Zbog epidemije otkazana većina festivala najavljenih za proteklo leto

Pandemija je ozbiljno uticala i na kulturni život. Otkazano je mnogo manifestacija, koncerata i festivala. Međutim, organizatori su i dalje optimistični u pogledu budućnosti, pa ih ni finansijska šteta koju su pretrpeli ove godine neće odvratiti od toga da sledeće godine ponovo organizuju programe koje su ove otkazani.

Nikome nećemo ostati dužni

Ove godine je u Topoli prvi put trebao da bude održan Jail festival. Nažalost, zbog epidemije to nije bilo moguće, iako je mnogo ljudi puno radilo na njemu. Jail Piano bar funkcioniše kao jedna zajednica, pa zbog toga nije ni bilo upitno za vlasnika Roberta Jugoviča da li se može uraditi tako veliki zadatak kao što je organizacija festivala.

-Ipak, kada smo morali da uvidimo da mnogo uloženog rada neće uroditi plodom, bili smo tužni. Znali smo da postoji jedan prostor između festivala Siget i Exit, jer su njima ipak više ciljna grupa zapadnoevropski ljudi koji idu na festivale, a ljudi odavde iz materijalnih razloga ređe od njih idu na ove festivale. Ovaj naš predosećaj se potvrdio, jer se zapanjujući broj ljudi zainteresovao za naš festival.

Iz Mađarske još više nego iz Srbije, ali je mnogo ljudi želelo da dođe i iz Ukrajine i Rumunije. Kako su prolazili dani i približavao se datum festivala, sve više i više njih je želelo da podrži festival. Neopisiv osećaj je bio iskusiti, koliko je posvećenih ljudi bilo oko nas, koji su uložili svu svoju snagu i uticaj, ne bi li već prvi Jail festival bio organizovan na visokom nivou – rekao je Robert Jugovič.

Koliku finansijsku štetu su pretrpeli organizatori?

-I sama prodaja karata je prevazišla sva naša očekivanja. Ogroman posao za sve je bio vratiti nazad cenu unapred kupljenih propusnica i karata. Dakle, ako gledamo finansijski aspekat, Jail festival je bio veliki neuspeh. Gubitak od više desetina hiljada evra. S druge strane, ako ovo malo zanemarimo, i ovako je sve to bilo ogromno iskustvo i veliki doživljaj! Mislim da smo uspeli da pokažemo da je Jail jedan pouzdan i profesionalan organizacioni tim. Dok je najveći deo festivala, naročito velikih, gomilao dugove, mi ponosno možemo da kažemo, da smo uspeli sve da isplatimo i maksimalno ispoštujemo ugovore.

Da li ste dobili podršku od države ili odštetu?

-Rastužuje da nas ni država, a što je još tužnije, ni grad nisu podržali ni u čemu, pre su pokušavali da nam podmetnu nogu. Istovremeno, ovo ima i svoju dobru stranu, a koja je u današnjici, ovde u istočno – evropskoj regiji potpuno neuobičajena: gotovo smo uspeli da organizujemo jednu ogromnu manifestaciju, bez politike! Jail je i inače jedini vojvođanski klub koji nema nikakvu podršku, niti konkuriše na političkim tenderima kakav je na primer Prosperitati. Naravno, u mnogo smo težoj situaciji, s obzirom da smo sami, bez zaleđine – ali slobodni! Ne treba da ispunjavamo neprijatne usluge, ne moramo da izvodimo partijske vojnike na naše manifestacije. Sloboda naravno ima svoju cenu: moramo da stojimo na sopstvenim nogama. S obzirom da je Jail počeo kao noćni klub, i odatle izrastao, imamo svoj webradio, kao i izdavačku kuću, koja je prigrlila nezavisnu inteligenciju Vojvodine od strane fondacije FuVESZ. Zbog epidemije prihod je smanjen na minimum, pa smo se odlučili za još jedno proširivanje profila, a iz kog se nadamo da ćemo moći da održimo ono što smo uspeli da izgradimo u poslednje četiri godine: pokretanje sopstvene marke odeće Jail. Nadamo se da ćemo sledeće godine ponovo moći da organizujemo Jail festival 2.0 – rekao je Robert Jugovič optimistično i dodao, da to naravno zavisi od toga koliko će situacija sa epidemijom uticati na ljude.

