Robert Yugovich je jedan izuzetno zanimljiv čovek, privatni preduzetnik, sa mnoštvom ideja, a koji je jedan od retkih ljudi koji se odrekao sveta kriminala i preokrenuo svoj život za 180 stepeni. Život pod okriljem podzemlja je opisao u svojim knjigama. O ovome i mnogo čemu drugom, razgovarala sam sa njim jednog prijatnog junskog dana.

Ako neko želi da Vas upozna, može da pročita Vaše knjige. Koliko ste ih napisali, kome i zbog čega? Šta Vas je uopšte nagnalo da počnete da pišete?

– Do sada sam napisao šest knjiga. Verovatno je zanimljivo to, što sam ih sve napisao u zatvoru. Sve je počelo tako što su me osudili na devet godina zbog rukovodećeg položaja u međunarodnoj kriminalnoj organizaciji. Te zatvorske godine sam proveo u samici, gde čovek ima dve mogućnosti: ili da godinama živi na lekovima za smirenje i spavanje ili da odlepi i počini samoubistvo. Ja sam izabrao treću mogućnost, počeo sam da pišem knjige. U početku sam pisao za sebe, kako bih otkrio gde se pokvarilo ono što je savršeno funkcionisalo dugi niz godina. Kasnije, kada je moj advokat pročitao ono što sam napisao, dao je jednom svom poznaniku piscu da pročita i tako se rodila prva knjiga. Tada sam dobio inspiraciju da pišem za sve one koje interesuju tajne priče sveta.

Kako i zašto ste odlučili da potpuno promenite svoj život?

– Jednostavno sam se umorio od toga da ili brojimo milione evra ili idemo na sahrane i u zatvore. Moja deca su porasla i više nisam mogao da ih lažem. Ako sam želeo da ne postanu kriminalci, morao sam da promenim svoj život. Jedan roditelj mora svojoj deci da pokaže primer, ako želi da postanu onakva kakva on želi da budu. Ne mogu da očekujem od njih da žive pošteno i poštuju zakon, dok im otac prodaje drogu na tone.

Koliko je teško izaći iz sveta podzemlja i postati „pošten građanin“?

– Verovatno je to najteže na svetu. Jako je teško uklopiti se u nov život. Naime, do tada je sve tako lako teklo u svakodnevnom životu. Bilo je mnogo novca i tu je bila ta moć koja je odmah otvarala bezbroj malih ili većih kapija. Običan čovek mora da plati čak i to što se parkirao na zabranjenom mestu.

Kako vidite situaciju  u našoj zemlji? Ima li šanse da se ona poboljša u skorije vreme?

– Srbija je zbog svoje jake nacionalističke politike uvek bila u goroj situaciji nego recimo neke tolerantnije države. Srbija ide Putinovim putem, za koji znamo da je jedan surov i zatvoren sistem. Rusija je ekonomski malo jača nego Srbija i jedna velika sila, pa sebi može da dozvoli mnogo toga što mi ne možemo. Srbija je, poput Mađarske, pala u ropstvo Rusije i veoma je teško osloboditi se te tiranije. Mađarska je u utoliko boljoj poziciji zato što je članica EU i odatle dolazi mnogo novca. Srbija će polako postati najsiromašnija zemlja Evrope. Ne odlazi odavde slučajno toliko mladih ljudi. Želja za iseljavanjem najbolje ilustruje situaciju u jednoj zemlji.

Ovog leta će prvi put biti održan Jail festival. Ni od koga niste dobili nikakvu pomoć. Kako ste došli na ideju da ga napravite i kako će on izgledati?

– Već odavno razmišljam o tome da bi u Bačkoj Topoli trebalo organizovati jedan pravi, veliki muzičko – književni festival. Nekada davno je u Bačkoj Topoli bilo nekoliko bendova. Znači, bila je jedan pravi mali kulturološki glavni grad. To sve je uništio rat, a potom je došla impotentna vlast, a koja i dan danas sedi u foteljama. Biološki sam nesposoban da ližem nekom zadnjicu, pa je u ovakvom političkom raspoloženju jasno da čovek poput mene ne može računati na bilo kakvu pomoć. Ali rock and roll baš o ovome i govori. Ne ližemo zadnjice, pre ih prašimo. Bačku Topolu 24 godine vode stručno nepismeni ljudi. To se i vidi na gradu. Nekada industrijski i kulturno najrazvijeniji grad postao je đubrište jedne gnjile političke partije! Iznad svega, ovaj festival će biti onakav kakvi bi festivali i trebali da budu: puno muzike, puno raznoraznih ljudi i ni trunka partijske politike!

Šta očekujete od budućnosti, kakvi su Vam planovi?

– Jail teče mojim venama i planiram da u roku od par godina ne pričaju samo o klubu, već da se upišemo na mapu svetskih festivala, a i da dobijemo priznanje kao brend. Želeo bih da i Jail webradio postane vodeći radio regiona, a tada bih bio siguran u to da najveći deo ljudi dobija odgovarajuće informacije i da se informiše iz autentičnog izvora. Izuzetno je važno, da se borimo protiv lažne političke propagande, u kojoj nije reč ni o čemu drugom do o političkoj pljački naroda! Da bismo se smisleno mogli boriti za slobodu mišljenja, moramo imati sopstveni medij.

Ljudmila Janković Gubik