Hermina Erdelji Greguš: Borba za „Free SZFE” i slobodnu kulturu u Mađarskoj ne sme da stane

Crveno bele trake svuda po Budimpešti i u više gradova Mađarske. Svuda ih ima: po univerzitetima, na institucijama, po spomenicima, klupama. To je jedan od znakova solidarnosti sa studentima Univerziteta za pozorišnu i filmsku umetnost (SZFE) u Budimpešti. Od početka septembra više stotina studenata je okupiralo zgradu ovog Univerziteta, a svetski poznati i priznati glumci, reditelji, Univerziteti za pozorišnu i filmsku umetnost, rektorske konferencije više zemalja osuđuju oduzimanje univerzitske autonomije i pokazuju solidarnost sa studentima. U međuvremenu, raste međunarodna podrška njihovom protestu zbog značajnih promena koje je nametnula vlada Mađarske. Podršku su dali, između ostalih, glumica Kejt Blanšet (Cate Blanchett), Helen Miren (Helen Mirren), kao i pisac Salman Rušdij (Salman Rushdie), Eva Grin (Eva Green) i mnogi drugi.

Glumica Drame na mađarskom jeziku Narodnog pozorišta u Subotici Hermina Erdelji Greguš je u intervjuu za portal Slobodna reč govorila o razlozima zbog kojih je mađarska vlada donela ovakvu odluku, o eventualnim posledicama po društvo i mogućim rešenjima.

Kada je zapravo započeo proces „reformi” kulturnog života u Mađarskoj i zbog čega je Univerzitetu za pozorišnu i filmsku umetnost oduzeta moć odlučivanja, to jest, autonomija?

Vlada mađarskog premijera Viktora Orbana je pre 2017. godine odlučila da je došlo vreme da se napravi reforma u kulturnom životu države. Izdato je naređenje da se u svim važnim institucijama kulture i obrazovanja promene čelni ljudi da bi se stalo na kraj širenju liberalnih (evropskih i svetskih), to jest, antinacionalnih misli. Tako su prvo proterali iz države CEU (Centralnoevropski univerzitet); smenili priznate naučnike na Mađarskoj akademiji nauke; ukinuli levo nastrojene medije i drugo. I u ovim institucijama je tada bilo manjih demonstracija, ali građani nisu bili solidarni. Znate ono: kad su odvodili Jevreje, neki su gledali u stranu, jer nisu Jevreji, kad su odvodili komuniste, gledali su u stranu jer nisu komunisti, kad su mene odvodili, nikog nije bilo da digne glas za mene. I tu se slično događalo.

Vlada je početkom leta najavila da će od 1. januara 2021. godine SZFE preuzeti Fondacija na čijem čelu je pet članova Upravnog Saveta koji preuzima sve nadležnosti od rektorata. Da malo pojasnim: društvenu imovinu od 155 godina je privatizovao petočlani Savet. Sve kompetentnosti prelaze u ruke Vidnyánszky Attile – o njemu opširnije malo kasnije – jednog glumca, jednog producenta i dva „naftaša”, to jest, direktor MOL-a i SLOVNAFT-a – ovaj je inače iz Slovačke i njegov je Orbanov najdraži fudbalski klub DAC. To je stručni tim!  Sve u svemu, svih petoro su veoma bliski vladi Mađarske i veoma odani Viktoru Orbanu. Vidnyanszky Attila je predsednik ovog Saveta. On je rođen u Ukrajini, gde se i školovao, a od 1999. godine živi u Mađarskoj i od tog vremena pripada najužem krugu Viktora Orbana. Inače je (na početku karijere, a i malo duže bio je talentovan) pozorišni reditelj – po struci – ali sad je već sve i svašta, Bog i batina mađarskog pozorišnog sveta. Između ostalog, on je direktor Mađarskog Nacionalnog pozorišta, direktor Mađarskog Teatralnog Udruženja, stvorio je sebi Fakultet pozorišta u Kapošvaru gde je takođe direktor, profesor, rektor, itd. Sebe smatra desničarski (nacionalno) nastrojenim, odbacuje sve što nije mađarska nacionalna vrednost, može da podnese samo piros-fehér-zöld – crveno-belo-zeleno (mađarska zastava), ni slučajno „šareno”, evropski, svetski, veliki je borac protiv ideologije liberalizma. A ima u njemu i dosta osvete – na SZFE su mu dali katedru samo za jedan semestar (dobio bi verovatno i više), ali ni to nije odradio. On je predsednik Fondacije koja preuzima SZFE i odlučivaće o SVEMU: o profesorskim kadrovima, o smerovima, o imenovanju rektora, o tome ko će voditi Univerzitet, ko može da ima svoj razred i o čemu sme da predaje. Nema sumnje da će birati iz „svojih krugova”.

