zaista će biti lepo ponovo izaći na ulicu, šetati, ići u prodavnicu onda kada je baš nestao puding, a ne tada kada je baš dozvoljeno.

Ali ovo znači i to, da (barem jedno vreme) će virus veselo da se širi i dalje. Čak i u onom restoranu, gde ćemo ući sa maskom na licu, naručiti, pa kad iznesu jelo, skinuti masku, jesti, zatim je ponovo staviti. I kad odemo, doći će i drugi gost, koji će pre jela da spusti masku baš tamo gde je pre toga naša bila…

Ne treba ni da kijamo jedni na druge…

Zatvorenost na duže staze je neizdrživa. To svi znaju. Ali nekako je razumnije postepeno otvaranje, postepeno pokretanje, nego ova nagla sloboda. U evropskim zemljama, pa i onima najviše pogođenim epidemijom postoje primeri koje bi mogli da pratimo.

Naglo ublažavanje mera možda znači i to, da nije ni bilo potrebe za zatvaranjem ovog stepena. Ali, na kraju krajeva, nalazimo se pred izborima, što je izvanredna prilika da ponovo razmislimo o tome, da li su nam zaista potrebni ovakve vođe, hirovite, koji ne razmišljaju, a koji bi svojim svakodnevnim produkcijama postideli i najgore glumce. Ovo je prilika i za to da malo preispitamo stvari. Da ne stavimo iks pored imena onakvih koji obećavaju i zvezde sa neba. Da dovedemo takve, koji će nadajmo se promišljenije voditi državu koja im je poverena, pa ako i ne obećavaju da će nam teći med i mleko.

Ili sve ovo možemo i ponoviti.

Palma KOČANJOŠ