Među zemljama EU i OECD najbolje je biti dete u Holandiji, Danskoj i Norveškoj, dok rang listu zatvaraju Čile, Bugarska i Sjedinjenje Države. Prema istraživanju, u većini zemalja je manje od četiri petine petnaestogodišnjaka zadovoljno svojim životom.

 

Čitam neki dan: prema godišnjem istraživanju UNICEF-a dečijih veština, Mađarska se nalazi na 13. mestu, prema mentalnom zdravlju dece na 15. mestu, a po fizičkom zdravlju na 21. mestu. U regionu, Mađarsku su premašile samo Slovenija i Hrvatska. Tražim Srbiju u vesti MTI-a, ali ne mogu da je nađem. Tražim originalni dokument na engleskom, ali nas tu čak i ne pominju. Ispitana je 41 država, koje spadaju pod EU i OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj). Iako UNICEF ima svoju kancelariju u Beogradu, kao i promocije, programe, volontere, prikupljanje sredstava, ali nažalost nismo uključeni u ovo istraživanje o dobrobiti dece.

Ljutim se. Iako sam se mogla već naviknuti da nismo prisutni, ne računaju na nas. Bilo bi mnogo bolje pročitati da smo na kraju liste, ali verujmo u to da ćemo sledeće godine napraviti skok, bolje ćemo nastupiti. Inače je među zemljama EU i OECD najbolje biti dete u Holandiji, Danskoj i Norveškoj, dok rang listu zatvaraju Čile, Bugarska i Sjedinjenje Države. Prema istraživanju, u većini zemalja je manje od četiri petine petnaestogodišnjaka zadovoljno svojim životom. Na vrhu liste se našla Holandija, gde njih 90 odsto kaže da se dobro oseća u svojoj koži, dok je u Turskoj taj procenat samo 53. Po ovom izveštaju je Mađarska rangirana na 16. mesto sa 77 odsto: isto kao i u Austriji i Slovačkoj.

Pitam se da li bi ovo rangiranje bilo isto čak i kada bi se ispitivale zemlje Balkana, uključujući i Srbiju? Sedim na novootvorenom igralištu u Subotici i gledam svoje dvogodišnje dete koje kao otrovani miš već sat vremena trči među novim igračkama i ne može da ih se zasiti. Premda na tom novom igralištu nema ništa posebno, osim jedne kućice za igru sa toboganom i nekoliko penjalica, nema ništa drugo. Ali je još sasvim novo i ne moram da stojim pored nje, i da pazim, da se ne ubode na neki ekser koji štrči, da joj guzu ne povredi polomljena ljuljaška, kao na drugim subotičkim igralištima. Ali ne gledam samo nju, već i ostalu decu. A jedna grupa tinejdžera je upravo otkrila, da na igračkama piše da se mogu koristiti u uzrastu od 3 – 12 godina. Odjednom počinju ludački da se spuštaju, vrišteći skaču na vrhu kućice za igru, zaglave se smejući se u tunelu. Imaju 12 godina.

Razmišljam. Šta su mogli dobiti od nas za tih 12 godina? Koliko mogu biti zadovoljni svojim životom, i nama, od kojih zavisi kvalitet njihovog života?

Žaklina Vigi Žoldoš (Slobodna reč)

 Deca na igralištu, naslovna fotografija: freepik.com