2021. će biti zaista teška godina

Green Future Festival u Adi organizuju se od 2012. godine. CIlj organizatora je bio taj da obezbede jedan visok nivo mogućnosti isključenja mladih u Vojvodini, kakav nema niko drugi u okruženju. Manifestacija se od samog početka neprekidno razvija, za šta je, prema rečima jednog od organizatora festivala, Atile Tajtija, zaslužan uložen rad i entuzijazam.

-Kada se naši gosti pojave na festivalu, onda se neće naći na mestu koje funkcioniše u velike ekonomske svrhe, već ih dočekuje jedno porodično, prijateljsko okruženje, gde se vidi i oseća timski rad organizatora. Cilj je da mladi u Vojvodini imaju svoj festival, koji nosi dobar glas za ovo područje i za ove ljude. Festival godišnje privuče 15 – 25.000 ljudi, a to zavisi i od toga da li festival traje tri ili četiri dana. Nas dvoje smo vlasnici, te organizaciju počinjemo već u septembru, oktobru, a na festivalu radi skoro sto ljudi – izjavio je Tajti za naš portal.

Kako je uticalo na organizatore to, što je ovogodišnja manifestacija morala da se otkaže?

-I otkazivanje već loše utiče na ljude, ali ima što je i od ovoga gore. Neizvesnost. S obzirom da se još niko nije sreo sa sličnom situacijom, tako i niko ne zna ništa sa sigurnošću da kaže. Barem tri puta smo premeštali ovogodišnji festival, da bi se na kraju ispostavilo, da ga uopšte ne možemo ni organizovati. Zbog ovoga ne možemo ni na koga ni da se ljutimo, jer kako ni mi, tako ni niko drugi nisu znali šta donosi sutra. Materijalna šteta je značajna. Od prodaje ulaznica pokrivamo troškove izvođača, marketing i troškove organizacije. Veliki deo ovoga smo izgubili i nikad ga nećemo povratiti. Srećom, naša publika je kao jedna prava velika porodica. I tada su bili uz nas, kada je pre 2 – 3 godine kiša sprala subotnji dan, i sada stoje uz nas. Većina njih ne vraća karte, s obzirom da tačno znaju da svaku vraćenu kartu moramo da platimo iz svog džepa, pošto smo prihode od ulaznica i prošlogodišnju dobit potrošili na do sada nastale troškove. Nezavisno od toga nam je jasno da nismo samo mi u ovakvoj situaciji, već je i jedan deo naše publike dospeo u tešku situaciju. Zbog toga, onaj ko želi, onaj kome je potreban novac, može vratiti kartu do 31. septembra.

Da li ste uspeli da obeštetite one kojima ste možda bili dužni i da li je vas neko obeštetio?

-Nikada nismo i nećemo ostati dužni nikome. I zbog toga je ova manifestacija drugačija nego mnoge druge. Trudimo se da negujemo korektne odnose sa svima. Mi se nikada nećemo obogatiti od ove manifestacije. Ako stavimo na vagu saldo od prethodnih sedam godina, praktično bismo bolje prošli da smo bili zaposleni u nekoj pekari. Festival ne organizujemo iz materijalnih razloga, oboje imamo posao od kog možemo da živimo. Gotovo sav profit ulažemo u manifestaciju za naredne godine. Verujemo da ćemo biti uspešni i da će ljudi voleti ovaj festival ako ga organizujemo srcem i dušom.

Dugoročno to naravno znači i ekonomski razvoj, s obzirom da ljudi osećaju pozitivnu atmosferu i iz godine u godinu sve više gostiju se pojavljuje na manifestaciji. Na podršku naselja Ada smo do sada mogli da računamo svake godine. Ove godine su se i oni našli u jako teškoj situaciji, tako da za sada nismo dobili nikakvu informaciju o dobijanju bilo kakve pomoći. S obzirom da su i do sada bili dobri odnosi između organizatora i vođstva grada, verujemo, da ćemo dobiti pomoć, koja će nam jako biti potrebna pri organizaciji festivala sledeće godine. Da bi događaj funkcionisao na sličnom nivou, biće potrebna velika saradnja.

