Darko Šper: Potrebne su korenite promene

“Po nama bi najbolje bilo da se RTV i RTS vrate isključivo na izvorno finansiranje od TV taksi i sopstvenih prihoda od prodaje i marketinga. Stoga bi najcelishodnije bilo da se upravni odbori dva javna servisa sastanu i dogovore oko visine takse koja bi omogućila finansijsku i svaku drugu nezavisnost RTV-a i RTS-a. Međutim, skeptici smo po tom pitanju jer rukovodstva rade ono što im političari sugerišu”.

 

“Vlada Srbije i poslednji saziv Narodne skupštine ugrozili su funkcionisanje pokrajinskog javnog servisa, Radio-televizije Vojvodine, smanjenjem budžetskih sredstava namenjenih ovoj javnoj medijskoj ustanovi. Takvim gestom donosioci odluka demonstrirali su ne samo nepoštovanje važećih zakonskih propisa, već i opasne namere da uskraćivanjem finansiranja dodatno osakate ionako devastiranu medijsku scenu u Srbiji“, stoji u otvorenom pismu Sindikata Nezavisnost JMU RTV.

Povodom skorašnjih dešavanja na pokrajinskom javnom servisu, nagoveštenih otpuštanja, a u želji da podrobnije razumemo trenutna previranja u ovoj medijskoj kući, razgovarali smo sa poverenikom Sindikata Darkom Šperom.

Kakvi su generalno uslovi za rad na RTV-u, ima li dovoljno profesionalne radne snage i pod kakvim su oni ugovorima (stalni radni odnos, honorarni saradnici, volonteri)?

U RTV-u je trenutno zaposleno oko 1.200 ljudi. Od toga oko 1.000 na neodređeno vreme a oko 200 na određeno. Zbog loše organizacije posla i očigledno nepotrebnog zapošljavanja na određenim pozicijama došli smo u situaciju da otpuštanje oko 200 ljudi angažovanih posredstvom agencije i još 56 ljudi u julu mesecu značajno utiče na kvalitet rada u narednom periodu. Mnogi ljudi već su premešteni unutar RTV-a kako bi nadomestili novonastale praznine, ali zbog nedovoljne obučenosti za rad na tim poslovima to će se svakako odraziti na kvalitet i obim posla. U RTV-u nema mnogo honoraraca, trenutno ih je manje od 100, ali ne znam tačan broj. Volontera je jedno vreme bilo ali nisam siguran da u poslednje vreme ima angažovanih na takvim ugovorima.

 

Kakva su njihova primanja? Lično znam nekoliko njih koji rade za nešto za šta ne smem ni da kažem da je minimalac (nešto ispod toga).

Raspon koeficijenata u RTV-u je od 1,5 do 15. Vrednost boda je oko 12.000 dinara. Za više od stotinu radnika poslodavac vrši redovne dotacije na platu kako bi se izjednačila sa minimalcem (oko 30.000 dinara). Čak dve trećine zaposlenih ima manju platu od republičkog proseka. Mali je broj onih koji se mogu pohvaliti dobrom platom u RTV-u jer vrednost osnovice nije menjana više od deset godina. Nekada niko nije imao minimalan lični dohodak u RTV-u, ali je stagniranje plata dovelo do toga da ih je danas skoro stotinu. Kada u januaru država bude ponovo korigovala visinu minimalnog ličnog dohotka broj onih koji će raditi ispod minimalca biće znatno veći. Poslodavac tvrdi da nema para za korekciju plata u RTV-u. Na sreću u februaru smo uspeli da se dogovorimo sa poslodavcem da se podignu makar izdvajanja za topli obrok i regres pa su na taj način svim zaposlenima linearno uvećana mesečna primanja za oko 7.000 dinara.

Koliko volonteri dugo volontiraju i šta se dešava kad dođe trenutak da budu plaćeni? To je institucija koja uključuje humanitarni rad, a novinarstvo je konkretan posao, profesija, nešto od čega bi ljudi trebalo da zarađuju i žive. Odakle to volontiranje kao neka normalnost?

Kada je stupio na snagu Zakon o volontiranju i u RTV-u su ljudi angažovani na takav način. Mesecima su radili a da ih poslodavac nije zapošljavao. Među njima je bilo i izvrsnih kolega i neke od njih je poslodavac kasnije radno angažovao, ali ne mnoge od njih. Da li danas ima volontera i da li se ta praksa promenila zaista nisam upoznat. Čini mi se da danas u RTV-u ima malo volontera ili ih uopšte nema.

 

Preko kojih agencija su zaposleni ti saradnici kojima preti otkaz? Poznato je da te agencije uzimaju značajne sume novca kad zaposle nekoga preko njih. Zar ne bi bilo normalno da RTV raspiše konkurs za posao ako mu treba nova radna snaga ili da ta radna snaga i bez konkursa pošalje svoj CV i da on bude uzet u razmatranje kao u svakoj normalnoj firmi (van naših prostora)?

