Test za učenike, roditelje i nastavnike

Čak i ako je onlajn obrazovanje rešivo, lični kontakt nedostaje i učiteljima, a ne samo učenicima. Većina učenika i ovako provodi previše vremena za računarom. Postoji potreba za socijalizacijom, ličnim kontaktom, bilo sa nastavnikom ili školskim drugom, jer mnogo njih kada se vrati iz škole kući, svakako ionako sklizne u jedan virtualni svet.

Pedagozi svedoče o prednostima i nedostacima internet obrazovanja. Već se spremaju za nove izazove, iako još ne znaju na koji način će u septembru započeti novu školsku godinu.

Institucionalizovano vaspitanje i obrazovanje su stari kao i civilizacija. Istorija učenja uz pomoć učitelja stara je oko tri hiljade godina. Prva računaljka, abakus, stara je približno 5.000 godina. Od 17.veka, pa do 1945. godine i računara prve generacije, izvedeno je nekoliko pokušaja. Kao i obrazovnom sistemu i računaru je trebalo vremena, da bi postao dostupan svima. Živimo u doba u kom su učenici bez računara ograničeni u sticanju novih znanja.

Tehničke sprave i internet, odigrali su veliku ulogu, kada je zbog uvođenja vanrednog stanja i u našoj zemlji počelo obrazovanje na daljinu. O ovoj temi sam razgovarala sa učiteljima i nastavnicima.

Bez pomoći roditelja ne bismo mogli da napredujemo

Izabela Šormaz, učiteljica u Osnovnoj školi Zdravko Gložanski u Bečeju, raspolaže sa 33 godine radnog iskustva. Pored ovog ima i diplomu iz bibliotekarstva, i skoro dve decenije iskustva kao koordinator u nevladinoj organizaciji koja se bavi obrazovanjem i pravima dece. Za vreme obrazovanja na daljinu, predavala je drugom razredu. Zamolila sam je da mi priča o tome kako su ona i njeni učenici bili pripremljeni za ovu neočekivanu situaciju.

-Već sam pratila situaciju u okolnim zemljama i nije mi predstavljalo neki veći problem kada su i kod nas uveli onlajn nastavu. Mogu da kažem da mi je jako puno pomoglo pređašnje iskustvo i aktivno učešće u raznim projektima, pošto sam već godinama koristila savremene obrazovne alate i programe. Prisustvovala sam već nekolicini onlajn predavanja i učestvovala u obukama. Takođe je važno i znanje više jezika, te mi ni traženje informacija nije predstavljalo veću prepreku – počinje Izabela svoju priču o obrazovanju na daljinu.

Njeni učenici su od prvog razreda mogli da nauče projektno obrazovanje, tako da su već imali osnovno znanje o obrazovnoj tehnologiji.

-Pošto predajem razredu sa manjim brojem učenika, moji učenici su svakodnevno u školi i dnevnom boravku aktivno koristili laptopove, računare i pametne telefone. Na jednoj društvenoj mreži smo napravili grupu, gde smo mogli da razmenjujemo iskustva, delili smo informacije sa roditeljima i ostalim kolegama koje predaju u odeljenju. Od marta je ova onlajn grupa postala naša učionica. Slala sam deci odgovarajuće zadatke na dnevnom nivou, poštujući aktuelni raspored. Bez pomoći roditelja bismo napredovali veoma teško. Na njih je pao težak zadatak, koji je zahtevao da aktivno prate rad i razvoj svog deteta. Svakog dana su fotografisali i slali urađene radove svoje dece. Njih sam vrednovala na nedeljnom nivou i pisala svoje mišljenje u elektronski dnevnik, te ih ocenjivala, govori Izabela.

-S obzirom da nije bilo novih školskih knjiga koje su odgovarale programu iz svakog predmeta, napravila sam radne listove, umnožila ih i davala roditeljima svake dve nedelje. Od velike pomoći nam je bio portal za obrazovanje na daljinu Mađarskog nacionalnog saveta, gde smo kasnije mogli da pogledamo snimljene časove iz mađarskog jezika, matematike, sveta oko nas, likovne kulture i srpskog jezika. Ovi snimci predstavljaju ozbiljnu vrednost, jer ćemo ih koristiti kasnije i u klasičnom obrazovanju. Ovo je imalo svoju prednost i u slučaju da učenici nisu razumeli nastavno gradivo, pa su kasnije mogli i više puta da ih pogledaju. Važno bi bilo već snimiti i nove časove, da se odgovarajuće pripremimo za novu školsku godinu, rekla je učiteljica.

