Srbija se poslednjih godina pozicionirala na evropskoj, pa i svetskoj mapi festivala kao vrlo atraktivna destinacija koja je privlačila desetine hiljada gostiju iz inostranstva.

Od marta ove godine, izbijanja pandemije i uvođenja mera izolacije i socijalne distance, industrija manifestacija kako je zovu, ne postoji.

Promet kompanija koje se bave organizacijom, promocijom i prodajom karata za koncerte, pozorišne predstave i festivale je pao na nulu.

“Mi smo prvi koji smo time pogođeni i verovatno poslednji koji će početi da rade. Sa zabranom okupljanja kao da nam je zabranjen rad, jer mi živimo od okupljanja ljudi”, kaže za Danas Pavle Leverda, direktor Tiket vižna i član UO Udruženja promotera i tiketing agencija (UPTAS).

Prema njegovim rečima ekonomski efekat ove industrije meri se stotinama miliona evra ako se uzmu u obzir i indirektni prihodi turizma od posetilaca ovih događaja.

Zoran Vulović, predsednik UPTAS-a , vlasnik promoterske i koncertne agencije Longplay i organizator Arsenal festa u Kragujevcu na primeru ovog festivala pokazuje koliko ljudi od toga živi.

“Arsenal fest koji je festival srednje veličine, svake godine ima oko 50 izvođača. Oko 1.200 ljudi direktno dobija novac, plate, honorare od jednog festivala koji traje nekoliko dana. Tu su onda ugostitelji, taksisti, hotelijeri, vlasnici apartmana i svi ostali koji posredno zarađuju od tog festivala”, napominje on.

UPTAS ima preko 40 članova i godišnje koji organizuju oko 2.000 koncerata i pozorišnih predstava sa plaćenim ulaznicama.

“Ova godina je za Longplay počela fantastično. Imali smo zakazanih 15 koncerata, karte su se prodavale odlično. Takođe bilo je veliko interesovanje za Arsenal fest koji se održava u junu. I onda je sve stalo. Ove godine smo održali četiri koncerta, a Longplay obično godišnje ima oko 80 koncerata u Srbiji i u inostranstvu. Slična je situacija i sa drugim kompanijama koje se bave organizacijom. I  što je najgore ovo izgleda nije vrhunac krize. Ono što dobijam kao informaciju ili očekivanja stranih izvođača je da će svirke početi u martu ili aprilu sledeće godine. Pre toga, veliki koncerti će se teško organizovati”, objašnjava Vulović.

“Očigledno je da ne možemo da znamo šta će se dešavati. Ova industrija zahteva dugoročno planiranje. Po godinu dana unapred se planiraju događaji. Možda će do kraja godine moći da se organizuju manji događaji, koji su takođe značajni, ali veliki koncerti i festivali, tek sledeće godine”, kaže Leverda dodajući da je pitanje  da li je isplativa organizacija tih manjih događaja, “ali mora da se radi”.

Pored ekonomskog i finansijskog efekta ove industrije možda je još važniji doprinos muzike i kulture zdravlju ljudi u ovim teškim trenucima.

”Ako to ne podržimo imaćemo veliku nematerijalnu štetu”, upozorava Leverda.

“U jednom trenutku se učinilo da smo najbolji na svetu, da ćemo najbolje proći, a sada smo najgori. Samo smo mi potpuno zatvoreni. U Hrvatskoj se već prave koncerti na otvorenom do hiljadu ljudi. Kod nas to ne postoji”, napominje Vulović i baš to je najvažniji zahtev od države.

“Potreban nam je plan otvaranja ove industrije po fazama. To tražimo od države, jer smo ovako blokirani bez ikakve nade da će se nešto desiti”, napominje Pavle Leverda, direktor Tiket vižna.

I vulović ističe da je prvo i osnovno im se dozvoli da radie. “Ako je moguće da se na Adi Ciganliji skupi 100.000 ljudi, ako može hiljadu ljudi da bude u tržnom centru, zašto ne bi mogao da se organizuje koncert na otvorenom za 500 ljudi, uz sve moguće mere, sa onlajn prodajom karata.

Kod publike i muzičara postoji ogromno interesovanje. Da li bi se tako nešto isplatilo? Vrlo teško. Ali ovde se ne radi isključivo o novcu. Radi se o tome da moramo da sačuvamo biznis”, ističe Vulović.

Jedna od mera koju su organizatori koncerata tražili od države je da reguliše povraćaj prodatih ulaznica kupcima slično kao što je i turističkim agencijama omogućeno da poude zamenske vaučere. I zaista na inicijativu predstavnika industrije, Vlada je u četvrtak usvojila uredbu o ponudi važenja kupljenih ulaznica za kulturno-umetničke manifestacije koje su otkazane usled pandemije Kovid-19.

