Kada ne bi bilo Srbije, ne bi je mogli ni izmisliti, toliko bi neverovatno delovala. I nije neka uteha, što u okolini ima još nekoliko takvih, pa recimo, hm… čudnih zemalja. Neka to bude briga građana tih zemalja.

Mi imamo Srbiju.

U koju je jedne prijatne, doduše malo vetrovite, post – karantinske nedelje stigla vest, da je izvesni Kapetan Dragan izjavio: on je mišljenja da treba osloboditi ubice premijera Zorana Đinđića, koji trenutno služe kaznu od četrdeset godina zatvora. „Lično garantujem da Milorada Ulemeka i Zvezdana Jovanovića treba pustiti na uslovnu slobodu. Kunem se u njih. Bilo bi ispravno kada bi poslednju trećinu svog života proveli na slobodi, i da im se činjenica što su nosili sprske uniforme pripiše u zasluge, a ne u mane!“ – izjavio je bulevarskoj štampi ovaj „kapetan“, prema kom je „krajnje vreme da ovi ljudi posle šesnaest – sedamnaest godina budu pušteni na slobodu“. Na kraju krajeva „borili su se oni i protiv šiptara, ustaša, balija i NATO-a“

Kao da se vrti jedan grubi retro film. Šiptari? Ustaše? Balije? Kapetan Dragan? Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović Zmija? Onaj ko može da se priseti i starijih stvari, nego što je kupovina prošle nedelje, njemu se jave sećanja na ratove, mrtve, zverstva nad civilima i sekvence slika na kojima ekranima paradiraju sve vrste polusveta, sa političarima, delimično i u beogradskim krugovima podzemlja, sa licima vrednim tog okruženja.

Vremena u kojima su ove figure bile gospodari života i smrti su vremena ružnih sećanja.

Taj izvesni Kapetan Dragan je zapravo jedan tip po imenu Dragan Vasiljković, koji se još kao tinejdžer odselio u Australiju, gde je dobio i državljanstvo. Jedno vreme je služio u australijskoj vojsci, da bi potom otišao u Afriku i Južnu Ameriku kao vojni instruktor – sve na mesta gde je bilo moguće loviti u mutnom osamdesetih godina prošlog veka. Ako neko ima i mrvu sumnje u moralne standarde: ovaj čovek je 1980-tih godina bio osuđen, jer je upravljao javnom kućom u Australiji. Posle toga se 1988.godine doselio u Srbiju, gde je veoma brzo stupio u kontakt sa Službom Državne Bezbednosti i sa jednim likom poput njega, izvesnim Frankom Simatovićem Frenkijem ( kojem se trenutno baš sudi po ponovljenom postupku u Hagu, pod optužbom za zločine protiv čovečnosti, kršenja običajnih ratnih prava, progona civila, ubistava, deportacije i drugih dela u kojima je učestvovao ili ih naredio), sa kojim je formirao novi korpus komandosa nazvan Crvene Beretke, a čiji je komandant bio Simatović. Ovo društvo je početkom devedesetih delovalo na teritoriji Republike Srpske u Hrvatskoj, pod poetičnim imenom „knindže“, a kojima je komandovao Kapetan Dragan. Mučenja i ubistva ratnih zarobljenika, progon civilnog stanovništva i čitav izbor prljavih dela povezivan je sa njihovim imenom. I da, dragi Čitaoče, uklapa se, Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović Zmija su takođe bili članovi ovog počasnog društva.

Kada su se ratišta u Hrvatskoj umirila, Bosna je postala još jedno poprište njihove aktivnosti, gde su se bacili na unosne pljačke i sve ostalo sa barem toliko žestine, a o čemu danas govorimo samo kao o ratnim zločinima, eufemistički artikulišući izbor spremišta užasa. Kada je i tamo „žurka“ završena, Crvene beretke su se vratile u Srbiju, da bi postali Jedinica za specijalne operacije, JSO, Službe Državne Bezbednosti. U to vreme je već Legija bio vođa ovog društva… Mnogo se znalo o njihovim legalnim i ilegalnim aktivnostima, još više se moglo naslutiti, ali je postojao rizik po zdravlje ako bi neko pokrenuo istragu o tome. Toliko, da je jedinica čak i promenu vlasti 5.oktobra 2000.godine preživela bez problema.

Međutim, momci su počeli da sumnjaju da novoj vlasti možda neće biti potrebne njihove „usluge“, a možda će ih čak dovesti i pred Međunarodni haški krivični sud, (MKSJ specijalizovan za otkrivanje ratnih zločina u bivšoj Jugoslaviji)… Zbog toga je navodno ubijen Zoran Đinđić. Barem se tako priča.

Suđenje nakon ubistva bivšeg premijera bilo je blago rečeno, neugodno. Mnogo toga nije rasvetljeno. Na primer ni to, ko je od tadašnjih moćnika i opozicionih političara podržavao i ko je aktivno i pomagao brutalnom pogubljenju tog čoveka, koji je možda mogao izvesti ovu zemlju iz močvare u kojoj je decenijama bila zaglavljena. Štaviše, bilo je i takvih momenata kada se činilo da će im to i proći…

A onda su sudovi došli sebi, izreknuvši maksimalnu četrdesetogodišnju kaznu Legiji i Zmiji ( koga iz nekog čudnog razloga u poslednje vreme srpska štampa naziva mnogo lepšim nadimkom, Zveki…). A bilo je i eksperimenata u pravcu toga da ubice „našminkaju“ u neke nacionalne heroje, međutim, oni ipak još uvek sede u zatvoru.

I sad se pojavljuje taj tip, taj Dragan „kapetan“, da to tako nije dobro. Koji je sada pušten na slobodu, jer su ga u Hrvatskoj osudili na kaznu zatvora od trinaest i po godina zbog – ne biste verovali: činjenja ratnih zločina. S pravom. Mada je baš kaznu jodslužio (istina, većinu vremena u australijskom ekstradicionom zatvoru, ali i dalje iza rešetaka). I nije dovoljno da obigrava štampu svojim morbidnim predlozima: i to je izjavio da će se kandidovati na izborima. „Obećao sam Srbima, koje sam ostavio u zatvorima, a koji su osuđeni samo zbog toga što su Srbi, a protiv kojih nijednog jedinog dokaza nema, da ću ja biti njihov glas“ – rekao je u svom izbornom programu ovaj jedinstveni lik.

E sad, ako ova zemlja dozvoli sebi da je vode ratni profiteri, ljudi osumnjičeni za ratne zločine sa dobrim razlogom, onda stvarno ne preostaje ništa drugo nego da poslednji ugasi svetlo.

Onaj čovek, koji još uvek nije položio račune za smrt šesnaestoro ljudi (toliko ih je poginulo u bombardovanju Radio Televizije Srbije, kada je Aleksandar Vučić bio ministar informisanja, a koji ih je primorao da rade u toj zgradi, o kojoj je već moglo da se zna: NATO je drži za legitimni cilj), upravo se sprema za još jednu, veliku pobedu na izborima. Uz snažnu podršku članova mađarske vlade i mađarskih političara u Vojvodini. Pobediće, naravno, svi znaci upućuju na to, nije upitno čak ni to, u kojoj meri.

Jako.

I možda će i taj Dragan „kapetan“ biti deo vladajuće koalicije. Napokon, ipak je njegov cilj da „pomogne vladi“ da zaštiti Srbe širom sveta.

A nama ostaje sramota.

Možda i nada da će oni koji su s pravom osuđeni i ostati iza rešetaka.

Palma KOČANJOŠ