Sve što je negde normalno u Srbiji nije, a nije ni na RTV-u. Decenijama unazad se priča da ovde ljude zapošljavaju isključivo po političkoj liniji. Otvoreno tvrdim da to nije u potpunosti tačno, jer ni mene nisu zaposlili po političkoj liniji, niti bih ikada pristao da na taj način dođem do posla. Iako je u zakonu o zabrani zapošljavanja pisalo da se on ne odnosi na javne medijske servise, RTV je pristao da primenjuje taj zakon. Zbog toga se i došlo na ideju da radnike angažuju preko agencija. Trenutno je reč o konzorcijumu novosadskih agencija Montop i Laboris koje su za poslednji ugovor od RTV-a dobile 200 miliona dinara. Taj novac je iskorišten za plate angažovanih radnika i proviziju agencija. Iako ne znamo koliki je iznos te provizije pretpostavlja se da iznosi oko 10 odsto po zaposlenom. Do sada je kroz takve agencije prošlo više od pola milijardi dinara.

RTV se finansira iz budžeta, zatim preko takse koju plaćaju građani i oglašivači. Da li možemo reći da je finansiranje iz budžeta ipak najznačajniji izvor finansiranja? Postoji li neki izmenjen model finansiranja koji bi uspeo da poboljša situaciju? Jasno je da mnogim građanima smeta što treba da plaćaju taksu, pogotovo onima koji npr. i ne gledaju televiziju.

Davanja iz budžeta su na godišnjem nivou oko 900 miliona dinara, dok je 2019. RTV od pretplate prihodovao 1,66 milijarde dinara. Od ukupno oko 2,7 milijardi dinara prihoda u prošloj godini, ove dve stavke činile su 96 odsto prihoda. Od marketinških i drugih usluga prošle godine prihodovali su oko 77,6 miliona dinara (49 miliona od TV i radijskih oglasa), što ne čini ni 3 odsto ukupnih prihoda. Više od polovine prihoda RTV-u, oko 1,5 milijardi dinara, odu na zarade i druge troškove za zaposlene. RTV je prošlu godinu završio s gubitkom od 88,5 miliona dinara, čime se ukupan dug ove medijske kuće popeo na zastrašujućih oko 1,6 milijardi dinara. Po nama bi najbolje bilo da se RTV i RTS vrate isključivo na izvorno finansiranje od TV taksi i sopstvenih prihoda od prodaje i marketinga. Stoga bi najcelishodnije bilo da se upravni odbori dva javna servisa sastanu i dogovore oko visine takse koja bi omogućila finansijsku i svaku drugu nezavisnost RTV-a i RTS-a. Međutim, skeptici smo po tom pitanju jer rukovodstva rade ono što im političari sugerišu.

 

Pominje se finansijski gubitak od 88.588.000,00 dinara za 2019. godinu. Odakle jednom javnom servisu takav gubitak? Da li on proizlazi iz nedostajućih sredstava iz budžeta? Ili postoje dodatno neki propusti u sistemu?

Kao što sam već gore napomenuo do toga je došlo zbog lošeg načina finansiranja RTV-a koje mu je nametnuto iz vrha vlasti. Tome svakako treba dodati loše poslovanje i loš kvalitet programa koji je doveo do toga da nas napuštaju oglašivači jer je izuzetno opala gledanost, posebno Prvog programa televizije. Da bi se stvari promenile potrebne su korenite promene, koje uključuju detaljne analize i sankcionisanje onih koji su proizveli loše poslovne rezultate. Mnoge strateške dokumente trebalo bi što pre usvojiti.

 

Šta se dešava sa medijskim slobodama u okviru RTV-a? Postoje li politički i slični pritisci, gušenje određenih tema koje su “politički nepodobne”, cenzure i autocenzure?

Pritisak i cenzura će biti onoliki kako sa njima uspevaju da se nose ljudi na odgovornim funkcijama. Negde je toga više, a negde manje. Prema mom mišljenju najgore je na Prvom programu televizije gde su mnogi ljudi postavljeni po političkoj liniji, čak verovatno i na nameštenim konkursima zbog čega bi neko jednog dana mogao i da krivično odgovara. Informativni program je jednostran i udvorički. U njemu gotovo da nema građana i njihovih problema. Sve se svodi na to šta kažu i šta rade političari na vlasti. Za poslednje četiri godine mnogi ljudi dobili su otkaz, mnogi su premešteni u druge redakcije, ukinute su mnoge kvalitetne emisije, a dovedeni su ljudi iz marginalnih medija koji sada uređuju i kreiraju program. To liči na sve samo ne na javni medijski servis. Gotovo svakog dana možete videti neki prilog koji je u suštini lažna vest, manipulacija, ignorisanje činjenica, zamagljivanje stvarnosti… Uveren sam da je upliv politike izrazit ali su za to krivi i ljudi koji to trpe zaplašeni za svoju egzistenciju. Sve je naopako postavljeno.

 

Mina Delić (Slobodna reč)

 Darko Šper, protest protiv otpuštanja radnika u RTV-u, naslovna fotografija: Mina Delić

Realizaciju ovog projekta podržala je Fondacija za otvoreno društvo