Ni struje, ni odgovarajućih alata za obrazovanje

Izabelu sam još pitala i to, kako je sarađivala sa onim učenicima koji nisu imali internet i pristup računaru.

-Onlajn obrazovanje je stavilo na probu i zahtevalo poštenu i temeljnu saradnju između roditelja, dece i pedagoga. U mom razredu je najveću prepreku predstavljala organizacija rada takve dece, kojima su nažalost zbog dugova isključili struju, a nisu imali ni odgovarajuću obrazovnu tehnologiju. Ove učenike sam posećivala svake dve nedelje i nosila im radne listove, pa sam ih sledeći put pokupila i vrednovala. Bilo bi veoma važno od jeseni i ovim učenicima obezbediti odgovarajuće životne uslove i alate za učenje. Bilo bi dobro i to kada bi mogli da radimo u manjim grupama u odeljenjima, jer je deci bitan timski rad i susret sa drugarima i učiteljima, naglasila je učiteljica iz Bečeja.

Sa Silvijom Černjak, učiteljicom u Osnovnoj školi “Šandor Petefi” u Bečeju, takođe sam razgovarala o zamkama obrazovanja na daljinu, a saznali smo nešto i o snimanju onlajn časova.

-Iza mene je 27 godina iskustva, a za vreme proglašenja vanrednog stanja, predavala sam četvrtom razredu. Srećom, oni već sasvim dobro koriste računar, kaže nastavnica.

-Zapravo niko nije bio pripremljen za obrazovanje na daljinu, pa tako ni ja. U vezi ovog nismo imali ni obuku. U početku mi je predstavljalo problem i koju onlajn platformu da izaberem, da bi svima bila dostupna. U početku smo sa učenicima razgovarali putem vajbera, a kasnije smo izabrali Gugl Učionicu, po zajedničkom dogovoru sa školom. To je čak i meni predstavljalo izazov! Telefon je zvonio od jutra do mraka, jer smo i mi pedagozi jedni drugima pomagali preko telefona. Prvo je moralo da se prouči korišćenje platforme, pa sam tek posle mogla da se obratim roditeljima, učenicima. Ako ja ne znam da je koristim, kako ću davati uputstva? – mislila sam. Roditelji, učenici su morali da otvore imejl nalog, pa su tek posle toga mogli da se priključe. Kada sam videla da ne zna svako to da koristi, onda sam učenicima pružila izbor: ili vajber ili Gugl Učionica, priča Silvija o preprekama, ali i o rešenjima.

Roditelji, deca, nastavnici, svi su uzeli učešća u radu

-U početku sam mogla sa svima da razgovaram makar putem vajbera, a kasnije su se pojavili problemi, kada neki učenici zbog pojedinih problema nisu imali internet – nisu bili dostupni. Onda sam pokrenula slanje SMS-a. Kada je ukinuta zabrana kretanja, ove učenike sam pozvala kod sebe kući, dala im zadatke, objasnila gradivo, i dogovorili smo se kada će doneti lekciju da je pregledam. Bilo je uzornih povratnih informacija i iz Gugl Učionice. Sve u svemu, mislim da smo svi: roditelji, deca, učitelji, pošteno odradili svoj deo posla. Na ovaj način su i roditelji mogli da zavire u naš posao, da vide da nije tako jednostavno objasniti neki računski ili matematički zadatak tako da dete to odmah i razume. U mom razredu postoje tri učenika kojima je potreban individualni obrazovni plan (IOP2), te sam njima posebno pripremala zadatke, i sa roditeljima razgovarala preko telefona na dnevnom nivou.

Čak i ako je onlajn obrazovanje rešivo, lični kontakt nedostaje i učiteljima, a ne samo učenicima.

-Nedostajali su mi susreti sa mojim učenicima, žamor dece koji ispunjava učionicu, dnevni nestašluci, zapanjene oči. Možda sam staromodna, ali više volim klasično obrazovanje, odaje nam učiteljica.

Osnovna škola “Šandor Petefi” je učestvovala u programu učenja na daljinu Pannon RTV-a, pa je u tome i Silvija učestvovala. Ovde je imala zadatak da predaje drugom razredu. O ovom nam je ispričala sledeće:

-Malo je bilo čudno stajati u praznoj učionici pred kamerama i pričati bez povratnih informacija, a još sve to uraditi u 20 minuta. Držala sam četiri časa mađarskog jezika i četiri časa matematike. Pripreme su u početku jako teško započele, ali sam se do kraja sasvim dobro uhodala. U svakom zlu ima nešto dobro, dobila sam jednu interaktivnu tablu, pa ću stvari i aktivnosti koje sam naučila prilikom obrazovanja na daljinu moći i da iskoristim. Čula sam da su u toku dogovori u vezi obrazovanja na daljinu, to jest, da ne bi voleli da čekaju poslednji momenat, nego se časovi već pripremaju. Istakla bih, da je pedagoge koji učestvuju u obrazovanju na daljinu pozvao Mađarski nacionalni savet u okviru svečanog prijema, gde smo dobili potvrdu, kao i knjigu i nagradu u vidu novca. Drago mi je da sam mogla da budem deo ove ekipe i da svojim radom pomognem u obrazovanju na daljinu.