Prema njoj organizatori manifestacije mogu kupcu ulaznice koja nije iskorišćena da ponude da je iskoristi tokom narednog održavanja manifestacije, za neku drugu manifestaciju u njegovoj organizaciji najkasnije do kraja sledeće godine ili da mu ponudi povraćaj novca.

Leverda objašnjava da je ovo jedan od važnijih zahteva kompanija koje se bave organizacijom manifestacija, ali da nije i jedini.

Takođe, predsatvnici industrije traže i da im se pomogne sa kreditima kod Fonda za razvoj.

“Sada postoje namenski krediti za turizam, kom mi pripadamo, kod Fonda za razvoj. Međutim, odobravaje tih kredita ide jako sporo, ne znam zbog čega. Osim toga, mi bukvalo stojimo, imamo promet nula, dok su recimo kapaciteti u nekim banjama puni. Trebalo bi da nam se da prednost kod odbravanja tih kredita”, ukazuje Leverda.

“A kada se stvari stabilizuju, tražićemo i da se smanji PDV na ulaznice kako bi malo stali na noge”, dodaje Vulović.

U sličnom sosu nalaze se i menadžeri i producenti.

Dragoslav Gane Pecikoza, menadžer i vlasnik producentske kuće GMR kaže da “kada smo bili mali govorili su nam da se moramo socijalizovati. Danas nam ozbiljna grupa zdravstvenih radnika kaže da moramo biti socijalno distancirani. To znači, nema druženja, nema koncerata od po hiljadu ili deset hiljada. Sada ostaje jedino da se ili u četiri zida ili na otvorenom prostoru organizuju manifestacije sa Internet prenosom, fudbalske utakmice bez publike, koncerti bez publike. Socijalno distanciranje znači u stvari anuliranje posla promotera, organizatora koncerata, proslava, veselja”, žali se Pecikoza dodajući da će ova kriza ostaviti trajne posledice na njihov posao.

“I kada prođe epidemija – sve će biti drugačije. Moraćemo u hodu da se prilagođavamo. Ja ne mogu da zamislim da će za dve godine moći da se radi stadion sa 50.000 ljudi ili Arena sa 20.000. Jedino ako nađu vakcinu će garantovati imunitet. Ali bojim se da će naći vakcinu za Kovid 19, a onda će se javiti neki Kovid 20”, pesimističan je Pecikoza, poznat kao menadžer sarajevskih grupa Crvena jabuka i Zabranjeno pušenje ili beogradskih Bajage i instruktora.

On ističe da se njihov posao može samo pomerati u pravcu interneta.

“Da naše grupe snimaju pesme i stavljaju na Jutjub. To dalje znači da cela organizacija koncerata više ne postoji. Naš, menadžerski i promoterski posao je faktički zabranjen. Ja sam pomišljao da kao Česi pravim drajv-in koncerte i pozorišne predstave. U Nemačkoj čak organizuju drajv-in mise ispred crkava. Bojim se kako bi to prošlo kod nas pa sam odustao”,ocenio je Pecikoza.

Prema njegovim rečima, najveća svetska koncertna agencija Live nation je prošle godine imala 7.200 koncerata, a ove 240. Minus se procenjuje na tri milijarde evra.

“Možda nije za poređenje, ali mi smo prošle godine imali 254 programa, a od 7. marta do danas nijedan. A nećemo imati ni do Nove godine, a možda ni dogodine”, kaže on.

U uslovima zabrane okupljanja više od 10 ljudi postavlja se pitanje da li se isplati organizovati takve događaje.

“Ne znam kome se može isplatiti finansijski da organizuje nešto za 10 ljudi. Mada ja kažem bolje džaba svirati nego džaba ne svirati. Ali to pada u vodu kada moraš da odeš u prodavnicu”, ističe vlasnik GMR-a dodajući da će stariji pevači i ljudi koji su dugo u poslu i imaju neke rezerve pregurati ovo, “dok su ovi koji su na početku i koji su tek uložili u posao u bankrotu. Oni bolje da traže drugi posao”, poručuje Pecikoza.

Svi sagovornici Danasa žele da istaknu jednu stvar, a to je da estrada koja se pojavljuje na televizijama šalje poruke kako umetnici zarađuju ogroman novac i to stvara otpor u javnosti. Međutim, takvih je dva, tri odsto, dok je velika većina drugih daleko od nekih velikih prihoda.

Izvor: M. Obradović (Danas)

Koncert, naslovna fotografija: Pixabay