Članovi Fondacije u većinskim (desničarskim) medijima svakodnevno daju izjave: omalovažavaju i Univezitet, profesore i studente. Naravno, igraju i na kartu Soroš, po njima iza demonstracija stoji Sorošev lobi, da na Univerzitetu studente zagađuju liberalnim i gender mislima, da ih ne uče mađarskoj nacionalnoj samosvesti, da tu nema redovne nastave, samo pranja mozgova. Vredi napomenuti da ni jedan Univezitet pozorišne i filmske umetnosti u svetu nije do sada, tri puta uzastopno nominovan za Đački Oskar (Diák Oscar), kao studenti SZFE, 2016, 2017, i 2018. kada je naš filmski reditelj iz Sente Ištvan Kovač takođe dobio Đački Oskar. Osim njega, veliki broj studenata je dobijao najveće međunarodne nagrade iz pozorišnog i iz filmskog života. Na te silne nagrade su članovi Fondacije rekli da treba popraviti međunarodni rejting SZFE.

Ni jednom niko iz vlade nije pokrenuo dijalog sa SZFE, sve su bez njih i na brzinu odlučili. I to da Fondacija, umesto od 1. januara 2021., preuzme ovaj Univerzitet već od 1. septembra 2020. godine. Tada je više stotina studenata odlučilo da će Univerzitet držati pod blokadom dok vlada ne odustane od ove sulude ideje. Držali su demonstracije, obavili crveno-belom trakom zgradu Univerziteta, ne puštaju unutra nikog sem studenata i profesora. Artikulisali su svoje zahteve u Magna Charti – gde se između ostalog pozivaju na Zakon o slobodnom učenju, na Zakon o autonomiji univerziteta, i traže da se vrati stvaralačka sloboda, sloboda učenja, sloboda obrazovanja, da se stvore uslovi za dijalog. Više hiljada građana je 6. septembra od zgrade Univerziteta do parlamenta oformio živi zid i ovu Magna Chartu su od ruke do ruke dodavali na više kilometara. Od Univerziteta su simbolično prosledili i svoje zahteve do vlade. Građani su pokazali ogromnu solidarnost sa studentima.

Solidarnost sa studentima SZFE iz dana u dan raste. Prvi put su ovi studenti pokazali da se može protestovati uz pesmu, poeziju, uz stihove, sa ponosom ali bez vređanja, bez vandalizma.

Da li postoji rešenje za spašavanje ovog Univerziteta u Mađarskoj i da li su u narednom periodu moguće promene u ovoj državi?

Izborna godina u Mađarskoj je 2022. To znatno utiče na ishod ovih demonstracija. Vlada nije računala na ovakav protest i veliku solidarnost građana. Mislili su da će sve proći kao i kod već gore spomenutih institucija ili medija, da će malo narod da se buni, pa će otići kući. Studenti su od prvog trenutka veoma pametno izjavili da ne žele ni jednu mađarsku partiju uz sebe, niti žele da im se političari pridruže, ne žele biti igračke u njihovim rukama. I opozicija je to prihvatila! Bili su i političari u živom zidu, ali kao civili. Nije bilo ni jedne partijske zastave, samo crveno-bele trake i „Free SZFE” natpisi na dlanovima.

Mnogo toga zavisi i od toga kako će Evropska unija reagovati na dešavanja, pred čijim institucijama je pokrenut postupak protiv Mađarske zbog uvođenja autokratije, i proces još uvek traje.

S obzirom da su poznate ličnosti iz sveta kulture pružili podršku SZFE, da li postoji mogućnost da sličnu podršku pruže i umetnici iz Vojvodine?

Iz celog sveta je pružena podrška SZFE. Poznati filmski i pozorišni umetnici, pisci, naučnici… Što se solidarnosti tiče, Drama na mađarskom jeziku Narodnog Pozorišta u Subotici jednoglasno je izrazila solidarnost, kao i glumci iz pojedinih ansambala na mađarskom jeziku. Studenti Akademije Umetnosti u Novom Sadu na mađarskom jeziku su dali podršku, a njima su se pridružili i nekadašnji studenti istog. Svoju solidarnost izrazio je i naš čuveni glumac Radoslav Milenković, i on je za sada jedini od umetnika iz srpske umetničke sfere.

I kod nas, takođe, u kulturi u Srbiji mogu da prosperiraju samo oni koji su bliže vatri. Ali ima nas još mnogo koji drugačije razmišljamo. Mi sad dajemo podršku studentima SZFE, jer ako pobede, to daje i nama snagu za dalji rad, za dalju borbu za slobodnu kulturu, umetnost, život. Naivno se nadam najboljem mogućem ishodu, jer umetnost ne trpi nikakav oblik silovanja.

Razgovarala: Natalija Jakovljević (Slobodna reč)

 Protest studenata u Budimpešti, FreeSZFE, naslovna fotografija: Szappanos Veronika

Realizaciju ovog projekta podržala je Fondacija za otvoreno društvo