Za zagrižene za odmor u inostranstvu jedina opcija koja je preostala je da promene stare navike, i ako žele da se odmore, ni onda ne mogu da pređu granicu, sve dotle, dok u Srbiji besni epidemija, jer na granicama većine država koje nas interesuju možemo naići na nepristojnu primedbu: „Spolja je prostranije!“
Po kalendaru vlada leto, ali to varljivo vreme samo povremeno podupire, jer temperatura vazduha ponekad preko noći padne ili poraste čak za petnaest stepeni. To ne predstavlja problem onima koji su navikli „da ako je leto, onda letovanje“.
U materijalno potkovanijim porodicama se skoro statusnim simbolom smatra provesti deset ili četrnaest dana na nekoj od visoko kotiranih stranih plaža.
Ove godine, međutim, situacija se drastično promenila. Džabe imaju para, u najboljem slučaju će biti primorani da se zadovolje domaćom ponudom. Dok je postojala Jugoslavija, promena odredišta nije predstavljala problem, jer smo mogli provesti nekoliko prijatnih dana bilo gde, od Horgoša do Ohridskog jezera, od Triglava do Đevđelije. Onaj ko je mogao, uputio se na Jadran. Dugo je ostrvo Brač bilo veoma popularno, ali su i Ulcinj i Makarska bili pristupačni za nas.
Oni koji su bili tanki sa novcem, morali su da se zadovolje crnogorskim primorjem, gde su okolnosti verno odražavale balkanski mentalitet, ali su i cene bile na tom nivou.
Ovo je sada već prošlost. Sa veoma dobrim namerama, ovim bi mogli okarakterisati i devedesete, jer prema domaćoj uzrečici, „davno je bilo, a možda nije bilo ni istina“. Međutim, tragovi ovoga se i danas mogu naći, jer kao rezultat pandemije zemlje su zatvarale/zatvaraju svoje granice, i uopšte ih nije briga što time prouzrokuju ozbiljne finansijske probleme onima koji žive isključivo od turizma. Najupečatljiviji primer ovoga su naša „braća“ po istoriji, jeziku i naciji, Crnogorci. Uprkos činjenici da je učinak njihovog turizma u odnosu na prethodne godine svega osam(!) odsto, a takođe je nepobitna činjenica da 40 odsto njihovih letnjih gostiju čine državljani Srbije, oni tvrdoglavo insistiraju na tome da se oni koji su još nedavno dolazili iz iste države, drže podalje. Slična je situacija i sa Grčkom i odnedavno uzmuvanim Tunisom.
I države koje nisu specifične destinacije za odmor, kao što su Nemačka, Austrija, Švajcarska, Slovenija, Hrvatska… su uvele takvu strogoću – u odnosu na nas – da čovek pet puta razmisli pre nego što krene put Beča, Minhena, Splita (pravim imenom: Espalato) ili Bleda. One koji dolaze iz Srbije polako gotovo svuda direktno sa granice stavljaju u dvonedeljni karantin. Štaviše, sad već ima i takvih zemalja u kojima troškove karantina plaća on sam.
U daleku Švedsku možemo ići bez ikakvih ograničenja, kao i u Bosnu i Hercegovinu, (Severnu) Makedoniju i Bugarsku, ali sa izuzetkom poslednje susedne nam zemlje, ne želimo zaista da budemo na tom spisku.
Među popustljive vlade spada i budimpeštanska. Pored i inače zaista odličnih odnosa, za to postoje i drugi razlozi, a to smo mi, Mađari iz Vojvodine. Orbanovi bi zaista sami sebi pucali u noge, ako bi se odrekli zvučnog principa „mi smo jedna nacija“ zbog jednog ovakvog ograničenja.
Ko ima volje, može da letuje i u Albaniji. Kažu da se ova zemlja neverovatno razvila od vremena Envera Hodže, ali se mnogi uzdržavaju od putovanja tamo, iz političkih razloga.
Prema srpskoj poslovici „Dok nekom ne smrkne, drugom ne svane“, iliti može se izvući korist i iz tuđe štete. U ovakvoj situaciji je trenutno Egipat. Oni ne daju puno na pandemiju i kažu da su kod njih dobrodošli turisti iz bilo koje zemlje. Nevolja počinje tamo da se ne mali broj ljudi plaši verskih razlika, zbog migranata. I to je tako i onda, ako osoba koja želi tamo da putuje ne zna, da je prva prava pandemija, pre 2500 godina, krenula upravo iz Egipta.
U svetlu rečenog, možemo tvrditi, da je za zagrižene za odmor u inostranstvu jedina opcija koja je preostala, da promene stare navike, i ako žele da se odmore, ni onda ne mogu da pređu granicu, sve dotle, dok u Srbiji besni epidemija, jer na granicama većine država koje nas interesuju možemo naići na nepristojnu primedbu: „Spolja je prostranije!“
Mihalj Bot (Slobodna reč)
Prazna plaža, naslovna fotografija: Pixabay
