Međutim, bez obzira na to, šta je suštinski uključeno u sporazum, i sa kakvim posledicama Beograd treba da se suoči, većina analitičara se slaže da je potpisivanje ovog dokumenta bilo u interesu jedne jedine osobe: Donalda Trampa, koji na ovaj način u američkoj predsedničkoj kampanji može da dokaže kako dobro može da reši višedecenijske krize.
Srbija i Kosovo su se dogovorili o rešavanju ekonomskih odnosa – izjavio je u petak Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Iz ove kratke vesti novinske agencije, svet je mogao da se informiše da se dogodilo, da konačno postoji jedan dokument, na kom su potpisi zvaničnih predstavnika Beograda i Kosova.
Moglo bi se čak poverovati i to, da je jedna era konačno završena, jedna era sa višedecenijskim sukobima i sa mnogo, previše žrtava sa obe strane. Jedna era, koja je i onda odnosila žrtve kada nisu puške tutnjale. Jedna era koja se – već dve decenije je to jasno – može završiti samo na jedan način. Konačno su napravili korak – pomislio bi čovek.
Beskrajno naivno, kako se kasnije ispostavilo.
Ali naravno, od nečeg se uvek mora krenuti, neki prvi korak se uvek mora napraviti.
„Srbija i Kosovo su se obavezali da regulišu ekonomske odnose“ – uzbuđen je dalje u izveštaju novinske agencije Tramp, koji ističe da „ekonomija može zbližiti ljude“ i takođe je načelno okarakterisao sporazum kao istorijski.
Dokument su potpisali Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije i Avdulah Hoti, premijer Kosova, na trojnoj konferenciji za štampu, Vučić je pohvalio Trampa za posredovanje, a i Hoti je bio zadovoljan.
Dok su građani Srbije i Kosova bili zaokupljeni jednim jedinim pitanjem: da li će dve države priznati nezavisnost jedna druge?
Specijalni izaslanik američkog predsednika za srpsko – kosovske pregovore Ričard Grenel, o ovome je govorio novinarima: Sjedinjenje Države su do sada uvek tražile samo rešavanje ekonomsko – trgovinskih odnosa, jer bi to moglo da predstavlja osnovu budućih političkih sporazuma. Prema njegovim rečima, Vašington (u skladu sa Parizom i Berlinom), proces pomirenja predviđa u dve faze: ekonomsku normalizaciju uz aktivno američko učešće, pratio bi politički sporazum pod pokroviteljstvom Evropske unije.
Tramp je izjavio i to, da će Beograd ( u skladu sa američkom politikom) preseliti svoju izraelsku ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim. Prema detaljima sporazuma (koji je objavljen u javnosti), Beograd i Priština su zaista izašli na zelenu granu u ekonomskim pitanjima: dva vođstva su se obavezala, da se pod pokroviteljstvom Vašingtona i u praksi primene prethodni sporazumi koji se odnose na puteve i železnicu, da će se raditi na povezivanju Niša i Prištine kroz infrastrukturne projekte, da će granični prelaz Merdare koristiti zajednički… I tako dalje.
Deo sporazuma je proglašenje jednogodišnjeg moratorijuma na priznavanje nezavisnosti Kosova, to jest, na odbijanje/povlačenje priznanja. Priština se neće prijaviti za članstvo u međunarodnim organizacijama godinu dana, a Beograd će isto toliko vremena obustaviti kampanju protiv priznavanja.
Prema rečima srpskog predsednika, sporazum odgovara srpskoj strani u svim detaljima. Međutim, Vučić je istovremeno uveravao sve koji su mu prišli sa mikrofonom, da se radi o bilateralnom, a ne trilateralnom sporazumu, da se on sa Trampom složio da „treću stranu ne priznajemo u smislu subjekta međunarodnog prava“.
Srpski rečeno: on ništa nije potpisao sa Kosovom, on je zaključio bilateralni sporazum sa Sjedinjenim Državama.
Prema rečima Avdulaha Hotija, on sam je zaključio istorijski ekonomski sporazum sa Srbijom, „koji nas dovodi korak bliže konačnom sporazumu i priznavanju međusobne nezavisnosti“.
Onda šta je sad?!
Postoji prilično mnogo znakova da sa ovim sporazumom nešto ne štima. Pored gore navedenog, na to ukazuje i scena na video snimku koji kruži internetom, a koji je objavio Karl Bilt, kopredsednik Evropskog saveta za spoljne odnose: na snimku se vidi, kako je Vučić reagovao, kada je iz Trampovih reči saznao da Srbija seli izraelsku ambasadu u Jerusalim.
Prema snimku, Vučić nije bio malo iznenađen što dokument koji je upravo potpisao sadrži ovako nešto, barem njegov govor tela to sugeriše: iznenada je počeo da prelistava tekst sporazuma, zatim je pogledao svoje savetnike, a na kraju jednim nervoznim gestom zagladio kosu u stranu.
Ovaj nervozni gest je usledio s razlogom: u Rezoluciji 478 Saveta bezbednosti UN navodi se, da se sve države članice UN obavezuju, da neće preseliti svoju izraelsku ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim. Do sada su samo Sjedinjenje Države i Gvatemala premestile svoje zvanične misije, Srbija će biti treća država koja će to uraditi, pa nije ni čudo što Tramp ovu privrženost vidi kao značajno dostignuće.
Spoljnopolitički analitičari upozoravaju da bi ova klauzula sporazuma mogla da stvori ozbiljne glavobolje Srbiji: „Ova odluka će Srbiji doneti mnogo prijatelja u Izraelu i Sjedinjenim Državama, ali će rezultirati mnogim glavoboljama i neprijateljima od strane arapskog sveta i Evropske unije, koja takođe vodi potpuno drugačiju politiku prema Izraelu“ – izjavio je Filip Ejdus, profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, ekspert za međunarodne i bezbednosnopolitičke odnose, u programu televizije Nova S.
Prva ozbiljna reakcija iz inostranstva stigla je već u ponedeljak: portparol spoljnih poslova Evropske komisije upozorio je Srbiju i Kosovo da ne sele svoje ambasade u Jerusalim.
Srpska opozicija sporazum uglavnom negativno vrednuje, svako kritikujući onaj deo koji njega najviše boli.
Ove reakcije verovatno malo zanimaju šefa države, ne kao jedan Facebook post Marije Zaharove, portparolke ruskog Ministarstva spoljnih poslova, u kom je nagovestila da bi Vučić bolje prošao da je seo ispred Trampa raširenih nogu…
Međutim, bez obzira na to, šta je suštinski uključeno u sporazum, i sa kakvim posledicama Beograd treba da se suoči, većina analitičara se slaže da je potpisivanje ovog dokumenta bilo u interesu jedne jedine osobe: Donalda Trampa, koji na ovaj način u američkoj predsedničkoj kampanji može da dokaže kako dobro može da reši višedecenijske krize.
Premda se čini, da ništa nije rešeno. Međutim, ako se započne sa uspostavljanjem ekonomskih odnosa barem na osnovnom nivou, to će već zaista biti rezultat.
Ako i ne u očima američkih birača, ali za one koji žive na Balkanu svakako da.
Palma Kočanjoš (Slobodna reč)
Sastanak Donalda Trampa, predsednika Sjedinjenih Američkih Država i Aleksandra Vučića u Ovalnoj kancelariji, naslovna fotografija: en24news.com
