Ljudi se boje za svoj opstanak, svako na svojoj lestvici: neki da ne izgube koru hleba, neki da ne izgube kupovnu moć penthausa u “Beogradu na vodi”, neki da ne ostanu bez posla u trafici, neki da ne ostanu bez ministarske fotelje. Neki se možda boje i za svoj goli biološki život
Mreža ekoloških udruženja “Pošumimo Vojvodinu” zauzela se za slučaj seče šume naspram Sente, koja se nalazi u gazdinskoj jedinici u nadležnosti JVP “Vode Vojvodine”. Inicijativu u kojoj se traži da se nakon seče klonskih topola na spomenutom području zasade odgovarajuće autohtone vrste drveća poslata je na adresu ovog javnog preduzeća, kao i Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Čekanje, zatim odgovor Sekretarijata koji upućuje na drugu adresu, ćutanje Javnog preduzeća, pa odgovor sa nove adrese u kojoj se na jedan posve arogantan način daje građanima do znanja da je njihovo mišljenje apsolutno nebitno.
I ne samo nebitno, nego poželjno i nepostojeće. Država nam sva zgrožena i zaprepašćena sa svog gvozdenog prestola poručuje – ko ste, bre, vi da preispitujete naše odluke i naš rad? Zar niste dovoljno okupirani svojim egzistencijalnim problemima? Imate previše slobodnog vremena, volje, energije i resursa za mišljenje van pitanja kako da preživite dan i prehranite sebe i svoju decu? Pa možemo i to lako srediti… Sredićemo…
I u pravu je država u jednom – lični interes prevagnuo je nad društvenim interesom, ciljevima i zajedničkim potrebama. Ljudi se boje za svoj opstanak, svako na svojoj lestvici: neki da ne izgube koru hleba, neki da ne izgube kupovnu moć penthausa u “Beogradu na vodi”, neki da ne ostanu bez posla u trafici, neki da ne ostanu bez ministarske fotelje. Neki se možda boje i za svoj goli biološki život.
Ljudi su zaslepljeni, dakle, svojim ličnim interesom i okreću glavu od svega što taj interes može ugroziti. Okreću glavu od nepravde prema svojim sugrađanima, i što je još izraženije i, čini se, lakše prihvatljivije – okreću glavu od onih društvenih interesa za koje smatraju da ne utiču direktno na njih, te da mogu da ih izbegnu u ovom životu. A šta nekoga briga što se tamo neka šuma seče, što se sade hibridi tehničkog drveća umesto domaćih vrsta drveća, što se biodiverzitet ugrožava? Šta je taj biodiverzitet uopšte? Uostalom, neću da znam. Neka… Evo, žurim na Poštu da platim račune, imam tačno još toliko para posle da kupim pola hleba i paštetu.
I u tom vrtlogu strahova, racionalnih i iracionalnih, uz mešavinu svakodnevne pretrpanosti informacijama, relevantnim i redundantnim, gde čovek na dnevnom nivou, a u nedostatku vremena i koncentracije, a možda i funkcionalne pismenosti, ne uspeva da klasifikuje korisno od beskorisnog, zatim dešifruje one informacije koje su potencijalno značajne, te ih primeni u stvaran život. Šta se dešava? Da li to treba da se dešava? Zašto je to dobro ili nije po našu zajednicu? Ako nije, šta nam je činiti? Ko su donosioci odluka? Kako promeniti odluku?
Ne, ne postoji MI, postoji samo JA. Slabo Ja, raspršeno na podatomske čestice koje dezorijentisano lelujaju u beskonačnom nedokučivom sistemu. Segmentirano društvo ne nudi pojedincu zaštitu sopstvenih interesa. Jer upravo lični interes proizlazi iz društvenog interesa. Nema jednog bez drugog. Nema snažnog pojedinca bez snažne zajednice, niti snažne zajednice bez snažnog pojedinca. U takvom jednom ambijentu društvene zbunjenosti i razuđenosti kolektivne odgovornosti prema okolini pravna država ne može da funkcioniše. Demokratija ne može da funkcioniše. Javni interes ne može biti ostvaren. Lični interes ne može biti zadovoljen.
“Ovom prilikom ukazujemo da vašu inicijativu možete podneti prilikom izrade i usvajanja nove osnove za predmetnu gazdinsku jedinicu, a u toku javnog uvida koji traje mesec dana”, stoji u odgovoru činovnika države. Osnova gazdovanja šumama dokument je koji se izrađuje na period od 10 godina. Sledeća treba da se usvoji kroz nekoliko godina, a na period od novih 10 godina. Ove jeseni na spornom području naspram Sente planira se sadnja novih klonskih topola koje će biti posečene nakon okvirnih 25-30 godina, što znači da do 2050. godine neće uslediti nova sadnja. Ukoliko kroz nekoliko godina ekološka udruženja i uspeju da se izbore za izmenu osnove, te sadnju autohtonih vrsta drveća, taj jedan prost čin mnogi od nas neće doživeti. Oni čekaju da mi – UMREMO. I nema drugog izraza koji bi na verbalnom i misaono-kognitivnom nivou uspeo bolje da objasni svu suludost, apsurdnost i bezobzirnost kojom se država i njeni činovnici ophode prema svojim građanima. Građani umiru, a država je večna.
U toku aktuelnih protesta u Srbiji nekoliko demonstranata je u toku noći osuđeno po hitnom postupku. Sve proceduralnosti su preskočene, ništa od odbrane, javnog uvida i teze da je jutro pametnije od večeri. Donosioci odluka dokazano imaju moć da ekspresno izmene i dopune sve što se izmeniti i dopuniti treba, a zarad sprovođenja odluke.
Donosioci odluka te iste odluke donose u ime građana.
A građani traže pravu šumu umesto plantaže klonskih topola.
Mina Delić (Slobodna reč)
Naslovna fotografija: Mina Delić