Kako ovogodišnji događaji mogu da utiču na organizaciju festivala sledeće godine?

-Za nas će od našeg osnivanja 2021. godina biti najteža. Ali je naša publika uz nas i sa njima smo sve prepreke uspešno prebrodili, pa ćemo se i sledeće godine veoma potruditi! Veliki srpski festivali su dobili sredstva potrebna da prežive. I Kanjiža Festu, Malom Festivalu i nama, Green Future festivalu, biće potrebna podrška, da bi mogli i dalje da funkcionišemo na uobičajenom nivou. Srećom, organizatori sva tri festivala su skromni, ne žele da iznevere svoje goste. Tako da publika može biti sigurna da će organizatori dati svoj maksimum u organizaciji programa za sledeću godinu.

Kulturni život ne može da stane ni za vreme epidemije

Kulturni sektor, kulturna delatnost, jedno je od područja koje je najviše pogođeno epidemijom Covida. Kriza je istovremeno i prilika i izazov u kulturi i životu kulturnih udruženja. Upravo zato u Mađarskom kulturnom centru Nepker koji organizuje festival Interetno misle da kultura i kulturni život ne mogu nikada da stanu, kaže Hajnalka Bodrogi, organizatorka programa ove institucije.

-Našim programima se trudimo da unesemo boju u sivu svakodnevnicu, pa i ako smo primorani da to sad uradimo u malo drugačijoj formi. Pored poštovanja odgovarajućih propisa i socijalne distance, želimo da pomognemo ponovno pokretanje kulturnog života naše zajednice, i u našem centru i u našem gradu. Ove godine je organizacioni odbor Interetno festivala doneo odluku da 2020. godine ne može da održi festival u uobičajenoj formi. Ali nismo želeli da svoju publiku lišimo doživljaja, pa smo spremili pravu online poslasticu. Od 22. do 26. avgusta, atmosferu našeg festivala dočarali smo u virtuelnom svetu. Za one koji su želeli, umorne radnike, turiste, za male i velike koji žele da se osveže i budu aktivni, pripremili smo kratke filmove o pevačima, plesačima, zanatima, interetno priče iza kulisa i još mnogo toga – rekla je Bodrogi.

Na kojim platformama ste pokušali da doprete do publike?

-Interetno festival je neizostavni porodični program leta, te nismo ni zbog sebe ni zbog volonterske ekipe želeli da izostavimo ovu godinu, stoga smo uobičajene elemente programa zamenili pravim onlajn doživljajem. Istina, nismo mogli da pružimo zajednici čar kulturnog iskustva, ali smo i ovako stvorili idealnu priliku da se naša publika malo isključi, zajedno sa našim volonterima i organizatorima, kao i sa profesionalcima Pannon RTV-a. Programe Interetno festivala ste mogli pratiti između 22. i 26. avgusta na zvaničnoj stranici festivala, Youtube kanalu, Facebook-u i Instagramu, kao i na Pannon televiziji. Ove sadržaje možete i sada i bilo kada ponovo pogledati. Ovogodišnji nedostatak se pretvorio u prednost: one porodice koje zbog epidemiološke situacije nisu mogle da dođu kući, i strani izvođači koji su učestvovali prethodnih godina, mogli su da gledaju kratke filmove bilo gde u svetu.

Da li nadoknađujete otkazane programe?

-Nadamo se da će najavljeni koncerti i nastupi moći kasnije da se održe uživo, u skladu sa važećim propisima. Sve srdaćno očekujemo, istina, pred ograničenim brojem publike, uz poštovanje bezbedonosnih propisa, ali se nadamo i verujemo u to, da će mnogi imati hrabrosti i vremena da posete manifestacije Mađarskog kulturnog centra Nepker sa tradicijom dugom skoro 150 godina – naglasila je Hajnalka Bodrogi.

Imre Tot (Slobodna reč)

Između 22. i 26. avgusta, Svet nije stigao u Suboticu, ali su Subotica i Nepker ‘ladno zaduvali svetom, Nepker, naslovna fotografija: Facebook

Realizaciju ovog projekta podržala je Fondacija za otvoreno društvo