Od jeseni, ako bude moralo, može biti i bez većih problema

Čila Galus već godinu dana predaje mađarski jezik i književnost u Osnovnoj školi “Mihalj Šamu” u Bačkom Petrovom Selu. I ona je učestvovala u snimanju onlajn časova, pa sam sa njom pričala o ovom, kao i o neočekivanoj situaciji i rešenjima za istu.

-I mene je onlajn nastava iznenadila, isto kao i moje kolege, jer smo skoro preko noći morali da se prilagodimo obrazovanju na daljinu. Veliki deo učenika je imao pristup internetu, pa smo sa njima mogli brzo da stupimo u kontakt. Predavanja su se ostvarivala na različitim platformama, u vidu digitalne učionice, a u nekim razredima preko grupe na mesindžeru ili vajberu. Naravno, nismo isključili ni one učenike koji nisu imali odgovarajući alat za ovakav vid obrazovanja, njima smo poštom slali materijal. U višim razredima je znanje učenika već odgovarajuće da bi se lako prilagodili svetu interneta, a u nižim razredima je bila potrebna pomoć roditelja. I pregled gradiva je takođe sproveden na ovaj način. Od velike pomoći nastavnicima i učenicima su bili časovi koji su se emitovali na Pannon TV-u. I ja sam se uključila u ovaj posao u dva navrata, pa sam održala ukupno osam časova za učenike šestih i sedmih razreda.

Čila nam je poverila i to, da ako epidemiološka situacija od jeseni to bude zahtevala da ponovo usledi obrazovanje na daljinu, sve bi se odvijalo mnogo lakše i sa manje problema, ali nada se da će se sve ipak nastaviti na uobičajen način, među zidovima škole.

Mora se stalno razvijati i učiti

Danijel Ačai već četiri godine radi u Tehničkoj stručnoj školi u Bečeju.

Prevashodno predaje programiranje, na primer web programiranje, koje je danas već jedan popularan predmet. Internet obrazovanje, u onim odeljenjima u kojima on predaje, nije ometao nedostatak tehničkih alata. I on je sa nama podelio iskustva o ovom periodu:

-Neke učenike je bilo dovoljno kontaktirati samo putem mesindžera, dok smo sa drugima razgovarali putem elektronske pošte i telefona. Takođe, moje rešenje je bila i onlajn učionica, u kojoj su učenici mogli da pronađu nastavni materijal, a i mogli su da rešavaju zadatke. Nastavnici su sami odlučivali o načinu izvođenja, i o tome koji program ili aplikacija im se dopada. Trebalo je strpljenja, jer ne možemo svi sve znati, ali se sve može naučiti. Mnogi učenici su se zaista trudili i pokušali da izvuku ono najbolje iz onlajn nastave, priča Danijel.

Zanimalo me je i to, koliko su se njegova škola i pedagozi pripremili za onlajn nastavu, ako od septembra usledi novi talas korona virusa.

-Najveći deo nastavnika stručnih predmeta će se snaći, jer mogu da koriste mnoštvo programa koji su pogodni čak i za onlajn nastavu. Mora se konstantno učiti i razvijati da se čovek ne zaglavi na jednom nivou. Nadamo se da ćemo od septembra moći da nastavimo obrazovanje na “klasičan” način, jer je ovo bio težak period i za učenike i za nastavnike podjednako, kaže Danijel optimistički.

Većina nastavnika bi želela da se nastava u novoj školskoj godini nastavi na uobičajen način. Prema njihovim rečima, većina učenika i ovako provodi previše vremena za računarom. Postoji potreba za socijalizacijom, ličnim kontaktom, bilo sa nastavnikom ili školskim drugom, jer mnogo njih kada se vrati iz škole kući, svakako ionako sklizne u jedan virtualni svet.

Valentina Nađ (Slobodna reč)

Onlajn nastava, naslovna fotografija: Pixabay

Realizaciju ovog projekta podržala je Fondacija za otvoreno društvo